Dostupni linkovi

logo-print

Saradnja sa Tribunalom – možda


Pjer Rišar Prosper je povukao dva poteza koja najjasnije dosad ukazuju da je i stav Sjedinjenih Država identičan i stavu haškog tužilaštva. On je najpre povukao iz opticaja svoju prvobitnu ponudu da će ostalim haškim optuženicima pa i četvorici generala biti suđeno pred domaćim sudovima ukoliko bi Srbija isporučila Ratka Mladića. Sada, čak i da Mladić bude isporučen, ponuda više ne važi. A za promenu svog stava Prosper je optužio direktno srpskog premijera Vojislava Koštunicu, koji je i prema američkom ambasadoru za ratne zločine kao i prema glavnoj tužiteljici Haškog tribunala jeste taj centar moći koji sprečava potpunu saradnju sa Tribunalom za ratne zločine.

Dosad i pored jasnog stava ministra za inostrane poslove Vuka Draškovića, pa i od skora jasnog stava predsednika Srbije Borisa Tadića o nužnosti potpune saradnje sa Haškim tribunalom, optužbe o nesaradnji sa Hagom bile su opšteg karaktera. Da li će imenovanje premijera Koštunice ubrzati proces izručenja optuženih za ratne zločine? Sam ministar pravde u Vladi Srbije Zoran Stojković u dva navrata izbegava direktni odgovor na ovo pitanje. Nakon prve prozivke Koštunice od strane Karle del Ponte pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, Stojković je rekao:

“Ako se navodi izjava gospodina Koštunice i objašnjenje njegovog savetnika, nema bližeg lica koje bi moglo da objasni stav gospodina Koštunice i onoga što je rečeno. Ja ću vama reći kada Vlada bude raspravljala o tome i zauzet stav.”

Danas reagujući na Prosperove optužbe Stojković kaže:

“Ja bih voleo da čujem tu istu kritiku i za Haradinaja.”

Ipak i po nekim prošlonedeljnim izjavama Koštuničinog savetnika Aleksandra Simića o tome da Vlada jeste spremna na potpunu saradnju sa Haškim tribunalom, ali i prema nekim nezvaničnim reagovanjima iz krugova bliskih Vladi, reklo bi se da je prozivanje Koštunice imenom i prezimenom ipak urodilo plodom, te da će rezultati biti vidljivi. Zašto su nakon Karle del Ponte i SAD, sudeći prema Prosperovom oštrom tonu promenile strategiju? Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo:

“Ja mislim da toj, da kažem, potpunoj blokadi doprinose i stavovi koji dolaze sa strane o mogućnosti suđenja pred drugim sudovima, pred drugim državama, da Amerika neće podržavati više domaće suđenje, da se sve to na jedan pogrešan način ovde interpretira."

Sam Koštunica nakon što je označen kao političar koji onemogućava saradnju sa Hagom, izjavljuje:

“Ono što važi za život svakog pojedinca, važi i za celo društvo. Postoji mnogo stvari koje mi želimo, ne danas nego juče, ali ne možemo ih odmah postići. Saradnja sa Hagom predstavlja našu međunarodnu obavezu, mi ćemo tu obavezu ispuniti.”

Možemo li očekivati ubrzanu promenu u ponašanju Vlade, MUP i premijera kada je reč o saradnji sa Hagom. Odgovor je - možda. Ipak, po rečima Nataše Kandić nikad se ne zna, imajući u vidu čak i ovaj podatak:

“Ne se ispunjavaju i oni osnovni uslovi, a to su hapšenja optuženih, što bi zapravo, i na primer u slučaju generala Sretena Lukića, bilo važno da je posle uručivanja optužnice sproveden postupak - kada je neko optužen onda se sprovodi postupak lišenja slobode i predavanja Haškom tribunalu. Znači ni u tom slučaju kada je postojala spremnost samog optuženog da se preda, nije sprovedena osnovna policijska radnja.”
XS
SM
MD
LG