Dostupni linkovi

logo-print

Miloševićev režim nikada nije bio ni demontiran


Naš gost je Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa iz Beograda.

RSE: Vrhovni savet odbrane je, kao, presudio ceo slučaj sa gardistima koji su poginuli na Topčideru tako što je predao slučaj civilnom a ne Vojnom sudu. Kako vi to tumačite?

DERETA: Ne slažem se da je Vrhovni savet presudio. On je naprosto bacio vruć krompir civilnom sudstvu. S druge strane, sigurno se dogodio ogroman pomak u percepciji vojske u našoj javnosti. Očigledno da je prošlo vreme zakovanih mrtvačkih sanduka u kojima su deca vraćana roditeljima bez njihovog prava da vide šta se sa njihovom decom dogodilo. Stavljen je znak pitanja na zvanične verzije, traženo je drugo mišljenje. Mislim da je to jedan veliki korak ka nekoj vrsti civilne kontrole nad vojskom.

RSE: Da li je to udar za vojsku?

DERETA: Vojska to sigurno doživljava kao udarac i uzvraća ga na način koji je opasan po sve nas. Došli smo do neke informacije da se priprema ograničenje prava na civilno služenje vojnog roka. Vojska je iznenađena velikim brojem zahteva da se ne ide u vojsku, da se ne nosi uniforma i oružje, već da se to uradi na jedan društveno koristan način. Vojska želi da svi Srbi rado idu u vojnike, što nije slučaj. Pitanje je ko će u ovoj velikoj bitci pobediti.

RSE: Nema toliko institucija u kojima bi mladi ljudi mogli da rade služeći civilni rok.

DERETA: Ne bih se složio jer mislim da ima ogroman broj institucija kojima je potreban dobrovoljan rad mladih, kompetentnih ljudi. Spisak tih institucija treba proširiti i uključiti pozorišta, nevladine organizacije, domove za nezbrinutu decu i slično. Treba pružiti mogućnost mladima da korisno deluju u tom vremenskom periodu, koji je ionako duži nego što bi bilo služenje vojnog roka.

RSE: Iz Haga su se vratili Frenki Simatović i Jovica Stanišić. Prva stvar koju je Simatović uradio kada se vratio je ta da je tužio državu Srbiju jer je bio u zatvoru za vreme vanrednog stanja i operacije Sablje. Šta vi mislite o tome? Šta mu je dalo takvo samopuzdanje i hrabrost da to uradi?

DERETA: To je njegova procena snage države i trenutne vlasti koje vidi kao slabe. Za mene je veće pitanje zašto su oni pušteni da se brane sa slobode, a nisu pušteni neki ljudi koji su sasvim sigurno bezopasniji po naše društvo.

RSE: Da li mislite na Milana Milutinovića?

DERETA: I na njega i na Šainovića i na mnoge druge koji su tamo, osim na Miloševića i Šešelja.

RSE: Na one koji nisu imali veze sa ratnim dejstvima.

DERETA: Očigledno su imali veze sa ratnim dejstvima, ali nisu imali taj stepen odgovornosti i nisu imali taj kontinuitet zločinačkog delovanja, nezakonitog i protiv ustavnog delovanja kao što su imala dvojica koja su se vratila. Često imam utisak da neko napolju namerno pokušava maksimalno da destabilizuje našu državu.

RSE: To liči kao na neku zaveru.

DERETA: Ne mislim da je to zavera, već odsustvo jedne konzistentne politike i odsustvo vizije za Balkan kao celinu. To se vidi iz onoga što se događa na Kosovu, kao i u događajima vezanim za sud. Sud se uvek pojavljuje pred izbore, u kritičnim trenutcima, sa potezima koji ne doprinose procesima demokratizacije.

RSE: Prvobitno je planirano da će Haški tribunal opstati do 2008. godine, ali sada ima novih izjava da će se produžiti njegov vek sve dotle dok svi oni glavni koji su optuženi ne budu privedeni pravdi. Koliko naša sudbina zavisi od Haga, ili zavisi i od drugih stvari?

