Dostupni linkovi

logo-print

Kako razrešiti pat poziciju?


Šta je sve na Kosovu uništeno?

Na Kosovu i Metohiji više od 400 objekata ima status spomenika i samim tim nalazi se pod zaštitom Zakona o zaštiti kulturnog nasleđa, uključujući tu i hašku Konvenciju o čuvanju kulturnih dobara u slučaju ratnih sukoba. Bez obzira na to, prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije od 1998. godine i prvih sukoba na Kosovu do danas uništeno je skoro 150 objekata hrišćanske provenijencije. Od ovog broja, 45 crkava i manastira imalo je status spomenika kulture. Među najvrednijim spomenicima koji su uništeni u martovskom talasu nasilja nalazi se Bogorodica Ljeviška i manastir Svetih arhanđela kod Prizrena, dok su u samom Prizrenu stradale crkve Svetog Đorđa i Svetog spasa kao i manastir Devič iz XIV veka koji se nalazi u blizini Drenice. Prizrensku katedralu Bogorodica Ljeviška sazidao je kralj Milutin 1306. godine na ostacima crkve iz XIII veka, dok je crkva Svetog spasa, zadužbina Dušanovog vlastelina Mladena Vladojevića, podignuta oko 1330. godine, a 1348. je poklonjena manastiru Svetih arhanđela. S obzirom da stručnjaci zavoda nisu nakon ratnih sukoba imali pristup Kosovu i Metohiji, ne postoji precizno potvrđena cifra o broju uništenih islamskih verskih objekata na Kosovu. Procena Zavoda za zaštitu spomenika je da se radi o nekoliko desetina džamija, spomenika i različitih dela narodnog graditeljstva.

Posle martovskog nasilja potpisan je Memorandum o obnovi porušenih spomenika između UNMIK-a i Srpske pravoslavne crkve 28. juna, a dva i po meseca kasnije, 15. septembra, srpska crkva je povukla svoj potpis. Vladika Artemije:

“Memorandum o razumevanju je potpisan između nas i predstavnika UNMIK-a na Vidovdan, simbolično, da se vidi ko je vera, a ko je nevera. Posle potpisivanja tog Memoranduma prošlo je skoro dva meseca da po njemu ništa nije urađeno. Osetivši i videvši da bi ipak neki rad na rekonstrukciji bio samo povod manipulacije i proglašenja o dostizanju standarda na Kosovu i Metohiji, što bi otvorilo put rešavanju statusa Kosova, mi smo povukli naš potpis sa Memoranduma i njega suspendovali.”

Episkop Artemije je istakao da je osnovni zahtev bio da se izmene uslovi i principi na kojima bi saradnja sa Savetom Evrope mogla da bude postignuta u cilju obnove, a to znači da se prizna da nije reč ni o kakvoj kosovskoj baštini, nego o baštini srpskog naroda na Kosovu u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve. Kako ovu odluku i posledice vide ostali akteri? Majkll Detiz (Michael Detise) koji je na čelu Jedinice za čuvanje kulturnog nasleđa u okviru Saveta Evrope kaže da je od 2003. godine započeto sa primenom Regionalnog programa za očuvanje kulturnog nasleđa u Jugoistočnoj Evropi. Nakon martovskih zbivanja dodat je i akcioni plan koji se posebno bavi pravoslavnim spomenicima. Kao deo ovog projekta formiran je poseban komitet koji bi direktno nadgledao izgradnju 35 crkava koje su oštećene za vreme martovskog nasilja. Šta sada? Majkl Detiz:

“Rad je bio počeo, okupili smo eksperte i plan je bio da se hitno poprave pomenute crkve kako bi se sačuvale za dalju restauraciju. Komitet za implementaciju je obustavio rad kao posledicu odluke episkopa Artemija da se povuče iz ovog tela. Zato i ne možemo da preduzmemo hitne akcije koje su bile planirane, a koje smo nameravali da obavimo pre početka zime. Ja sam siguran da će u toku zime neke crkve biti u toj meri oštećene da će restauracija biti nemoguća. Svaki mesec bez ikakvog rada ugrožava restauraciju ovih objekata.”

Da li verujete da će nakon skupljanja financijskih sredstava, Prelazne Institucije Kosova uspešno obaviti ovaj posao?

“Prelazne institucije Kosova su svesne odgovornosti. One su stvarno spremne da pronađu rešenje. Naravno, i dalje postoje neki problemi. Radi se o dugoročnom procesu. Savet Evrope pokušava da preko ovih projekata doprinese dijalogu i poboljšanju profesionalnih veština i istovremeno stvori okolnosti da svako preuzme odgovornost. Radi se o institucionalnom, ali i o tehničkom problemu. Krećemo se u pravom smeru, i jedino je u pitanju vreme kada će to biti urađeno.”

