Rekonstruišući događaje i iznoseći stručna mišljenja eksperti državne komisije ukazali su na niz propusta koje su tokom istrage učinili vojni istražni organi. Oni su isključili mogućnost samoubistva kao i scenario po kome su vojnici stradali u međusobnom obračunu. Stručnjaci su saopštili da je obojicu gardista ubilo treće lice i to iz puške Dražena Milovanovića iz čega predsednik Komisije Božo Prelević izvlači sledeći zaključak:
“Jedino što je moguće to je da ih je neko razoružao. Ta analiza da li je moguće razoružavanje naravno nije opipljiva, zasnovana na određenim dokazima.”
Treća osoba koja je likvidirala vojnike prema mišljenju eksperata nalazila se u blizini Jakovljevića, što potvrđuje činjenica da je prvim metkom pogođen sa svega desetak santimetara udaljenosti. Takođe je rečeno da se ubica nalazio na više od metar i dvadeset santimetara od Milovanovića, jer nema barutnih čestica a na to ukazuju i čaure pronađene pored staze. A evo šta Božo Prelević kaže zašto Komisija nije pronašla nikakve tragove i zašto nije bilo moguće identifikovati treću osobu:
“Jedini trag koji postoji jeste da postoji treća osoba, a to je iznutra. Druga stvar, pošto je to prostor obrastao bršljenom koji se nalazi po zemlji, vi u stvari nemate blato gde bi ostao trag. Vi tu inače imate vojničke čizme koje prolaze. Osamnaest dana nakon što je formirana Komisija te tragove više nije bilo moguće fiksirati.”
Psihološki profil koji su izradili stručnjaci takođe ukazuje da ni kod jednog od vojnika nije bilo manifestnih, agresivnih ili suicidalnih tendencija, te da je reč o mirnim i uravnoteženim osobama, koji ni međusobno ni sa drugima u kasarni nisu dolazile u sukob. Božo Prelević rekao je da Komisija nema mandat da iznosi teoriju o tome na koji način su poginuli gardisti, i ovako sublimirao zaključke Komisije:
“Vojnici Jakovljević i Milovanović nisu mogli zadobiti ustreline i prestreline u međusobnom obračunu. Vojnik Milovanović nije zadobio nijednu ranu iz prislona niti izvršio samoubistvo. Zatim, vojnika Jakovljevića nije mogao ubiti vojnik Milovanović, nemoguće je jer je njihov razmak pet metara a pucano je sa deset santimetara. Zatim, vojnik Jakovljević nije izvršio samoubistvo i još jedan dokaz, vojnik Jakovljević tehnički, balistički, sudsko-medicinski može da može da ubije vojnika Milovanovića. Psihološki, psihijatrijski - ne, a sveobuhvatno ne može da izvrši samoubistvo.”
Još eksplicitnija bila je ekspert sudske medicine dr Ivanka Baralić.
“Mi smo decidirano rekli da smo isključili samoubistvo sa sigurnošću i Milovanovića i Jakovljevića. Oni su ubijeni.”
Istovremeno Prelević nije mogao da kaže kako će biti nastavljena istraga o ovom događaju, ali nije isključio mogućnost da slučaj preuzme vojno odeljenje pred civilnim sudovima koje će biti formirano do 1. januara 2005. godine. Podsetimo, vojni istražni organi saopštili su nakon izvršene ekspertize da je smrt dvojice gardista nastupila nakon ubistva i samoubistva.
“Jedino što je moguće to je da ih je neko razoružao. Ta analiza da li je moguće razoružavanje naravno nije opipljiva, zasnovana na određenim dokazima.”
Treća osoba koja je likvidirala vojnike prema mišljenju eksperata nalazila se u blizini Jakovljevića, što potvrđuje činjenica da je prvim metkom pogođen sa svega desetak santimetara udaljenosti. Takođe je rečeno da se ubica nalazio na više od metar i dvadeset santimetara od Milovanovića, jer nema barutnih čestica a na to ukazuju i čaure pronađene pored staze. A evo šta Božo Prelević kaže zašto Komisija nije pronašla nikakve tragove i zašto nije bilo moguće identifikovati treću osobu:
“Jedini trag koji postoji jeste da postoji treća osoba, a to je iznutra. Druga stvar, pošto je to prostor obrastao bršljenom koji se nalazi po zemlji, vi u stvari nemate blato gde bi ostao trag. Vi tu inače imate vojničke čizme koje prolaze. Osamnaest dana nakon što je formirana Komisija te tragove više nije bilo moguće fiksirati.”
Psihološki profil koji su izradili stručnjaci takođe ukazuje da ni kod jednog od vojnika nije bilo manifestnih, agresivnih ili suicidalnih tendencija, te da je reč o mirnim i uravnoteženim osobama, koji ni međusobno ni sa drugima u kasarni nisu dolazile u sukob. Božo Prelević rekao je da Komisija nema mandat da iznosi teoriju o tome na koji način su poginuli gardisti, i ovako sublimirao zaključke Komisije:
“Vojnici Jakovljević i Milovanović nisu mogli zadobiti ustreline i prestreline u međusobnom obračunu. Vojnik Milovanović nije zadobio nijednu ranu iz prislona niti izvršio samoubistvo. Zatim, vojnika Jakovljevića nije mogao ubiti vojnik Milovanović, nemoguće je jer je njihov razmak pet metara a pucano je sa deset santimetara. Zatim, vojnik Jakovljević nije izvršio samoubistvo i još jedan dokaz, vojnik Jakovljević tehnički, balistički, sudsko-medicinski može da može da ubije vojnika Milovanovića. Psihološki, psihijatrijski - ne, a sveobuhvatno ne može da izvrši samoubistvo.”
Još eksplicitnija bila je ekspert sudske medicine dr Ivanka Baralić.
“Mi smo decidirano rekli da smo isključili samoubistvo sa sigurnošću i Milovanovića i Jakovljevića. Oni su ubijeni.”
Istovremeno Prelević nije mogao da kaže kako će biti nastavljena istraga o ovom događaju, ali nije isključio mogućnost da slučaj preuzme vojno odeljenje pred civilnim sudovima koje će biti formirano do 1. januara 2005. godine. Podsetimo, vojni istražni organi saopštili su nakon izvršene ekspertize da je smrt dvojice gardista nastupila nakon ubistva i samoubistva.
