Dostupni linkovi

logo-print

Istorija pamti samo hrabre


Gošća Press kluba je Jelica Minić iz Evropskog pokreta Srbije, koja je inače u prethodnoj Vladi bila pomoćnica ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića.

RSE: „Srbi“, rekao je svojevremeno Danilo Kiš, „se Evrope plaše ili je mrze“. Evropski pokret Srbije postoji dvanaest godina. Da li ste vi to, i kroz to i kroz vašu funkciju u Ministarstvu, zapazili?

MINIĆ: Pa moglo bi se reći da postoji određeni otpori i postoje naravno brojni problemi u našim odnosima sa Evropskom unijom u poslednje četiri godine, da uzmemo recimo taj segment naše istorije. Problemi se dosta razlikuju na nivou administracije institucija i na nekom najširem nivou građanstva. Naime, postoje neki paradoksi koji ukazuju na to da je podrška učlanjivanju naše zemlje u Evropsku uniju kod građana mnogo veća nego kod političke elite i veća saglasnost građana nego što je nivo saglasnosti u političkoj eliti.

RSE: Kako vi to tumačite?

MINIĆ: Pa na izvestan način se to može tumačiti i time, čak bih možda mogla reći da je to glavno objašnjenje, da politička elita zapravo u potpunosti ne odražava stanje duha u građanstvu. Mi na izborima imamo dosta nizak odziv građana. To je bio problem na svim predsedničkim izborima, pa i na ovim posljednjim, iako je na ovim posljednjim bio nešto bolji odziv. Također, da ne pominjem lokalne izbore, gde je samo trećina građana učestvovala na izborima. Imamo znači blizu sedamdeset posto građana, ili na predsedničkim izborima više od polovine, koji se ne izjašnjavaju. Međutim u anketama javnog mnenja, podrška evropskoj integraciji je veoma visoka. Na proleće, kada je Hrvatska zapravo dobila zeleno svetlo i tretman zemlje kandidata za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, kada su zemlje Centralne i Istočne Evrope masovno ušle u članstvo Evropske unije, to je na izvestan način bio veliki podsticaj za naše građane da se izjasne u prilog evropske integracije Srbije i Crne Gore. Osamdeset i dva posto u Srbiji i osamdeset i tri posto u Crnoj Gori su odgovorili da ukoliko bi sutradan bio raspisan referendum, oni bi se svi izjasnili u prilog članstvu.

RSE: Da li je to ono što jedan naš satiričar kaže da Srbi ne bi hteli da dobiju baš ceo kapitalizam, ali bi hteli evropske plate? Mislite li da je to presudno ili ipak neko povezivanje sa svetom?

MINIĆ: Malo produbljenija istraživanja pokazuju da životni standard i najšire uzev bezbednost svake vrste jesu možda glavni motivi za takvo izjašnjavanje građana. Ali istovremeno, građani se boje. Građani imaju i rezervi, građani imaju jednu dozu nepoverenja. Ti procenti se menjaju, tako i da je ta podrška Evropskoj uniji, u najnovijem istraživanju koje je rađeno, opala za nekih desetak procenata, imajući u vidu sve teškoće kroz koje smo u međuvremenu prolazili. Međutim, ta većina je stabilna. Blizu tri četvrtine građana se stalno izražavaju u prilog Evropske unije. Ali potpuno ste u pravu, razlog su očekivanja da će standard biti veći, da će i bezbednost biti veća, da će i neki rejting naše zemlje biti veći, ali vrlo zanimljivo i rejting Evrope. Znači, viđenje je naših građana da bez jednog zaokruživanja Evropske unije, te zajednice evropskih zemalja, i sama Evropska unija gubi, dakle bez tog zaokruživanja.

RSE: Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji je doneta u Skupštini. Nije se očekivalo da će da bude doneta baš tako brzo i jednostavno. Šta to govori?

MINIĆ: Pa ne bi se moglo reći da je to išlo baš tako jednostavno i brzo. Trajalo je par meseci dok se ta Rezolucija nije usaglasila.

RSE: Kod nas stvari traju godinama.

MINIĆ: U pravu ste, u tom smislu jeste brzo. To je strateški dokument. Sve zemlje u našem okruženju su donele slične dokumente i to je dokument koji zapravo daje Parlamentu instrumente da mnogo više kontroliše koliko Vlada radi na evropskoj integraciji zemlje. Naravno, velika je šteta da Radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije nisu glasale u prilog ovoj Rezoluciji, ali se nisu usudile ni da glasaju protiv. One su jednostavno napustile salu. Tako da je ova Rezolucija doneta tesnom većinom, ali je doneta. Imajući, kažem, u vidu izjašnjavanje građana, očigledno da se ni Radikalna stranka, ni Socijalistička partija Srbije nisu usudile da se prosto konfrontiraju sa jednom takvom opcijom. Također građani smatraju da nadležne državne institucije nedovoljno rade na integraciji naše zemlje u Evropsku uniju, tako da su te ocene jako niske, kreću se između dvadeset i trideset posto građana koji smatraju da institucije čine dovoljno. Drugim rečima, to je u suštini duboka institucionalna kriza, ne samo vezana za Evropsku uniju, nego vezana i za niz drugih pitanja.

RSE: Nekada smo bili lider u ovom delu Balkana, sada su Bugarska i Rumunija daleko interesantnije Evropskoj uniji da ih usisa u sebe nego mi. Da li je Hag jedina prepreka ili su reforme sporije nego što se očekuje?