Portparol UNMIK-a, Mehtild Heneke, kaže da je iz budžeta Kosova izdvojeno četiri miliona i 200 hiljada evra za obnovu 35 pravoslavnih objekata oštećenih ili uništenih tokom martovskih nasilja, ali da je početak radova odložen jer se bez odobrenja Srpske pravoslavne crkve ne može doneti niti jedna odluka.

Portparol UNMIK-a kaže da bez odobrenja srpske crkve ne može početi obnova:

“Ništa nije urađeno otkako se vladika povukao iz Komisije za obnovu. Čekamo i nadamo se da će vladika Artemije razmotriti svoju odluku što pre je to moguće. To bi omogućilo raspisivanje tendera nakon čega bi početkom proleća počela obnova.”

Prema njenim rečima, Fond za obnovu spaljenih crkava biće prebačen za narednu godinu, jer se ocenjuje da bi nakon zime moglo početi raspisivanje tendera i da se onda krene sa rekonstrukcijom.

Vlada Kosova će Fond za obnovu spomenika prebaciti za narednu godinu, kaže portparol Mimoza Kusari Ljilja:

“Povlačenje vladike Artemija ima negativan uticaj na restauraciju crkvi na Kosovu, pošto nikakvi radova na obnovi nisu još počeli. Inicijalni fond od 4,2 miliona, koji je bio predviđen za opravku štete na ovim crkvama, je zaustavljen. Umesto da se radi na obnovi i da se taj fond potroši, sada se radi na tome kako bi se našle mogućnosti da taj fond bude prebačen u budžet za sledeću godinu.”

Da li se može nastaviti rad na obnovi uništenih srpskih crkava bez učešća same Srpske pravoslavne crkve?

“Za sada ne znam, ali mislim da ne, pošto predstavnici crkve treba da budu uključeni u to, da vide koji je progres radova i kako se radi da bi se crkve obnovile kao što su bile. Oni trebaju da shvate da postoji spremnost vlada da pomogne u obnovi svega što je bilo uništeno kako bi se normalizovao život kao i rad srpskih zajednica na Kosovu. To što su uradili je samo politički potez koji će najviše štetiti srpskoj zajednici na Kosovu.”

Zašto međunarodna administracija na Kosovu nije preduzela ništa da se spreči dalje propadanje oštećenih spomenika, ili da se krene sa obnovom onih koji su potpuno porušeni? O tome razgovaramo sa igumanom Carske Lavre, kosovskog manastira Banjska, protosinđelom Simeunom Vilovskim:

“Nadležnost nad srpskom kulturnom baštinom je izuzeta iz ruku institucije srpske države i prethodnih godina se skoro u potpunosti nalazila u rukama UNMIK-a koji je to prebacio na Privremene kosovske institucije. One, prema onome što možemo da vidimo na terenu, praktično nisu imale interesa da učine bilo šta na obnovi i na rekonstrukciji svega porušenog.”

Mehtild Heneke, portparol UNMIK-a:

“Mi se ne slažemo sa stavom vladike Artemija da isključi kosovsku vladu iz procesa obnove, jer je vlada Kosova izrazila odgovornost za religijske objekte, izdvojila je novac i član je zajedničke komisije koju još čine Beograd, Srpska pravoslavna crkva, UNMIK i Savet Evrope, u čijoj su nadležnosti srpske crkve i manastiri. Rezolucija 1244, Saveta bezbednosti UN-a, daje ovlašćenje UNMIK-u da upravlja Kosovom, što uključuje i kosovske pravoslavne crkve, ali to ne znači da UNMIK smatra da je jedini učesnik. Privremene institucije su izrazile interesovanje da se bave svim pitanjima koja su vezana za crkve na Kosovu, ali i sama srpska crkva treba u tome da učestvuje. Pored toga, manastir Visoki Dečani je uvršten u svetsku kulturnu baštinu. Svi ovi spomenici imaju mnogo šire značenje jer su izraz određenog religijskog mišljenja koje ide iznad svih granica.”

UNMIK ocenjuje da je pitanje obnove srpskih crkava veoma osetljivo, te se nada da će vladika razmotriti svoju odluku što je pre moguće.

“Obnova srpskih crkava i manastira je veoma osetljivo pitanje. To je najpre u interesu samih ljudi koji koriste crkve. UNMIK i Privremene institucije neće doneti nikakvu odluku bez dogovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.”

