Dostupni linkovi

logo-print

Samo ujedinjena BiH može se pridružiti EU


Povodom devetogodišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma za Radio Slobodna Evropa govori Carlos Westendorp, bivši Visoki predstavnik u BiH. Španski diplomata govori o važnosti kažnjavanja odgovornih za ratne zločine, jedinstvenoj BiH kao uslovu za ulazak u Evropu, te o perspektivi institucije Visokog predstavnika u toj državi.

RSE: Amabasadore Westendorp, devet godina je proslo od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Jeste li mogli predvidjeti na kraju vaseg mandata u BiH prije pet godina da ce ta zemlja ostati tako dugo podijeljena i neodrziva bez prisustva medjunarodne zajednice. Kako vidite taj problem danas?

WESTENDORP: Ja sam zapazio da je napravljen oharabrujuci razvoj u normalizaciji prilika u BiH, sto je veoma dobra vijest. Ja se stalno interesujem za stanje u toj drzavi koju veoma volim, stalno dobijam informacije da se sve odvija u veoma dobrom pravcu i zbog toga sam veoma srecan. Medjutim, nakon onoga sto se desilo u toj zemlji predvidjao sam da ce medjunarodne snage morati ostati da brinu o bezbjednosti najmanje dvije generacije. Jedna generacija od 10, 12 godina je vec prosla i ja mislim da ce i drugih deset godina za to biti potrebno. Ali najvaznije je da se stvari odvijaju u dobrom pravcu, drzava je sve manje podijeljena i njene institucije rade sve bolje. Najveci problem ce biti ekonomija koja mora biti mnogo prosperitenija i slobodnija, ali kada pocnu dolaziti poslovni ljudi, buducnost za BiH ce biti mnogo vedrija.

RSE: Tokom vaseg manadta kao drugog Visokog predstavnika u BiH vi ste, zbog neslaganja vladajucih nacionalnih stranaka, nametnuli mnoge vazne odluke i zakone, kao sto su zastava, himna, jedinstvene registarske oznake na automobilima. Jeste li tada bili u stanju i definitivno ukloniti nosioce ratne ideologije iz mirovnog procesa koji su bili i ostali u vlasti?

WESTENDORP: Mi smo bili prinudjeni raditi mnoge stvari u BiH, koje su obicno nedemokratske, zbog pogresnih odluka i djelovanja ljudi u vlasti. Ali, cak i u uslovima izostanka razumijevanja i saradnje medju razlicitim poliitckim partijama, nastojali smo veoma strpljivo i pazljivo razmotriti svaki problem i zadatak koji je bio pred nama i kada o tome nije bilo saglasnosti bili smo prinudjeni nametati zakonske odluke. Isto tako bili smo prinudjeni u nekim slucajevima i uklanjati neke ljude koji su bili odgovorni za odrzavanje ratne ideologije. Ali, bilo je veoma tesko uklanjati ljude koji nisu prihvatali provodjenje Dejtonskog sporazuma i mi smo to nerado cinili. Morate imati na umu da to nije lako ni za jednu osobu koja vjeruje u demokratiju. Ipak, kada pogledamo s ove distance, odluke koje smo tada donosili nisu bile lose.

RSE: Hapsenje optuzenih za ratne zlocine je posebno vazano za stabilnost u cijelom regionu. Smatrate li da medjunarodna zajednica suvise dugo trazi od lokalnih vlast da uhapse najtrazenije haske bjegunce, posebno od onih u Banjaluci, koje se za sada samo verbalno zalazu za saradnju s Haskim tribunalom?

WESTENDORP: Saradnja sa Haskim tribunalom je veoma vazna zato sto ne moze doci do pomirenja i prihvatljivog mira ako svi oni koji su odgovorni za zlocine ne budu izvedeni pred lice pravde, bez obzira hoce li to uciniti lokalne vlasti ili medjunarodne trupe. Zbog zarastanja ratnih rana u toj zemlji apsolutno je vazno da najtrazeniji medju optuzenicima za zlocine, Karadzic i Mladic, odu Hag.