DERETA: Haški sud zavisi od toga da li će ti ljudi odgovarati za ono za šta su optuženi, da li će na sudu dokazati da su nevini, ili će sud dokazati da su krivi. Mislim da je takav pristup Haškom sudu po nas poguban na etičkom planu. Mi nikada ne govorimo o žrtvama. Ni jednog trenutka ne želimo da čujemo šta govore svedoci. Slušamo samo ono šta govore optuženi. To, po meni, razara sistem vrednosti ovoga društva i minimalizuje vrednost ljudskog života. Pre nekoliko dana, povodom Dana ljudskih prava, bilo je nekoliko skupova gde se razgovaralo o tome kako naći način da se govori o žrtvama. U Srbiji se ne govori ni o srpskim žrtvama na pravi način. Žrtve nemaju imena, one su samo brojevi u masovnim grobnicama. Mislim da se kroz individualizaciju žrtve stvara jedan drugačiji odnos prema svemu tome. Ako budemo identifikovali naše žrtve, onda ćemo imati drugačiji odnos i prema tuđim žrtvama.

RSE: O čemu se radi? Postoji toliko nevladinih organizacija, postoje mediji koji se smatraju nezavisnim, postoje političari koji imaju jasnu demokratsku orjentaciju. Zašto taj front kampanjski ne krene u priču o žrtvama i o zločincima?

DERETA: Mi koji se bavimo problemom prošlosti, koji se bavimo problemom odgovornosti, pokušavamo da uskladimo svoj rad, jer smo svesni da ne postižemo efekte koje bi trebali. I politika i mediji i nevladine organizacije su premalo, jer ne postoji opšte društveni konsenzus o tome da ćemo se mi svi zajedno baviti time i pokušati da se suočimo sa prošlošću. Ta suočavanje sa prošlosti nije jednokratni proces. Prošlost je deo naše istorije zauvek. Mi moramo sa tim da živimo i zato je važan naš odnos prema svemu tome. Radimo na tome da pojačamo svoj rad u tom smeru, ali sa druge strane, ovi drugi, antihaški lobi, imaju mnogo više sredstava, imaju apsolutnu kontrolu nad jako velikim brojem medija. Tu su Kurir, Balkan, Nacional, pojavio se novi tabloid, najstrašniji koji sam do sada video, na kraju vas sačeka Nin. Imate ceo jedan sistem koji se trudi da onemogući da se utvrdi odgovornost onih koji su činili to što su činili u proteklih petnaest godina.

RSE: Vuk Drašković je u jednoj TV emisiji rekao da se renovira Miloševićev režim. Mislite li da je to preoštra ocena?

DERETA: Mislim da je to preblaga ocena. Renovirati znači obnavljati. Mislim da taj režim nikada i nije bio zaista sklonjen sa političke scene. On je bio svo vreme prisutan. Sada se samo dekamuflira, a to zahvaljujući jednoj sve otvorenijoj koaliciji, ne samo između socijalista i trenutne vlade, nego i između radikala i trenutne vlade, koja živi u jednoj koegzistenciji koja je neprihvatljiva.

RSE: Tu je i kohabitacija. Demokratska stranka, koja ima jednu demokratsku orjentaciju, je spremna na kohabitaciju kada joj to odgovara.

DERETA: Kohabitacija je neminovnost jer imamo dve političke opcije koje su na dva različita nivoa pobedile. Do koje mere će se one slagati u onome što rade, do koje mere će oni prelaziti svoj mandat je pitanje koje mora da nas interesuje. U prvom trenutku sam bio veoma nezadovoljan stepenom autonomnosti koji je sebi davao predsednik Tadić, ali u poslednje vreme, kada on sve otvorenije i jasnije zastupa neke stavove koje smatram ispravnim, mi se čini da je on preuzeo odgovornost koja proizlazi iz njegove funkcije i da je spreman da u preuzimanju te odgovornosti ide do kraja, čak i po cenu da izgubi mesto na kojem se trenutno nalazi. Mislim da je njegova politika odgovorna, hrabra, politika koja preuzima određene rizike, što kod nas nije slučaj kada su političke stranke u pitanju.

RSE: Da li mislite da je nedavni incident bio atentat na Tadića ili saobraćajna nezgoda? Da li mislite da ljudima koji preuzimaju rizike prete atentati, s obzirom na iskustvo koje imamo od ranije?

DERETA: Očigledno je da su ljudi koji se kod nas bave javnim poslom izloženi mnogo većim opasnostima nego u nekim sređenijim demokratijama. Nije samo slučaj premijera Đinđića dokaz za to. Bilo je mnogo pretnji, mnogo straha, mnogo otmica. Postoji jedna neuhvatljivost onih koji čine te zločine i razumem da se mnogi osećaju ugroženim. Znam sasvim sigurno da se nešto slično dogodilo predsedniku bilo koje druge države, to bi u toj zemlji izazvalo veliku zabrinutost i otvorilo mnoga pitanja, a ne bi bio predmet za podsmeh bilo kome. Način na koji su političke stranke reagovale pokazuje jedno nepoštovanje institucija u celini. To nije samo nepoštovanje gospodina Tadića lično, nego nepoštovanje institucije predsednika, a iz toga proizlazi i nepoštovanje svih drugih institucija.