Mimoza Kusari Ljilja:

“Kosovska vlada treba voditi taj proces, pošto kosovska vlada i međunarodna komisija posle marta vode poslove obnove na uništenim kućama i svim drugim stambenim objektima. Vlada je, za sada, jedini donator za obnovu crkvi sa sumom od 4,2 miliona. Članovi komisije su predstavnici Evropske komisije, UNESCO-a, srpske zajednice, do povlačenja, i kosovske vlade.”

Da li je ta izdvojena suma dovoljna da se obnove sve crkve koje su uništene?

“Nije pošto je šteta još veća, ali ta suma je odvojena samo za početak radova i za početnu restauraciju da ne bi bilo više štete tokom zime zbog kiše i snega. To je samo početna suma. Vlada se nadala da će sledeće godine biti i drugih donatora koji će biti spremni da daju više novca kako bi se crkve u celosti obnovile.”

To je ipak sve stalo?

“Da, za sada je sve stalo zbog povlačenja vladike Artemija. Nadamo se da će oni doneti odluku da se vrate. Ne treba politika biti umešana u to, iako ne možemo bez politike, ali u ovom slučaju to sve ide na štetu srpske zajednice na Kosovu koja treba imati svoje religijske objekte.”

U čijoj su nadležnosti srpski spomenici na Kosovu: UNMIK-a, vlade Kosova ili Srbije?

“Za sada mislim da su u nadležnosti UNMIK-a, jer on pruža obezbeđenje objekata. Mislim da su u to uključene i neke organizacije unutar crkve, ali to precizno ne znam, to znaju ljudi iz crkve ili njihovi predstavnici. Bezbednost objekata je u nadležnosti UNMIK-a.”

S obzirom na očigledno zahlađenje odnosa između vladike Artemija i UNMIK-a i kosovske vlade, šta mislite kako će se razrešiti ukupno pitanje oko srpskih crkava i manastira? Da li će se čekati političko rešenje statusa Kosova?

“Ne bih to povezala sa političkim statusom Kosova, jer ko zna koliko će dugo trajati proces oko definiranja statusa Kosova. Bilo bi to na štetu crkava i objekata. To treba da budu jedan poseban ugovor, da se predstavnici crkve obrate komisiji, da počnu radovi, a onda neka političari odluče o finalnom statusu Kosova. Znamo da je Srpska pravoslavna crkva uvek bila umešana u politiku, ali u ovom slučaju rade na štetu svojih ljudi. To što su bojkotovali rad komisije je na njihovu štetu. Vlada će se potruditi da taj novac koji je inicijalni fond za obnovu crkvi bude prenesen za sledeću godinu. Verovatno će nova vlada pronaći način da taj fond uveća donacijama ili novcem iz budžeta.”

Protosinđel Simeon Vilovski:

“U obnovi ne mogu učestvovati albanske firme i albanska preduzeća iz više razloga. Pre svega to su predstavnici naroda koji je rušio te svetinje proteklih pet godina. Rušio ih je sistematski, nemilosrdno, trudeći se da sakrije svaki trag postojanja i bivstvovanja srpskog naroda na toj zemlji. Oni nemaju moralnu snagu i kredibilitet da tome pristupe. S druge strane, oni nemaju nikakvog interesa i želje da učine nešto suštinski na poboljšanju zaštite i obnove srpske kulturne baštine. Osim toga ne smemo zaboraviti ni to da albanske firme nemaju stručnjake ni eksperte koji imaju iskustva u radu sa pravoslavnom baštinom. U septembru 2001. godine srušena su dva tornja u Njujorku. Da li bi ikada Amerika dozvolila Bin Ladinu da obnovi ta dva tornja?”

Istovremeno se stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije poslednjih godina onemogućava da učestvuju u zaštiti i obnovi kosovskih spomenika kulture od kojih su mnogi oštećeni još tokom sukoba 1999. godine. Da li je ova ustanova u stanju da se prihvati jednog ovako osetljivog posla, upitali smo direktorku Republičkog zavoda, Gordanu Marković:

“Naravno da je spreman. Republički zavod ima u svojoj mreži 14 zavoda u kojima rade izuzetni stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom, sa referencama, koji završavaju i međunarodne kurseve, tako da su apsolutno kompetentni i pozvani da obavljaju taj posao. Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture u Beogradu je nadležan i nad spomenicima kulture na Kosovu i Metohiji. Saglasni smo i pozdravljamo svaku stručnu pomoć koja dolazi iz Evrope.”

