Medjunarodna zajednica jos uvek nije donela odluku o povratku raseljenih Srba na Kosovo i zato se ne mogu prevazici problemi u tom procesu, kaze Nenad Radosavljevic, savetnik sefa UNMIKa za povratak.
Radosavljevic istice kako je neophodno da se proces povratak oznaci kao medjunarodni prioritet:
“Ja licno mislim da pre svega nije doneta krupna, globalna, svetska odluka o tome da se Srbi u ovom trenutku vracaju na Kosovu. Jer da jeste doneta lako bi se prevazisle sve prepreke koje postoje ne putu povratka”.
Radosavljevic kaze da su prepreke u procesu povratka su albanski lideri i pojedinci u UNMIKu:
“Prepreke su albanski lideri koji naravno zagovarajuci nezavisnost kao jedinu buducnost prostora Kosova, ustvari kupuju glasove onih ljudi koji su najveci problem, a to su ljudui koji su okupirali tudju umovinu. I postoji problem u samoj strukturi UNMIKa, jer su neki korumpirani i vrse otpor i ucestvuju u opstrukciji vezanoj za povratak”.
Do sada se na Kosovo vratilo oko 10.000 pripadnika manjina od cega oko 4 hiljade petsto Srba, ali u medjuvremenu je veliki broj kosovskih Srba otisao sa Kosova. Povratak raseljenih lica, posebno Srba, je jedan od standarda koje treba ispuniti pre pocetka razgovora o konacnom statusu Kosova, sredinom 2005. godine.
Zenun Pajaziti, koordinator vlade Kosova za standarde kaze kako je najvaznije postaviti institucionalnu infastrukturu:
“Standardi su mreza zadataka koje je potrebno ispuniti kako bi se omogucilo da se vrate svi koji to zele. Mi smo stvorili klimu, jer svi znaju da je posle martovskog nasilja sve bilo nestabilno”, kaze Pajaziti.
On istice da taj proces u velikoj meri ometa Beograd ali i kosovski Srbi, koji neucestvuju u radnim grupama:
“Oni su od samog pocetka bili protiv ideje o standardima a Beograd je standarde ignorisao. Ipak to nece umanjiti nase napore”, kaze Pajaziti.
Povratak je rezervisana vlast civilnog administratora a UNMIK i kosovska vlada trenutno rade na formiranju ministarstva za povratak i zajednice, koje bi radilo na konkretnim programima povratka.
Medjutim Nenad Radosavljevic istice kako je neophodno da o povratku odlucuje sef UNMIKa:
“Ja licno mislim da je vladavina prava, red i zakon nesto sto mora da stvori preduslove za povratak raseljenih i time stabilizaciju stanja na Kosovu. Kako to izvesti? Mislim da je jedan od koraka davanje dodatnih ovlascenja specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN, slicno onome u Bosni”.
Zvanicnik vlade Kosova ocenjuje da povratak zavisi od opste situacije na Kosovu, a pre svega od bezbednosti, slobode kretanja, kao i drugih koraka koji su u nadleznosti UNMIKa. On ocenjuje da kosovske vlasti imaju moralnu obavezu da stvore preduslove za povratak manjina.
Radosavljevic istice kako je neophodno da se proces povratak oznaci kao medjunarodni prioritet:
“Ja licno mislim da pre svega nije doneta krupna, globalna, svetska odluka o tome da se Srbi u ovom trenutku vracaju na Kosovu. Jer da jeste doneta lako bi se prevazisle sve prepreke koje postoje ne putu povratka”.
Radosavljevic kaze da su prepreke u procesu povratka su albanski lideri i pojedinci u UNMIKu:
“Prepreke su albanski lideri koji naravno zagovarajuci nezavisnost kao jedinu buducnost prostora Kosova, ustvari kupuju glasove onih ljudi koji su najveci problem, a to su ljudui koji su okupirali tudju umovinu. I postoji problem u samoj strukturi UNMIKa, jer su neki korumpirani i vrse otpor i ucestvuju u opstrukciji vezanoj za povratak”.
Do sada se na Kosovo vratilo oko 10.000 pripadnika manjina od cega oko 4 hiljade petsto Srba, ali u medjuvremenu je veliki broj kosovskih Srba otisao sa Kosova. Povratak raseljenih lica, posebno Srba, je jedan od standarda koje treba ispuniti pre pocetka razgovora o konacnom statusu Kosova, sredinom 2005. godine.
Zenun Pajaziti, koordinator vlade Kosova za standarde kaze kako je najvaznije postaviti institucionalnu infastrukturu:
“Standardi su mreza zadataka koje je potrebno ispuniti kako bi se omogucilo da se vrate svi koji to zele. Mi smo stvorili klimu, jer svi znaju da je posle martovskog nasilja sve bilo nestabilno”, kaze Pajaziti.
On istice da taj proces u velikoj meri ometa Beograd ali i kosovski Srbi, koji neucestvuju u radnim grupama:
“Oni su od samog pocetka bili protiv ideje o standardima a Beograd je standarde ignorisao. Ipak to nece umanjiti nase napore”, kaze Pajaziti.
Povratak je rezervisana vlast civilnog administratora a UNMIK i kosovska vlada trenutno rade na formiranju ministarstva za povratak i zajednice, koje bi radilo na konkretnim programima povratka.
Medjutim Nenad Radosavljevic istice kako je neophodno da o povratku odlucuje sef UNMIKa:
“Ja licno mislim da je vladavina prava, red i zakon nesto sto mora da stvori preduslove za povratak raseljenih i time stabilizaciju stanja na Kosovu. Kako to izvesti? Mislim da je jedan od koraka davanje dodatnih ovlascenja specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN, slicno onome u Bosni”.
Zvanicnik vlade Kosova ocenjuje da povratak zavisi od opste situacije na Kosovu, a pre svega od bezbednosti, slobode kretanja, kao i drugih koraka koji su u nadleznosti UNMIKa. On ocenjuje da kosovske vlasti imaju moralnu obavezu da stvore preduslove za povratak manjina.