RSE: Vaša nevladina organizacija se zove Građanske inicijative. U Srbiji, u kojoj jedan dobar deo ljudi naciju stavlja iznad civilnog i građanskog, koliko možete da imate uspeha u svojim akcijama?

DERETA: Zavisi šta je merilo uspeha. Mislimo da postižemo velike pomake. Ti pomaci nisu medijski atraktivni, to nisu veliki događaji u kojima se događa pomirenje pa velike mase ljudi idu da se grle, ljube i mire. Mi kopamo temelje za nešto bez čega nema održive demokratije. Mi pomažemo pojedincima i grupama širom Srbije da steknu neophodna znanja i veštine za primenu demokratije i za povećanje učešća građana u procesima odlučivanja. Građani ne mogu biti ograničeni samo na vreme izbora, oni moraju imati permanentno pravo da kontrolišu, menjaju, utiču na politike koje se vode, od politike u lokalnoj zajednice, pa do politike na nacionalnom nivou.

RSE: Gde imate najviše uspeha?

DERETA: Vrlo mnogo pomaka je napravljeno na jugu Srbije: Niš, Leskovac, Bujanovac.

RSE: Oni su bili inicijatori građanskih protesta 1996. i 1997. godine.

DERETA: Mi vidimo mali deo našeg uticaja u svemu tome. Radimo na celoj teritoriji Srbije. Postoji dosta aktivnih nevladinih organizacija u Sandžaku, tamo gde je situacija konfliktna i gde su tenzije veće. U Sremu je vrlo slaba situacija.

RSE: Srem je bio dosta radikalno orjentisan tokom devedesetih godina prošlog veka.

DERETA: Da, otkada je promenjena struktura stanovništva u Sremu, Srem se promenio. Postoje tenzije između različitih etničkih grupa u sredinama gde je mešovito stanovništvo. U tim sredinama treba posebno raditi. Trenutno radimo sa mladima. Pokušavamo da angažujemo mlade, da promenimo njihov status u lokalnoj zajednici, da im pomognemo da se pozicioniraju kao neko ko nije samo problem nego i neko ko može da ponudi neka rešenja. U tom smislu imamo vrlo dobre rezultate u Vojvodini gde postoji drugačiji odnos prema mladima i prema nevladinom sektoru uopšte. Imamo dosta uspeha i na jugu Srbije. Istočna Srbija i Srem ostaju zapostavljeni.

RSE: Da li Građanska inicijativa u Kosovskoj Mitrovici imaj s vama veze ili ne?

DERETA: Ona nema nikakve veze sa nama. Oni su jedina grupacija koja je rekla da će izaći na izbore na Kosovu i da će učestvovati u radu institucija. Mislim da je to pravilan način za uspostavljanje dijaloga. Ako im treba bilo koja vrsta podrške, mi im stojimo na raspolaganju.

RSE: Građanska inicijativa vuče na neko zapadnjaštvo. Kod nas je građanin uvek bio u drugom, trećem redu, nikada nije bio broj jedan. Kako izlazite na kraj sa vladinim sektorom? Imate li neku saradnju sa njima, ili se drže podalje od vas?

DERETA: Postojimo skoro deset godina. Prošli smo kroz različite faze odnosa sa državom. Nismo imali nikakve veze sa državnim aparatom Miloševića, osim povremeno sa policijom, kao i svi iz nevladinog sektora. U vreme DOS-ove vlasti imali smo uspone i padove tih odnosa. To je, na žalost, zavisilo isključivo od ličnosti pojedinog ministra, ili člana vlade, da li je imao više, ili manje, sklonosti i razumevanja za to šta je uloga i šta su mogućnosti nevladinog sektora. Sada smo ušli u jednu fazu kada je vlada otvoreno rekla da je država nešto čime upravljaju izabrani predstavnici na izborima, a da za nevladin sektor nema mesta za saradnju. To se najbolje videlo u prekidu svakog oblika saradnje između Ministarstva prosvete i nevladinog sektora, koji je odigrao veliku ulogu u reformama. Sećamo se šta je sve gospođa Čolić radila i na koji način je onemogućila bilo kakav interaktivni rad u školama. Srećom to se završilo tako kako se završilo, ali mislim da se nije ništa bitno promenilo u odnosu ministarstava prema nevladinom sektoru.

