Dostupni linkovi

logo-print

Potrošački krediti i(li) preskupa država


Iako se građani žale na visinu kamata potrošačkih kredita, ipak su velika sredstva banaka plasirana u njih, a mnogi koriste priliku da, posle dugo godina, obnove pokućstvo ili kupe automobil.

Građani koriste priliku da posle ptnaestak godina obnove belu tehniku i nameštaj stare i po dvadeset godina. U preduzeću Koin, koji prodaje belu tehniku, zadovoljni su potrošačkim kreditima jer im je promet znatno povećan. Tanja Blagojević, direktor prodaje:

''Svi dosta koriste kredite. Čini mi se da je to jedna mogućnost kupovine ili način kako doći do neke velike stvari na odloženo plaćanje. Najviše se kupuje bela tehnika: zamrzivači, frižideri, veš mašine, šporeti, televizori, muzički uređaji, videa, kućni bioskopi, DVD - sve što je sada u trendu.''

Ista je situacija i sa nameštajem. Poslovođa prodavnice Šipad komerc, Jovan Cvetković, kaže da je promet porastao za 40 odsto, ali pre svega zahvaljujući prodaji na čekove koju kreditira samo preduzeće i koja je, kako tvrdi, povoljnija od kredita banaka:

''Znate i sami kakva je situacija u društvu tako da smo uveli davanje roba na kredit, na 12 rata. Učešće je 20 odsto a ostatak se isplaćuje na 11 meseci sa mesečnom kamatom od jedan odsto. Sve više je kupaca na kredit, jer bezparica je velika. Šipad time ulazi u rizik jer ima inflacije. Ipak, u poslednje vreme se ovo pokazalo dosta dobrim načinom prodaje - dobar je i za Šipad i za kupce.''

Zamenik direktora Delta banke za južni Banat, Mirjana Rakita, kaže da na ovom području u svakom trenutku imaju plasirana dva miliona evra u potrošačke kredite. Interesovanje potrošača se sa kupovine kompjutera i bele tehnike pomera na građevinske radove i kupovinu automobila, uz opasku da za sada nema najave uvođenja ograničenja tog plasmana:

''Definitivno potrebe postoje. Mi proširujemo namene i prilagođavamo našu ponudu potražnji. Plasmani u ovom trenutku nisu ograničeni. Mi imamo sredstava, mi smo likvidna banka. U interesu nam je da našu ponudu dobro plasiramo, a građani su dobre platiše. Tu je i solventnost onih koji će i u buduće koristiti naša sredstva, bez obzira da li se radi o potrošačkim kreditima za kratkoročne namene, stambenim ili investicionim kreditima za dugoročne namene. U ovom trenutku nemamo nagoveštaja da će doći do nekog smanjenja ili ograničenja.''

Većina anketiranih građana se ne usuđuje da uzme kredit. Oni koji to čine, žale se na visoke kamate, ali kažu da nemaju izbora:

''Ne mogu da uzmem kredit. Nemam para.''

''Nisam uzimao kredit jer nemam uslove.''

''Plate su male. Kako da uzmeš kredit pa da odeš u minus, onda ti je đavo kriv.''

''Uzela sam kredit za kupovinu ogreva. Kupila sam drva i šporet za ogrev. Kamata je bila dosta visoka, ali na drugi način nisam mogla da obezbedim pare za to.''

''Uzeo sam 50 hiljada. Kupio sam veš mašinu, fritezu i vratio druge kredite. Kamata je oko osam posto i nije baš povoljna. Morao sam ga uzeti, jer ne može od plate da se živi.''

* * * * *

U Crnoj Gori, za sada, ne postoji potreba za bilo kakvim ograničavanjem potrošačkih kredita, što potvrđuju svi: od predstavnika poslovnih banaka do stručnjaka Centralne banke.

Ipak, u poslovnim bankama se oseća izražena potreba za formiranjem Kreditnog biroa koji bi omogućio proveru boniteta klijenata, a samim tim i smanjenje rizika prilikom plasmana, što bi uticalo na povećanje kreditne aktivnosti banaka.

