Dostupni linkovi

logo-print

Inflacija tajni


Šta se zapravo dogodilo na Odboru za bezbednost? Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke:

“Ja sam na Odboru za bezbednost upitao ministra javno da li je tačno da je rekao da se ne pruža sila ni po koju cenu i uputio sam još par pitanja da li je tačno da je rekao neka izgleda kao da branimo, i tome slično, na šta je ministar odgovorio čitanjem stenograma, odnosno transkripta njegove strane, a onda je na došaptavanje svojih kolega prekinuo čitanje i rekao mi da sam ja u stvari odao službenu tajnu i da će on da se postara da se već krivično ili ne znam kako drugačije goni neko ko je to meni dostavio. Interesantno je da nije nijednog momenta nije rekao da li je to istina ili nije, niti je demantovao to što sam ja pročitao.”

Na ovaj slučaj, da li zbog celokupne društvene klime u kojoj je previše različitih tajni, reagovale su gotovo sve nevladine organizacije. Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

“Ono što je nas po ne znam koji put porazilo i nateralo da reagujemo je činjenica da se ovde još uvek otvoreno ne krije da se preko državnih i službenih i vojnih tajni kriju određeni podaci koji nikako ne bi smeli da budu tajna, koji bi morali pre svega da budu javni da bi se utvrdilo čiji je propust, odnosno eventualno namera bila u određenim događajima. Kao što se sećate jedan od tih veoma neprijatnih događaja je bilo i paljenje džamije.”

Dragan Šutanovac, kada je reč o službenoj, vojnoj i tajni kao takvoj kaže:

“Svaka ozbiljna država ima svoje tajne i ja to ne sporim nijednog momenta i mislim da zaista ne postoji država koja može da štiti svoje interese ukoliko otvori sve tajne koje postoje u toj državi. Međutim pitanje je zaista šta je tajna i da li se ta tajna štiti u interesu države ili u interesu manje grupe ljudi ili pojedinca. Nažalost, još uvek postoje mitovi o tome da i vojska, i policija, i neke druge strukture mogu da drže neka dokumenta pod izgovorom da je to tajna i da to ne može da bude dostupno javnosti, a u stvari u želji da svoju nesposobnost prikriju i da prikažu istinu građanima Srbije da bi se videlo da oni svoj posao ne obavljaju onako kako to žele da prikažu.”

Zanimljivo mišljenje, međutim, iznosi istoričar, politički analitičar a od nedavno i član G17 Plus Čedomir Antić. On se, naime, slaže da u demokratskim društvima treba biti oprezan sa nečim što se naziva tajnom, ali i upozorava na nekoliko važnih i reklo bi se nezaobilaznih aspekata kada je reč o ovom slučaju, ali i tajni u Srbiji u širom kontekstu.

“Vojna tajna i državna tajna postoje u svim društvima odnosno u svim državama, pa i demokratskim državama i otvorenim društvima. Međutim problem je u tome što je kod nas u Srbiji sve relativizovano. Kod nas sudovi ne rade, ne daju se reformisati, ne postoji konsenzus oko osnovnih stvari, i onda je naravno da je ’inflacija’ zahvatila i samu ideju državne i službene ili vojne tajne. Naročito, s obzirom na činjenicu da tokom 80-tih i 90-tih godina ta oznaka korišćena za sve i svašta.

Međutim, sa druge strane, postoji jedan ozbiljan problem. Ako se iznosi određeni dokument koji je tajan, onda za to mora da postoje određeni razlozi, mora da postoji određena procedura. I pomalo je čudno da tu postoje uvek neki već određeni pozitivci i negativci kad je reč o državnoj, vojnoj ili bilo kakvoj drugoj tajni. Zanimljivo, uvek ti pozitivci kako ih vide pojedine nevladine organizacije i ti eksponenti takozvanog otvorenog društva, uvek su imali jedan period u svom životu u kom su bili i na strani negativaca.

To što se juče dogodilo sa tim Odborom za bezbednost je meni pomalo otužno zato što se sve na kraju svodi na borbu dve stranke. Tu nimalo nije bilo državnog, kao što nije bilo ni u vreme kada su gorele džamije u Beogradu i Nišu. Na kraju se sve pretvorilo u takmičenje dve ili tri najveće stranke u Srbiji koja će da se pokaže istovremeno najpatriotskijom, istovremeno najotvorenijom, pa je na kraju u svemu tome neki ‘Pirov trijumf’ imao Tomislav Nikolić koji je nosio razdraganom beogradskom muftiji tri kompjutera i razgovarao sa njim o prirodi smrti kao pojave koja zahvata sve bez obzira kojoj naciji pripadaju.”
XS
SM
MD
LG