RSE: Znam koliko su se građanske inicijative bunile protiv uvođenja veronauke u škole. Bili ste vrlo dosledni u tome.

DERETA: Ostali smo dosledni tome. Imali smo raspravu pred Ustavnim sudom jer smatramo da je uvođenje veronauke u državne škole protiv ustavno. Insistiramo na tome da je ta podela pogubna. Ne može neko birati između građanskog i verskog obrazovanja. To stvara jednu suprotstavljenost koja nije prirodna. Pravo na slobodu veroispovesti je deo građanskih sloboda. Država garantuje slobodu crkvama i individualnu slobodu verskog organizovanja i obrazovanja, ali ne u javnim školama. Često ne gledamo šta se događa oko nas. U Francuskoj se trenutno vodi velika javna rasprava oko verskih sloboda. Pošto je to jedna stara republika i stara demokratija oni dosledno rade na tome da se verske slobode koriste izvan javnih ustanova.

RSE: Naša budućnost je dosta nedefinisana. Pretpostavljam da je osim ostalih razloga, razlog i to što još uvek nemamo Ustav Srbije pa se nam ne znanju granice. Ne zna se da li će se Crna Gora odvojiti, da li će Kosovo već sledeće godine dobiti nezavisnost, ne znamo šta će se desiti sa Sandžakom, sa Vojvodinom. Kako će se to po vama razvijati?

DERETA: Mislim da u celoj toj stvari ima jako mnogo različitih aspekata. Tačno je da je kriza identiteta Srbije, nepostojanje njenih jasnih granica, ozbiljno pitanje, ali mislim da su neke stvari već rešene.

RSE: Šta je rešeno po vama?

DERETA: Crna Gora nije problem, osim ako neko ne misli da je Crna Gora deo Srbije, što smo se dogovorili da nije. Mislim da je pitanje Kosova naprosto rešeno. O Kosovu govorimo samo kao o teritoriji, a ne kao o teritoriji na kojoj žive i neki ljudi koji nisu Srbi. Nisam čuo ni jednog političara da nam kaže šta bi značilo kada bi se Kosovo vratilo pod punu kontrolu Beograda, kada bi se ono vratilo pod ovlašćenja koja je Beograd nekada imao. Šta bi se dogodilo sa Albancima? Da li smo mi svesni šta to biračko telo znači? Da li smo svesni da to biračko telo nije naklonjeno današnjoj zvaničnoj politici? To se zanemaruje. Govori se o Kosovu samo sa aspekta Srba na Kosovu. Ne govori se o svim građanima Kosova.

RSE: Mislite li da je Kosovo već otišlo ili ne?

DERETA: Mislim da je Kosovo u ovom trenutku do te mere samostalno da je samo pitanje formulacije na papiru da li će biti nezavisno ili ne. Ne mislim da je to dobro. Mislim da ono treba da bude neka vrsta teritorije i prostora pod kontrolom evropskih institucija. Mislim da će to trajati tako dugo dok se mi svi ne uklopimo u veću celinu.

RSE: Zašto ste preko Crne Gore prešli tako brzo?

DERETA: Ne zato što je mala, ali zato što mislim da odnos sa Crnom Gorom nije problem Srbije, već problem odnosa između dve, po meni, nezavisne države. Da li će odnos biti regulisan kroz neku uniju, kao što je sada, ili će biti regulisan kroz saradnju dve nezavisne države, pitanje je.

RSE: Ili kroz Evropsku uniju, kada budemo ušli jednoga dana.

DERETA: Nadam se da ćemo svi zajedno jednom ući u Evropsku uniju i da nećemo imati regionalni problem koji sada imamo sa Mađarskom otkako je ušla u Evropsku uniju. Taj ulazak je stvorio ogroman broj problema u Vojvodini. Razumem mlade Mađare u Vojvodini. Zašto bi se oni patili ovde kada mogu jednim jednostavnim kratkim putem da pređu tu granicu i da uđu u svet koji nije idealan, ali koji im pruža daleko više mogućnosti da se realizuju kao pojedinci.

RSE: Imate decu u tinedžerskom periodu. Da li nekada razgovarate s njima o tome da li bi voleli da žive ovde, ili da odu negde napolje?

DERETA: Današnja deca su pod jako velikim pritiskom. Moja deca su živela drugačije od većine dece jer su bila izložena različitom sistemu vrednosti i jednoj drugoj vrsti dijalog. Njima je potpuno svejedno gde su. Imam dvoje dece i njihovi stavovi su potpuno različiti. Jedno dete je orjentisano ka Dalekom istoku i želi da studira japanski. Drugo dete često odbija da putuje iz Beograda jer se ovde oseća ukorenjeno. Oni su slobodni građani.

