Dostupni linkovi

logo-print

Hag između Srbije i Crne Gore


“Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom. U poslednja dva meseca dvojica haških optuženika su se dobrovoljno predala i otišla u Hag. Dvojica optuženika koji su se nalazili u Tribunalu su pušteni na slobodu do početka suđenja”, kazao je Miloš Aligrudić šef skupštinskog poslaničkog kluba vladajuće Demokratske stranke Srbije, Vojislava Kostunice.

Miloš Aligrudić, šef skupštinskog Poslaničkog kluba vladajuće Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice u upozorenju predsednika Marovića manje prepoznaje principijelnu politiku, a više propagandni potez.

“Eto to je ono što ne valja kod nas u politici i mislim da ta izjava gospodina Marovića nije bila usmerena na interes državne zajednice Srbije i Crne Gore, nego je to jedno od retkih njegovih izjava, ipak moram srećom da kažem retkih, u kome je ona bila očigledno upućena delu javnosti u Crnoj Gori, i naravno, sa jednom potpuno pogrešnom tezom da će navodna nesaradnja sa Haškim tribunalom ugroziti državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, što nije tačno, jer ta saradnja sa Haškim tribunalom postoji, i kao što je najavila republička vlada, biće intenzivirano.”

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković gestu predsednika državne zajednice ipak pridaje mnogo veću važnost.

“Opomena Marovićeva govori da je uvek protiv Srbije upotrebljiva karta nesaradnje sa Haškim tribunalom. Iako nisam Crnogorac i jedan sam od retkih Srba koji nema nikakve veze sa Crnom Gorom i crnogorskim poreklom, mogu stvarno da kažem da ne želim da budem nikakav talac države koja neće efektivno sa sarađuje sa Haškim tribunalom, jer je očito da je to uslov svih uslova za dalju integracije. I dok god nema te saradnje, argumentacija sva, i opravdana i neopravdana, koja dolazi iz Crne Gore oko ovog pitanja je umesna i slušana vrlo pažljivo.”

Varnice između predsednika državne zajednice i Vlade Srbije izbile su i po pitanju prodaje vojne imovine kada je srpski ministar finansija Mlađan Dinkić rekao da mimo njegovog znanja neće moći da bude otuđen nijedan vojni objekat u Srbiji. Kako najnovije probleme na relaciji Marović-Vlada Srbije vide u opozicionoj Demokratskoj stranci, iznosi njen potpredsednik Dušan Petrović:

“Kao znak da državna zajednica ima problem u funkcionisanju. Srbija treba i mora da štiti svoje interese. Takođe treba respektovati ono što potpisuje Povelja državne zajednice da državna institucija, a pre svega mislim na vojsku imaju priliku da iz resursa koji proizilaze iz imovine, koje koristi Vojska vrše svoje reforme. Ponešto povećan stepen kontrole nikome ne može da škodi. Mislim da treba biti fleksibilan i da treba na dobar način i u dobroj veri otvoriti svako pitanje, i ubeđen sam da može da bude pronađen adekvatan odgovor.”

Dušan Petrović se slaže da diplomatija Srbije i Crne Gore ne funkcioniše na zadovoljavajući način, ali smatra da je opstanak državne zajednice i dalje od prvorazrednog značaja za Srbiju.

“Temeljni državni interes Srbije jeste da ima politiku koja je sertificirana od Evropske unije kad je državna zajednica u pitanju zbog toga što je najvažniji državni interes Srbije i Crne Gore ulazak u Evropsku uniju. S druge strane, zbog stabilnosti države je naravno vrlo važno respektovati ono što predstavlja većinsku političku volju u Crnoj Gori i sve odluke donositi isključivo u konsenzusu Podgorice, Beograda i Brisela. To je jedini put da mi i ovako teško koračanje prema Evropskoj uniji ne usporavamo i da pronađemo način kako bismo mogli da ga ubrzamo.”

Jedno od ključnih pitanja oko kojih se spotiču republike spotiču republike koje čine državnu zajednicu Srbija i Crna Gora jeste šta činiti sa izborima za njen parlament. Da li ostati pri neposrendim koji su propisani Ustavnom poveljom, ili imati razumevanje za zahteve zvanične Podgorice da to budu posredni izbori. Profesor Zoran Stojiljković ima razumevanja za rešenje koja predlaže potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus:

“Labus kaže mogu da se odlože izbori, ja sam najbliže tome jer je referendum blizu. Crnogorska vladajuća koalicija ima opravdan revolt ili otpor prema neposrednim izborima, bolje reći otpor zato što s pravom on izgleda smatra da ljudi koji su zainteresovani za suverenost odnosno nezavisnost, neće baš izlaziti punom energijom na izbore za tu državnu zajednicu, i da je vrlo moguće da će ti izbori biti na neki način sa stanovišta političkog profila crnogorskog stanovništva prilično nereprezentativni, odnosno nakrivljeni u korist onih koji su za očuvanje državne zajednice.”
XS
SM
MD
LG