Crnu Goru za sada ne očekuju nikakve restriktivne mjere koje bi se odnosile na potrošačke kredite. Bankari planiraju proširenje ponude. Dino Redžepagić, direktor sektora Euro-market banke za rad sa stanovništvom, kaže da do sada nije bilo problema u naplati, kao ni u vraćanju ukupne politike plasmana banke i realizacije postavljenih ciljeva.

''Euro-market banka u dijelu poslovanja s građanima u ponudi i dalje ima kratkoročne kredite do 18 mjeseci i kredita na srednji rok za adaptaciju svojine i vozila do 36 meseci. Najavili smo da ćemo u narednoj godini proširiti ponudu sa dugoročnim kreditima. Tiču se stambenog pitanja. Eventualno, po usvajanju Zakona o lizingu, nudićemo i lizing za građane.''

Redžepagić smatra da bi, između ostalog, trebalo preduzeti i neke preventivne mjere koje bi spriječile nelikvidnost izazvanu prezaduživanjem građana:

''Srbija najavljuje neke restrikcione mjere vezane za plasmane fizičkim licima od strane banaka u Srbiji. U Crnoj Gori to još uvijek nije slučaj. Što se tiče naše banke, prilikom odobravanja kredita, pratimo u najvećoj mogućoj mjeri postojeća zaduženja tog fizičkog lica. U tom kontekstu bi puno pomogli instrumenti Kreditnog biroa koji bi omogućili da se detaljnije i jednostavnije, centralizovano, prate obaveze svakog fizičkog lica prije nego mu se odobri zahtjev, kako bi se izbjeglo ovo što pokušavaju da izbjegnu u Srbiji - prezaduženje fizičkih lica prema bankama i drugim finansijskim institucijama.''

Inicijativa za formiranjem Kreditnog biroa koji bi predstavljao svojevrsnu centralizovanu bazu podataka o kreditnom bonitetu građana, potekla je iz Udruženja banaka. Realizacija projekta je u toku, a početak rada ove institucije, prema procjeni Mirka Radonjića, direktora crnogorskog Udruženja banaka, očekuje se polovinom naredne godine. Inicijativa za formiranje Kreditnog biroa je nastala kao rezultat rasta broja odobrenih kredita i potrebe poslovnih banaka da bolje prate bonitet klijenata kao i sopstvenu likvidnost.

''Kreditni biro bi prikupljao podatke o kreditnoj zaduženosti građana, kao i podatke o svim žirantima. Vodila bi se jedinstvena baza podataka o bonitetu klijenata, analizirala zloupotreba bankarskih klijenata i predlagale mjere za njegovo sprječavanje. Ti izvještaji bi se dostavljali bankama koje bi oni koristili u svom poslovanju. U drugoj fazi razvoja Kreditnog biroa uključili bi se i podaci komunalnih službi: Telekoma, mobilnih operatera, Elektrodistribucije, poreske uprave i drugih institucija. Efekat rada Kreditnog biroa ogledao bi se kroz smanjenje kamatne stope i ostalih troškova banaka. Tako se smanjuje rizik plasmana kod banaka i stvaraju uslovi za povećanje kreditne aktivnosti.''

U crnogorskoj Centralnoj banci kažu da sistem kontrole odobravanja potrošačkih kredita već postoji, a da su politika kreditiranja i upravljanja rizicima prilikom odobravanja potrošačkih kredita već dovoljno restriktivni da Crna Gora nema potrebe za direktnim ograničavanjem ovog dijela bankarskog poslovanja. Nikola Fabilis, glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore:

''U Srbiji se razmatra mogućnost ograničenja potrošačkih kredita. Razlog zbog čega se razmatra ograničenje u Srbiji nije prezaduženost građana, već isuviše visok spoljno-trgovinski deficit koji je u velikoj mjeri prouzrokovan, prije svega, velikom tražnjom za uvoznim proizvodima koji djelimično imaju svoje porijeklo i u potrošačkim kreditima. U Crnoj Gori je u tom pogledu nešto povoljnija situacija, jer je spoljno-trgovinski deficit nešto niži.''