U osnovi svega toga leži spor oko predznaka koji određuje pripadnost spomenika kulture na Kosovu i Metohiji. Ne samo kosovski, već i međunarodni stručnjaci, sve češće spomenike kulture na tom prostoru nazivaju kosovskim nasleđem bez isticanja njihovog nacionalnog određenja. Čitav ovaj spor je utoliko kompleksniji jer su i kosovski Albanci, pre nego što su prešli na islam, bili hrišćani, čime se polaže pravo na pojedine spomenike iz ranog vizantijskog i vizantijskog perioda. Zanemarivanje nacionalnog porekla spomenika je neprihvatljivo za srpsku stranu, na šta posebno ukazuje i iguman Carske Lavre kosovskog manastira Banjska, protosinđel Simeun Vilovski:

“Ta tendencija postoji i ona se očituje u dokumentima koja su sastavljena od strane raznih međunarodnih institucija gde se baština naziva kosovska. Ako govorimo o Kosovu, baština može biti srpska, albanska, turska i druga. Predznak koji se daje pojmu baštine zavisi od toga ko ju je stvarao. Ako ju je stvarao srpski narod, onda je srpska, bilo da se nalazi na Kosovu, u Šumadiji, Vojvodini, Crnoj Gori ili gde god hoćete. Nikako se ne može pod jedan pojam kosovske baštine podvesti sva ta baština različita po svome nastanku. Baština je uvek vezana za narod, za stvaraoce, za vlasnika, za onoga ko brine o njoj. Ako je ona kosovska, to podrazumeva da je Kosovo posebna država. Taj pristup mislimo da nije realan niti utemeljen na nekim činjenicama koje se mogu braniti.”

S obzirom da nije postignut dogovor sa međunarodnim institucijama o početku obnove spomenika kulture na Kosovu, Srpska pravoslavna crkva je, prema rečima protosinđela Simeuna Vilovskog, već pristupila obnovi pojedinih spomenika kulture ne želeći da čeka da pitanje spomenika postane aktuelno tek nakon rešenja konačnog statusa Kosova.

“Htio bih ovom prilikom da napomenem i činjenicu da je Eparhija raško-prizrenska već krenula u obnovu određenih svetinja ne čekajući da se svi ovi međunarodni programi i inicijative sprovedu u delo. Očigledno je da su ti međunarodni mehanizmi glomazni, samim tim i spori. Eparhija je već krenula u obnovu određenih svetinja, najakutnijih mesta - manastira Devič i manastira Svetih arhanđela.”

Majkl Detiz iz Saveta Evrope o tome šta dalje, kako razrešiti pat poziciju:

“Nameravamo da nastavimo rad na regionalnom programu i kao deo tog programa mi ćemo se baviti jednim brojem spomenika koje Prelazne institucije i srpska strana smatraju prioritetnim. Na listi ovih prioriteta nalaze se 11 pravoslavnih crkava, među kojima je osam crkava uništenih u martovskom nasilju. Istina je da ne možemo da realizujemo plan restauracije pre početka zime, međutim mi nastavljamo rad zajedno sa srpskim ekspertima i, naravno, kosovskim institucijama u izradi Studije za potpunu obnovu ovih spomenika.”

Komitet za implementaciju je neposredno povezan sa episkopom Artemijem. Da li je moguće da se nastavi rad i bez njega?

“Srbija i Srpska pravoslavna crkva su za nas direktan partner u ovom projektu. Savet Evrope je od samog početka insistirao na izgradnji ovog partnerstva, stoga će i studija izvodljivosti za restauraciju pomenutih crkava biti pripremljena u saradnji sa srpskim ekspertima. Episkop Artemije, kao i vlasti u Beogradu, su neizbežni partneri, stoga je saradnja sa njima veoma važna.”

Ko je nadležan za obnovu osam crkava koje ste spomenuli?

“Kada se okonča rad na Studiji izvodljivosti za restauraciju spomenika, nadamo se organizovanju donatorske konferencije u saradnji sa UNESCO-m, kako bi omogućili finansiranje nastavka rada. Opet ćemo se suočiti sa istim problemom kao i pre par nedjelja - ko će biti nadležan za izgradnju. Ako treba da sad odgovorim na ovo pitanje, onda bih rekao da su to Prelazne kosovske institucije.”

Da li planirate da nakon skupljanja financijskih sredstava Prelaznim Institucijama Kosova date neku vrstu roka za okončanje radova?

“Ne, to ne možemo uraditi. Mi smo već počeli da pronalazimo moguće donatore. Dakle, paralelno mi radimo i na skupljanju finansijskih sredstava. Teoretski, mi bismo mogli početi sa radom narednog proleća, međutim sve se sada odlaže.”
XS
SM
MD
LG