RSE: Gde bi ste vi voleli da oni žive? Ovde u izmenjenim uslovima, pa i u ovakvim koji mogu da budu izazov, ili negde gde je bezbrižan život?

DERETA: Voleo bih da oni imaju bezbrižan život ovde, ako bi to bilo moguće. I ja sam se odlučio da ostanem ovde, bez obzira na teškoće koje to predstavlja i bez obzira na ponude koje sam imao da odem odavde. Imali smo jedan razgovor, još dok su bili mnogo manji. Pitali su nas šta su oni zapravo, jer su iz nacionalno mešovitog braka. Rekli smo im da su ono čime se osećaju, da se dogovore i kažu nam. Posle dogovora izjasnili su se kao Dorčonci. Verujem u taj lokalizam. Oni su građani sveta koji se najbolje osećaju na Dorčelu, a preskaču sve ono što vodi u konfliktne podele.

RSE: Osim vaše Građanske inicijative, koliko ima u Srbiji nevladinih organizacija? Imam utisak da se svakog dana formira neka nova.

DERETA: I dobro je što se formira svaki dan neka nova, jer su potrebe za radom stručno opredelenih ljudi ka opštem dobru svakim danom sve veće. Imamo različite tipove nevladinih organizacija. Postoje bivše društvene organizacije kojih ima oko 25 hiljada. To su razna sportska društva, pčelari ili filatelisti koji će morati u sledećem periodu da menjaju status. Oni formalno spadaju u nevladin sektor. Imate i one organizacije koje su nastale od devedesetih godina u vreme pluralizma kada je to bilo autentično, slobodno i samostalno organizovanje građana. Takvih ima između pet i sedam hiljada. Bitno je znati koliko ih ima aktivnih. Mislim da je u ovom trenutku taj celi sektor u krizi zbog finansijske i ekonomske situacije u zemlji, zbog zamora ljudi i zbog borbe za svakodnevno preživljavanje. Mislim da ih ima premalo aktivnih. U budućnosti treba promeniti odnos države prema nevladinom sektoru i učiniti da oni na jedan drugačiji način rešavaju probleme.

RSE: Da li vi dobijate neki novac iz budžeta?

DERETA: Ne. Mi kao Građanske inicijative nismo nikada ni tražili novac iz budžeta.

RSE: Da li bi vam pripadao taj novac?

DERETA: Mislim da nam kao građanima Srbije apsolutno pripada deo budžeta, kao što je pripadao društvenim organizacijama, kao što se davao, i kao što treba da se daje, i kao što se daje u svim drugim državama. Treba ustanoviti mehanizme kojima bi se to radilo da ne dođe do zloupotrebe. Sada je u fazi izrada novog predloga Zakona o nevladinim organizacijama koji bi trebao to da reguliše na jedan bolji i transparentniji način.

RSE: Da dobijete neki novac kao što ga dobijaju političke partije?

DERETA: Ne da dobijamo novac po automatizmu, ali po projektima. Sada, ako je neko nevladina organizacija država smatra da ne treba ništa da joj obezbedi. Mislim da treba ukoliko sama uradi nešto što je korisno za njeno okuženje, za grupu čijim se interesom bavi, kao što su hendikepirani, Romi, mladi. Oni koji nešto urade, zaslužuju da im država nešto i da.

RSE: Uvek je važilo za nevladine organizacije da su strani plaćenici, jer dobijaju donacije iz inostranstva. Činjenica je da novac iz budžeta, u koji svi dajemo, ne ide u takve segmente.

DERETA: U pravu ste, ali bih dodao da je u tom slučaju i naša država strani plaćenik jer živi od stranih donacija i kredita. Mi smo u istom statusu kao i država prema inostranstvu. Država od nas uzima i sama sebi dodeluje, a mi nemamo mogućnost da uzmemo od države i da to vratimo sebi. To je nešto što će morati da se promeni i što se već promenilo. Danas u Hrvatskoj, ne samo da imate pri svakom ministarstvu javne tendere u kojima ravnopravno učestvuju i nevladine organizacije, nego je formirano i nešto što se zove Nacionalni fond u koji se sakupljaju sredstva i distribuiraju nevladinim organizacijama kroz javne konkurse na koje se one prijavljuju sa projektima. Postoji i nešto što država može lakše da da kao neku vrstu podrške, a to je davanje prostora za rad nevladinim organizacijama po cenama koje ne moraju biti ekonomske.
XS
SM
MD
LG