* * * * *

Rizik da ne mogu da vrate novac preuzimali su i građani i banke. Posle razgovora sa stručnjacima Međunarodnog monetarnog fonda i njihove sugestije da se spoljno-trgovinski deficit mora smanjiti, Narodna banka Srbije je odlučila da utiče na banke da smanje kredite građanima, a povećaju privredi. Cilj je da se smanji potrošnja, a poveća proizvodnja, kaže guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić:

''To znači da Narodna banka putem svoje regulative treba da donese određene mere putem kojih će usmeravati i odobravati veći deo tih kredita privredi, jer samo onda ako privreda ima dovoljno kredita, ako privreda obezbeđuje stabilna i prosparitetna radna mesta, onda će i pojedinac koji radi u toj privredi biti u mogućnosti da dugoročno servisira sve te potrošačke kredite.''

Ministar finansija, Mlađan Dinkić, je i sam na konferenciji za novinare prvo najavio smanjenje potrošačkih kredita, potom je malo korigovao i sebe i guvernera tvrdnjom da zapravo nije reč o restrikciji kredita za građane:

''U suštini Narodna banka Srbije želi da pooštri kontrolu odobravanja kredita kod nekih banaka. Neke banke se pružaju više nego što su duge. Ne želimo da dozvolimo da upadnu u neki problem. Ono na šta je guverner pre svega mislio jeste da će da se pooštri kontrola odobravanja kredita, što znači da jake, solidne banke neće biti ograničene da daju kredite. Niko neće biti ograničen ali će se motriti da li možda neka banka daje kratkoročne kredite preko svojih mogućnosti, a dugoročni i ne može da da jer nema izvora.''

A zašto banke više vole da daju kredite građanima nego privredi, pa Narodna banka mora da pronalazi načine da ih malo podstakne da se sete i preduzeća, objašnjava Dinkić:

''Zato što građani urednije vraćaju kredite nego privreda.''

Banke za sada ne nameravaju da menjaju poslovnu politiku – one odobravaju potrošačke kredite svojim klijentima, uz osnovni uslov da imaju stalno zaposlenje i da platu primaju preko banke kod koje žele da dobiju kredit. Kamate su relativno visoke, kreću se i do dva odsto mesečno, a pozajmice se odobravaju uglavnom na rok od jedne do dve godine. O tome da li će smanjiti obim kredita građanima, Goran Radojičić, direktor za poslove sa stanovništvom u HVB banci kaže:

''Tek ćemo razmišljati o tome kada ta odluka stvarno stupi na snagu. Okrenućemo svoje poslovanje adekvatno tome da zadovoljimo svoje potrošaće. Mi odobravamo gotovinske kredite i kroz svoje akcije koje nudimo na ovom tržištu koje su u skladu sa nekim aktivnostima Ministarstva finansija. Krenuli smo sa gotovinskim kreditom bez kamate ukoliko klijent priloži pet fiskalnih računa. Uradićemo sve što je u interesu ovog društva i ove države, a prvenstveno našeg klijenta.''

Kad uzimaju kredit, građani treba pre svega da obrate pažnju na dve stvari, objašnjavaju bankarski stručnjaci: prvo, kakva je mogućnost prevremene otplate, odnosno da li se u tom slučaju zaračunava kamata na ceo period, ili se uzima samo jedan do dva procenta naknade na ostatak duga. Druga važna informacija je da li postoji devizna klauzula. To znači, da li visina glavnice raste prema skoku cene evra, plus zaračunata kamata, ili je kredit čisto dinarski. Tako se može dogoditi da kredit sa nominalno nižom kamatom uz deviznu klauzulu bude skuplji od onog sa većom kamatom, ali bez deviznog usklađivanja. Jedna od banaka koje su prve krenule sa potrošačkim kreditima je Sosiete ženeral banka, kaže Miroslav Rebić, direktor za poslove sa stanovništvom:

