Dostupni linkovi

logo-print

Ko i kako čuva političare?


Činjenica da Srbija i Crna Gora nema zakon kojim bi striktno bilo regulisano pitanje obezbeđenja najviših državnih funkcionera i svojevrstan vakuum koji postoji u ovoj oblasti proizveo je situaciju u kojoj sami nosioci državnih funkcija neretko određuju ko će sačinjavati njihovo lično obezbeđenje. Incident koji se dogodio u koloni vozila predsednika Srbije Borisa Tadića bio je povod za različite komentare. Lično obezbeđenje predsednika Srbije inače sačinjavaju pripadnici specijalne jedinice Vojske Srbije i Crne Gore “Kobre”, dok je u širem prstenu za sigurnost predsednika Srbije zaduženo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Čujmo šta sam predsednik Tadić misli o svom ličnom obezbeđenju:

“Moje obezbeđenje je najprofesionalnije u zemlji, to mogu da kažem. Ako postoji profesionalizam u ovoj oblasti, to je onaj koji iskazuje obezbeđenje koje ja imam.”

S druge strane ministar policije Dragan Jočić ističe da prema propisima predsednik Srbije nema adekvatno obezbeđenje jer je MUP zadužen za ovu oblast, ali i dodaje da je Vlada Srbije na lični zahtev Borisa Tadića donela odluku da ga kao člana Vrhovnog saveta odbrane mogu obezbeđivati i pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore što su činili dok je on obavljao funkciju ministra odbrane.

“Moram da kažem da je obezbeđenje malo dvojno: obezbeđuje vojska, a sve drugo je u nadležnosti policije. Znači i maršruta, i obezbeđenje kuda ide predsednik, i vozila. Druga stvar, oni nisu povezani i umreženi u sistem radio mreže što je u ovom slučaju bio sigurno problem.”

Čitava priča oko obezbeđenja najviših nosilaca državnih funkcija intenzivirana je nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Stručnjci se slažu da najvažniji segment u obezbeđenju ličnosti predstavlja procena i pravovremeno prikupljanje informacija o ugroženosti štićene osobe. Nekadašnji šef ličnog obezbeđenja pokojnog premijera Đinđića Milan Veurović, za naš program kaže da je Đinđić nakon petooktobarskih promena zbog specifičnosti situacije morao u svom obezbeđenju da zadrži trojicu ljudi koji su činili njegovo obezbeđenje i u vreme dok je bio opozicioni lider, dok je ostali deo njegovog obezbeđenja biran iz najelitnijih policijskih jedinica. On dodaje da je u slučaju atentata na Đinđića došlo do nekooperativnosti u službi koje se bave obaveštajnim radom, čime je stvoren svojevrstan bezbednosni vakuum.

“Taj vakuum je neko znao vrlo dobro da iskoristi i na kraju to je uzrokovalo ubistvom premijera. Ako imate plan mera obezbeđenja koji se pravi u odnosu na ugroženost štićene ličnosti onda imate i sistem. Taj sistem ne može da zataji. Mi smo jednostavno radili bez plana mera koji smo tražili, zahtevali, i koji nije bio na kraju nikada sastavljen, do samog njegovog ubistva. To je trebalo da dostavi načelnik Uprave koja se bavila Odeljenjem za obezbeđenje štićenih ličnosti, dvadesetšeste uprave RDB.”

Ostaje međutim činjenica da pojedini državni funkcioneri ne postupaju po pravilima koja nalažu propisi za zaštitu državnih funkcionera. Stručnjaci se gotovo u glas slažu da je nedopustivo da premijer Vojislav Koštunica odbije da se iz svog stana preseli u rezidencijalno zdanje, iako je mnogo lakše obezbveđivati drugu vrstu objekta. Ekspert za pitanja bezbednosti profesor Zoran Dragišić, kaže da Koštunicu obezbeđuju specijalci policije i da su u pitanju ljudi koji su I ovlašćeni da obavljaju taj posao, ali i naglašava da je nevolja što premijer ne želi da pređe u objekat koji je lakše obezbeđivati.

“Nema potrebe da onda veliko ljudstvo angažujete kakav je sad sučaj kada je u pitanju premijer Koštunica. Vi morate mnogo ljudi angažovati na obezbeđenju zgrade koja se nalazi u samom centru Beograda.”

I dok Dragišić ističe da je sasvim normalno da su “Kobre” nastavile da obezbeđuju predsednika Tadića, jer trenutno ne postoji jedinica koja je sposobnija za ovu vrstu zadataka, nekadašnji šef obezbeđenja Nebojše Čovića Slobodan Pajić smatra da je to greška jer namena “Kobri” nije obezbeđivanje ličnosti i podvlači da ne postoji njihova advekvatna informativna povezanost sa ostalim službama. A evo kako Pajić odgovara na pitanje šta činiti kada državni funkcioneri kao u slučaju Borisa Tadića ili Vojislava Koštunice ne žele u potpunosti da se pridržavaju pravila o obezbeđenju ličnosti.

“Ima veoma strog zakon organizacione jedinice koja je zadužena za obezbeđenje istaknutih ličnosti, koja radi određenu procenu u ovoj situaciji. I da je ta jedinica uradila bezbednosnu procenu ugroženosti kod predsednika Tadića, ponudila mu tu procenu i plan obezbeđenja njegovog, a on kaže, izvinite gospodo, je naću ovako. Odlično, on potpiše dokument da ne želi to obezbeđenje i MUP je završio sa njim. Znači on može uzeti koga hoće sa ulice da ga obezbeđuje, ali on odgovara dalje za svoju bezbednost.”
XS
SM
MD
LG