Dostupni linkovi

logo-print

Parlament baba i žaba


Nova dilema za status ali i budućnost državne zajednice su izbori koji po slovu Ustavne povelje treba da se održe početkom naredne godine. Mnogo ranije u samoj izradi najvišeg zakonodavnog teksta, vladajuća većina u Crnoj Gori, ali i ondašnja u Srbiji, kao i ova danas, imaju dijametralno suprotne stavove kako formirati skupštinu državne zajednice. Tu negde nalaze se i danas, nekoliko mesci pred predviđene izbore.

Poslanik Demokratske stranke i nekadašnji predsednik parlamenta, istovremeno i potpisnik Ustavne povelje, Dragoljub Mićunović, zalaže se za poštovanje zakona, odnosno organizovanja neposrednih izbora. Njegovo uverenje je da državna zajednica klizi u neustavno stanje:

“Prema tome, jedino što mogu da kažem to je da ako želimo da zadržimo pravno i ustavno stanje, treba da se pridržavamo Ustavne povelje. Ja znam da postoje i mnogi drugi politički razlozi, naročito u Crnoj Gori, da nema interesovanje za izbore kod vladajuće koalicije, i da zbog toga ona misli da to ne bi izrazilo pravu volju biračku ovde i kako je sastavljena Skupština. Dakle, moramo ostaviti Crnoj Gori da donese taj zakon, ali ja mislim da se mora poštovati Ustavna povelja. Što se tiče Srbije, mislim da tu nema nikakvog spora, taj zakon je pripremljen, treba ga doneti što pre i mi moramo izaći na te neposredne izbore. ”

Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Zoran Šami kaže za program Radija Slobodna Evropa da su države-članice obavezne da poštujući Ustavnu povelju donesu zakon o izboru poslanika u Skupštini državne zajednice:

“Ti izborni zakoni se naravno mogu razlikovati u sistemu u smislu da recimo, da jednoj državi članici može da bude proporcionalni sistem, u drugoj većinski, da u jednoj državi članici može da bude cenzus pet posto koliko je inače predloženo za Srbiju, a u drugoj neki drugi procenat. Ali u svakom slučaju moraju se doneti izborni zakoni i moraju održati neposredni izbori.”

Parlamentarne partije u Srbiji, kako vladajuće tako i opozicione, jedinstvene su u stavu da su neposredni izbori način da se državnoj zajednici overi demokratski legitimitet država članica. Veljko Odalović, Socijalistička partija Srbije:

“Iz dela Crne Gore dolaze takvi zahtevi i to je zahtev prvenstveno aktuelne vlasti koja se verovatno boji jedne ozbiljne provere na izborima. Ja njih razumem, kako će ići u kampanju za neposredne izbore za državnu zajednicu kad su oni za samostalnu Crnu Goru. Oni imaju jedan ozbiljan problem svoj, ali duboko sam ubeđen da će ipak, pošto je Beogradski sporazum potpisan voljom stranaka, pošteno obaveze koje su preuzete tada i ispoštuju. To podrazumeva, naravno, neposredne izbore, i pretpostavljam da će ipak prevladati svest i da će i taj međunarodni pritisak, odnosno da će onaj ko je garant Beogradskog sporazuma stati iza onoga što je potpisao.”

Sagovornici Radija Slobodna Evropa, aktuelni predsednik parlamenta Srbije i Crne Gore Zoran Šami, kao i nekadašnji predsedavajući Dragoljub Mićunović, ne isljučuju mogućnost pozivanja na faktičko stanje, drugačije od realnog, a koje kažu, proizvode sami akteri aktuelnog života, navodeći da ono od ranije više ne važi:

“Moram priznati da ja tu političku logiku ne razumem, ali da ne polemišem sad ja kao predsednik Skupštine sa njima, imaju neke svoje političke razloge. Ja bih rekao da su oni naprosto taoci jedne politike koja je proklamovana, doduše još u vreme Slobodana Miloševića, i koja je onda u to vreme i bila razumljiva. Nažalost, oni su prosto ostali taoci te svoje želje za nezavisnom Crnom Gorom.”

“Treba razgovarati, ali moram da priznam da meni malo taj parlament, gde se mešaju na neki način babe i žabe, u tom smislu da su neki delegirani a neki su neposredno izabrani, čini malo čudnim, ali najgore bi mi bilo da kažemo pa evo, ništa se nije dogodilo, traje jedan parlament koji nema mandat. To bi bilo potpuno smešno, kao što bi isto tako bilo loše reći – dobro, raspušta se Skupština, nema izbora i nema ničega. Onda de fakto smo rasturili državu.”

Treba podsetiti da su države članice po slovu zakona imale obavezu da u roku od šest meseci od usvajanja Povelje donesu zakon o izboru poslanika za Skupštinu državne zajednice. Takav zakon još uvek nemaju ni Crna Gora, ali ni Srbija.
XS
SM
MD
LG