''Naša banka 2002. godine je počela sa odobravanjem potrošačkih kredita građanima, a nešto kasnije smo u našu ponudu uvrstili i gotovinske kredite, tako da u ovom trenutku u našoj ponudi imamo široku lepezu kredita počevši od onih najpopularnijih ekspres kredita koji se odobravaju na 24 meseca. Potom imamo klasik kredite na 36 meseci. Ono što im je zajedničko je da za njihovo odobravanje nisu potrebni žiranti, učešće, niti depozit osim plate koju klijent mora da prima na tekući račun u našoj banci.''

O tome da li će ova banka smanjivati obim kredita za građane, Rebić kaže:

''Poštovaćemo odluku koja bude doneta, ukoliko se takva odluka pojavi. Za sada ostajemo dosledni našoj politici - da ostanemo lideri na tržištu kredita - jer u ovom trenutku s punim pravom možemo da kažemo da smo lideri na tržištu potrošačkih i gotovinskih kredita u zemlji. Ne planiramo ništa da menjamo u ponudi, a ukoliko Narodna banka bude donela neku odluku, mi ćemo je morati poštovati.''

Rade Bačković, savetnik u Udruženju banaka Srbije, smatra da potrošački krediti nisu jedan od glavnih uzroka spoljno-trgovinskog deficita. Oni čak i podstiču domaću proizvodnju:

''Po meni sami potrošački krediti su veoma bitni, ne samo za banke i za građane, nego i za privredu, jer se uvek radi o kreditima koji finansiraju onu robu koja ima tražnju, ne kreditira se roba za zalihe. Svi znate da banke uslovljavaju odobravanje kredita sa činjenicom da li je neko, i koliko je dugo, štediša. Smatramo da su potrošački krediti izuzetno značajni i za našu proizvodnju. Naše banke odobravaju potrošačke kredite u određenim aranžmanima po dogovoru sa svojim deponentom i na taj način vrši prodaju njihove robe na kredit.''

Guverner Jelašić priznaje da kod građana sigurno neće naići na dobar odjek to što je prvo ograničen uvoz polovnih automobila, takođe zbog visokog spoljno-trgovinskog deficita, a potom i krediti za raznu drugu robu. Ali to je, tvrdi on, u ovom trenutku neophodno:

''Da sam hteo da uvezem jedan automobil i da sam hteo da uzmem kredit, sigurno da ne bih bio oduševljen ovakvom idejom. Mi moramo polako, ali sigurno, da usmeravamo brod naše ekonomije u sigurne vode kako bi bili sigurni da ćemo i srednje i dugoročno uspeti da imamo jednu stabilnu ekonomiju.''

Dinkić kaže kako, ne samo da nema bojazni od smanjenja kredita, već će oni biti i povećani. Doduše, nije reč o potrošačkim, već o dugoročnim, stambenim kreditima:

''Moram da kažem da sam imao sastanak sa direktorima svih vodećih banaka u Srbiji i da ćemo u decembru realizovati ono što sam dugo najavljivao - početak masovnog stambenog kreditiranja. Sada preciziramo ugovor sa bankama, tako da ni u kom slučaju neće biti samanjivanja kredita na tržištu, naprotiv, očekujem povećanje. Ideja guvernera je da se preusmere krediti što više na dugoročne, u odnosu na kratkoročne, da bude što više dugoročnih kredita. Biće više sredstava, ali ne kod svih banaka, nego samo kod onih najjačih, solidnih banaka. One banke koje pokušavaju da kroz visoke kamate, ili kroz neke uslove koji nisu potpuno tržišni, dođu do klijenata, biće strožije kontrolisane. To je smisao onoga što je rekao guverner.''

