Dostupni linkovi

logo-print

Tribunal kao balast


Tako premijer Koštunica držeći Glavni odbor svoje stranke samo četiri dana pre izveštaja koji glavna tužiteljica Haškog tribunala iznosi pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, saradnju sa Hagom smatra balastom.

“Sa Hagom se mora sarađivati, taj naš stav je poznat, ali kao i o svakoj drugoj stvari nešto se može postići danas, nešto sutra, za nešto je potrebno više vremena. Potpuno mi je jasno da napretka, boljitka, normalizacija odnosa sa Evropom, sa svetom nema dok taj balast ne skinemo sa vrata. Jednostavno, ne može se sve istovremeno.”

A Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije, držeći se doduše, svog sektora smatra:

“Kao političar smatram da to nije dobro što ćemo imati negativan izveštaj, kao ekonomista mislim da tu ne treba strepeti, iz prostog razloga, evo daću jedan najprostiji i najbanalniji primer: Amerikanci su najglasniji u zahtevima da se brže sarađuje sa Haškim tribunalom, oni su ujedno investitor broj jedan u Srbiji. Tako da ja očekujem nastavak i intenziviranje procesa investiranja u Srbiju. Mislim da je za Srbiju i za njene investicije daleko veći značaj ima dobijanje kreditnog rejtinga nego izveštaj Karle del Ponte.”

Boris Tadić, predsednik Srbije, zadržava se najradije na nivou priče o tome šta je bolje, da se optuženi sami predaju ili da se izručuju Tribunalu, pa stoga i akcentuje:

“Dobrovoljna predaja optuženih uvek je dobrodošla, a na kraju ukoliko to nije moguće, hapšenje i izručenje optuženih toj međunarodnoj instituciji Saveta bezbednosti UN.”

Dakle, svako iz vlasti ostaje na svojim pozicijama, kako rekosmo u uvodu ove priče. i ako izveštaj koje će Karla del Ponte podneti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija bude negativan, to neće ništa promeniti, primećuje Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo i konstatuje sledeće:

“Naš problem je što Vladu i institucije uopšte i ne zanima pitanje zbilja ozbiljne saradnja sa Haškim tribunalom, i sve je postalo retorika a da nema nijednog konkretnog gesta. Mislim ono što je ovde aktuelno, daleko aktuelnije je to da li je odavde uložen protest Hrvatskoj zbog hapšenja studenata koji su prekršili hrvatski zakon nego što je pitanje Haga. Čak nije ni tema toliko važno to što iz Republike Srpske dolaze najviši njihovi predstavnici sa molbom za saradnju za predaju onih optuženih koji se skrivaju u Srbiji. Jednostavno to nisu temem ovde nikoga ne zanima zato što postoji čvrsto uverenje u onim institucijama koje jesu najvažnije, određuju taj nivo i intenzitet saradnje a to je Vlada i Skupština, da tu apsolutno ne postoji interesovanje, ne postoji shvatanje da je to najvažniji neki zadatak Srbije u vezi sa budućnošću, u vezi sa stabilizacijom političkih prilika. Jednostavno to se ne vidi zato što iznad tog interesa šta je država, interesa društva postoji da kažem jedan nenormalni interes političkih elita, a to je da se vrati nešto što je izgubljeno i što nema veze ni sa činjenicama, ni što je isključivo sa našom odgovornošću, ali se to brani i to je ta ideologija koja je ovde na snazi. Tako da ja ne očekujem ni da će izveštaj koji će tužiteljica Haškog tribunala podneti Savetu bezbednosti, onda će biti jedna medijska priča, ali medijska priča koja će trajati jedan dan, i ništa se neće menjati u tom smislu, iako je bila idealna prilika, sa poznatim adresama, sa svim tim beguncima koji se nalaze u Srbiji da se Srbija oslobodi bar tog jednog aspekta tog teškog nasleđa.”
XS
SM
MD
LG