RSE: Srbijanski predsjednik Boris Tadic smatra da nesaradnja te drzave sa Haskim tribunalom ugrozava i buducnost Republike Srpske u BiH. Po vasem misljenju, koliko je vazna ta uzrocno-posljedicna veza izmedju Banjaluke i Beograda u vezi sa hapsenjem Karadzica, Mladica i ostalh haskih optuzenika koji su jos na slobodi?

WESTENDORP: Predsjednik Tadic je u pravu. Optuzeni za ratne zlocine moraju biit izruceni u Hag sto prije. Ja razumijem da dio ljudi u toj drzavnoj zajednici nije spreman da to ucini, ali oni moraju da znaju da njihova buducnost ne smije biti uslovljena slobodom dvojice ljudi koji su najodgovorniji za ono sto se desavalo u ratu. Ja smatram da oni moraju saradjivati u potpunosti sa Haskim tribunalom i izruciti preostale optuzenike.

RSE: Smatrate li opravdanim brojne inicijative za promjenu dejtonskog Ustava BiH kojima se, prije svega, zeli omoguciti uspostavljanje samoodrzive BiH kao drzave bez nacionalnih granica?

WESTENDORP: Ja smatram da je svaka inicijativa demokratska i mora biti razmotrena. Problem je sto je uredjenje BiH veoma komplikovano i Dejtonski sporazum nije lako implementirati, ali to je po mom misljenju jedini put za trajan mir u regionu i pridruzivanje BiH Evropskoj uniji. Svaki pokusaj promjene dejtonskog ustava mora imati podrsku vecine gradjana ako hocemo da to bude ucinjeno demokratski. Treba, medjutim, imati u vidu da rjesenja kao sto su napr. zagovaranje promjene granica ili gubljenje ideje o jedinstvenoj drzavi BiH, nije dobra preporuka za buducnost. U buducnosti BiH mora biti clan Evropske unije, ali ujedinjena drzava, a ne podijeljena. Bosanski politicari i gradjani moraju ukloniti sve medjusobne razlike i sto prije uciniti sve na ispunjavanju trazenih evropskih demokratskih kriterija. Ne treba gubiti iz vida da je to drzava sa tri jake nacionalne zajednice koje imaju vlastiu istoriju, kulturu, ali je vazno znati da se BiH moze pridruziti EU samo kao ujedinjena zemlja.

RSE: Evropska unija je upravo preuzela mirovnu misiju u BiH od NATO saveza. Mislite li da ce Evropske snage biti u stanju da adekvatno nastave mirovni proces i omoguci ulazak toj zemlji u EU?

WESTENDORP: Prisutstvo stranih trupa je uvijek bolno, ali u isto vrijeme one garantuju mir i stabilnost u zemlji. Vazno je da ljudi znaju da taj boravak nece biti zauvijek. Mirovni plan “Altea” pokazuje da EU uzima BiH pod svoju odgovornost i potvrdjuje da ce ta evropska drzava jednog dana biti i dio EU. Istovremeno, stalna redukcija broja snaga, koje su svedene sa 25 000 vojnika, sada na oko sest - sedam hiljada, pokazuje da zemlja ide u pravom pravcu.

RSE: Gospodine ambasadore, vi i vasi nasljednici ste poduzimali brojne vazne odluke u BiH. Smatrate li danas da bi bosanskohercegovacki politicari mogli preuzeti odgovorno upravljanje u njihovoj zemlji i nastaviti reforme bez prisustva institucije Visokog predstavnika?

WESTENDORP: Oni moraju biti odgovorni za buducnost svoje zemlje kao sto je to slucaj i u svakoj drugoj drzavi. BiH se mora osloboditi stalnog prisustva i zastite medjunarodne zajednice i izaci iz tog zacaranog kruga u kojem Visoki predstavnik u ime bosanskohercegovackih zvanicnika preuzima rjesavanje pola poslova zato sto oni vec dugo vremena ne mogu usaglasiti nikave odluke. Zato i jeste potreban Visoki predstavnik. Mi moramo polako, korak po korak, izlaziti iz tog zacaranog kruga i poceti prenositi na domace zvanicnike sve odgovornosti kako bi jednog dana Visoki predstavnik bio nepotreban. Ja se nadam da ce to biti uskoro.
XS
SM
MD
LG