Stanovnici nekih drugih zemalja daleko su zaduženiji od građana Srbije, koji su još željni kredita, pošto ih u poslednjih petnaestak godina gotovo da nije ni bilo, smatra Rade Bačković:

''Ako pogledamo visinu zaduženosti naših građana i visinu zaduženosti građana nekih susednih zemalja, videćemo da je daleko niža. U Hrvatskoj je građanin prosečno zadužen sa preko 1600 evra, a kod nas sa oko 40 evra. Smatram da bi ovaj obim potrošnje trebalo da se poboljša na neki drugi način, a ne da se ograničavaju potrošački krediti.''

Ministar Dinkić pak, kaže da će banke koje i dalje žele da odobravaju kratkoročne kredite morati da imaju veću novčanu rezervu, a ne da plasiraju novac preko svojih mogućnosti. Njima se više isplati da na kratkoročnim zajmovima brzo i dobro zarade, nego da daju kredite na 15 ili 20 godina:

''Što se tiče kratkoročnih kredita, tražiće se od banaka da imaju adekvatno rezervisane rezerve za kredite koji su ispod dve godine. To je pravilo koje važi i u Evropskoj uniji. Hoćemo da stimulišemo odobravanje dugoročnih kredita. Banke se ustežu da daju dugoročne kredite jer imaju veću zaradu na kratkoročnim kreditima.''

* * * * *

Zašto srpski ministri i guverneri u jednoj siromašnoj zemlji toliko glasno govore o potrebi obuzdavanja plata i potrošnje iduće godine – odgovara naš analitičar Dimitrije Boarov:

Paradoksalno, u Srbiji gde je prosečna neto plata oko 200 evra i gde oko 60 odsto zaposlenih ima i manje od 150 evra mesečno, nosioci ekonomske politike počinju da govore da ni te male plate nisu zarađene i da su previsoke u odnosu na produktivnost i nivo bruto produkta. Isto tako paradoksalno, u Srbiji u kojoj je prosečno domaćinstvo zaduženo sa oko 100 dolara kredita, dok je ono u Americi prosečno zaduženo oko 84.000 dolara, u Centralnoj banci počinje da se govori o preteranoj ekspanziji potrošačkih kredita, jer ona navodno generira inflaciju i uvećava spoljno-trgovinski deficit, pošto narod na kredit uglavnom kupuje uvozne automobile i belu tehniku.

Zašto srpski ministri i guverneri u jednoj siromašnoj zemlji toliko glasno govore o potrebi obuzdavanja plata i potrošnje iduće godine? Problem je u tome što se plaše da kupovnu moć nezarađenih plata i bilansno preteranu potrošnju prema domaćoj proizvodnji - srežu nekakvom ozbiljnijom devalvacijom dinara.

Kad se slučaj pogleda još detaljnije vidi se da su problem zaposleni u državnom aparatu, javnim službama, dotiranim društvenim firmama i javnim preduzećima, a takvih ima preko 300.000 u Srbiji – jer upravo taj krug zaposlenih vrši pritisak za povećanje svojih primanja, a uz svako takvo povećanje automatski se moraju povećavati i penzije. To je ogroman teret, jer ovde ima preko milion i 300 hiljada penzionera. Na drugoj strani, državni blagajnici bili su primorani da obećaju Međunarodnom monetarnom fondu smanjenje budžetskog i spoljno-trgovinskog, odnosno platnog deficita u odnosima sa inostranstvom. U zaleđu ovog zahteva MMF-a je, između ostalog, i ocena da je država u Srbiji preskupa i da se ona nije uklopila u realan obim društvenog proizvoda.

Ta okolnost se više ne može lečiti monetarnim restrikcijama, niti se ekonomska stabilnost nadalje može održavati merama za stezanje građanske potrošnje – nego se i sama država mora restruktuirati i postati daleko jeftinija i efikasnija, sa manje ambicija i manje ingerencija.

Trenutno gledajući, razumljiva je politička priprema za odlučnije suzbijanje pritisaka za povećanje plata u državnom sektoru – ali su problematične najave da će se administrativno suzbijatati kreditiranje potrošnje preko banaka. Banke ionako vrte samo novac građana, a građani neka se zadužuju na račun svojih sopstvenih depozita i sopstvene budućnosti. Uostalom, poznato je iz ekonomske istorije da zaduženi građanin prilježnije radi i više gleda svoja posla – nego što se bavi geopolitičkim pitanjima.

* * * * *

U zemljama tranzicije, u kojima su na delu otvorene ekonomije, o restrikcijama kredita nema ni govora. Naš sagovornik je Pavel Sobišek, makro-analitičar Hypo Vereins Banke u Češkoj Republici.

"Najave ministara u Srbiji da će doći do smanjenja obima potrošačkih kredita kako bi se smanjila potrošnja, kupovina uvoznih proizvoda i spoljno-trgovinskog deficita razumem kao mere zemalja koje nemaju potpuno otvorenu ekonomiju. Ka sličnim restrikcijama dolazi, recimo, u Kini. Češka Republika je u nešto drugačijoj situaciji, ima naprosto otvorenu privredu, gde je –osigurač - protiv preterano velikog rasta spoljno-trgovinskog deficita kurs krune koji ne podleže bilo kakvim ograničenjima u odnosu na euro, tako da slične mere nisu potrebne."

Česi su se na potrošačke kredite relativno brzo navikli.

''Pre pet godina taj produkt tek je počeo da se nudi i koristi, ali danas je sasvim uobičajeni instrument. Celokupni obim potrošačkih kredita dostigao je 60 milijardi čeških kruna, odnosno nešto više od milijardu i devetsto miliona evra, što predstavlja oko dva i po odsto bruto društvenog proizvoda.''

Naš sagovornik kaže da Česi, u poređenju sa ostalim evropskim narodima, nisu kreditno više zaduženi:

"Česi su, naprotiv, u poređenju sa građanima drugih evropskih zemalja, manje zaduženi. Zaduženost se, obično, meri u odnosu na raspoloživi godišnji prihod građana. U slučaju Češke Republike, kreditna zaduženost je između 20 i 25 procenata godišnjeg prihoda građana, dok se u zapadnoevropskim zemljama taj pokazatelj kreće od oko 60 procenata u Francuskoj, do više od 100 odsto u Velikoj Britaniji."

Kad se saberu svi uzeti bankarski krediti, češka domaćinstva su se u septembru mesecu zadužila za dodatnih 7,5 milijardi kruna, odnosno za nešto više od 238 miliona evra, tako da sada ukupno duguju oko 285 milijardi kruna, odnosno više od 9 milijardi evra. To predstavlja polovinu ukupnog duga čeških preduzeća.

Sobišek kaže da u taj dug spadaju i zaduženja osoba koje se bave malom privredom, ali da 90 odsto tog duga predstavljaju sredstva koja domaćinstva duguju bankama. U Češkoj, međutim, postoje i nebankarske organizacije kod kojih se građani mogu zaduživati. Na tu vrstu duga otpada još dodatnih desetak milijardi kruna.

''Kamate na potrošačke i gotovinske kredite su u Češkoj niže nego u Srbiji – kreću se godišnje oko 10 odsto, u nekim slučajevima dostižu i 13 procenata. Stopa zavisi od dužine otplate kredita. Nebankovni krediti su znatno skuplji – kamata na njih se kreće često između 20 i 30 odsto. Ovde je reč o kratkoročnim kreditima sa periodom otplate od nekoliko meseci. Kod bankovnih kredita obično se radi o periodu otplate do pet godina.''

Na pitanje da li banke u Češkoj razmišljaju o restrikcijama kredita, s obzirom na zaduženost građana, Sobišek kaže:

"Banke pri prosuđivanju boniteta klijenata imaju individualni pristup, koristeći uobičajene kriterijume. Razume se, čim je čovek zaduženiji, manje šansi ima da dobije novi kredit. Dakle, postoji samo-automatski kontrolni mehanizam, ali ne postoje bilo kakve restrikcije."
XS
SM
MD
LG