MINIĆ: Pa reforme jesu sporije nego što se očekivalo, ali imajući u vidu da je ubijen premijer dve i po godine nakon političkih promena, to je bio strahovit šok, nijedna od država u našem okruženju nije nešto slično doživela, tako da je to neumitno uticalo na usporavanje reformi, na jednu određenu dozu dezorijentacije i nekih koraka unazad, došlo je do promene vlade i tako dalje. Međutim, nakon otklanjanja preduslova funkcionalne državne zajednice i usklađivanja neusklađenih pitanja oko carina, poljoprivrednih proizvoda i tako dalje, budući da su to bila jedina dva eksplicitna uslova, dakle Hag i ta usklađivanja akcionog plana između Srbije i Crne Gore, a taj ekonomski je otklonjen uvođenjem dvostrukog koloseka, Hag je zapravo ostao kao jedina prepreka.

RSE: To znači da smo bili ažurniji što se Haga tiče, možda bi imali šanse kao Bugarska ili Rumunija.

MINIĆ: Ako bi mi rešili problem Haga, mislim da bi Srbija bila u stanju da napravi veliki skok i da u jednoj vrlo ubrzanoj proceduri stigne, ako ne Rumuniju i Bugarsku, onda sigurno Hrvatsku, jer Srbija ima potencijal, to svi stranci koji ovde dolaze vide i na to ukazuju. Međutim, na žalost, Srbija prosto nije rasčistila sa svojom nedavnom prošlošću, u Srbiji nedostaje jasna vizija, nedostaju prioriteti i ono na šta nam svi dobronamerni ukazuju, to je da Srbija ima očajan PR. Čak i ono što se dobro uradi, Srbija ne uspeva da proda, ni domaćoj, ni inostranoj javnosti. To se po pravilu sve završi na nekim unutrašnjim političkim svađama, čak i ono što je dobro urađeno.

RSE: Šta bi recimo moglo da dovede do toga da imamo dobar pablik rilejšn?

MINIĆ: Vi ne možete imati dobar PR ako ne znate šta prodajete. Morate da znate da li prodajete suknje, cipele, pretis lonce ili sveže voće i povrće. Tako da se Srbija ustvari mora opredeliti šta ustvari hoće. Procesi nekako neumitno vode u tom pravcu. Evropska integracija je jednaka reformama. Dakle, cela priča o Evropskoj uniji je zapravo priča o našim reformama. Učlanjivanje u Evropsku uniju samo po sebi, pa šta? Učlanjivanje u Evropsku uniju ima smisla ukoliko podstiče, pomaže i stabilizuje unutrašnje promene, i to ne samo u ekonomskoj sferi, nego i u političkoj, bezbednosnoj i u svim drugim aspektima. To je jednostavno jedan dominantan model danas u Evropi. Imajući u vidu da i Rusija sve tešnje sarađuje s Evropskom unijom, da je Evropska unija osmislila i za zemlje kao što su Ukrajina, Belorusija i Moldavija instrumente novog susedstva, a koji obuhvataju i Rusiju. Prosto čovek može samo da se čudi onim političkim strukturama kod nas koje odbijaju da shvate da se bukvalno oko nas Evropa zaokružuje. Čak i one zemlje koje nemaju izgledno članstvo u nekom kratkom periodu, da ne pominjem Tursku. Dakle, Evropa se oko nas zaokružuje. Drugo, prošlog meseca Evropska unija je donela odluku da se ti brojni različiti instrumenti, koji se odnose na Rumuniji, Bugarsku, Hrvatsku, nas, od 2007. godine ukidaju i zemlje kandidati i zemlje potencijalni kandidati imaće prava pristupa predpristupnim fondovima Evropske unije. Nama je ostalo samo dve godine da se pripremimo, da apliciramo, da budemo u stanju da ta sredstva dobijemo i da budemo u stanju da ta sredstva na pravi način apsorbujemo. Imamo samo dve godine vremena da naše institucionalne odnose sa Evropskom unijom regulišemo i da budemo podobni da značajnu pomoć Evropske unije iskoristimo.

RSE: Da li to znači promenu niza zakona, propisa, regula?

MINIĆ: Kako da ne. S tim što sama ispoljena politička volja, spremnost i dinamika rada na tim promenama mogu imati značajan politički efekat i na izvestan način učiniti fleksibilnijom politiku same Evropske unije.

RSE: Kad ste maločas spominjali reforme, palo mi je na um da većina stranaka iz demokratskog bloka, kad govori o reformama, kaže – nastavićemo tamo gde je Đinđić stao, u suštini ne precizirajući šta je broj jedan, šta je broj dva, šta je broj deset od tih reformskih poteza. Imamo li mi kao zemlja viziju u kom pravcu trebaju ići te reforme? Verovatno nisu sve reforme za sve zemlje iste, verovatno zavisi od njihove specifičnosti.

MINIĆ: Najiskrenije govoreći, mi smo dobili recept, kao kod doktora, i to evropsko partnerstvo. To je viđenje Evropske unije kako treba strukturirati promene kod nas. One su kratkoročne i srednjeročne, oročene su i nama se tu daje jedan prostor od par godina da u svim tim sektorima sukcesivno izvršimo odgovarajuće reforme. Naravno, te trgovinske, carinske i tako dalje imaju prioritet, ali i određene političke reforme, promene institucija. Posebno se također insistira na regionalnoj saradnji. Za nas su ta pitanja dramatična, jer naš spoljnotrgovinski deficit raste jednim galopirajućim tempom i mi sa Evropskom unijom što pre moramo regulisati međusobne odnose i osposobiti se za ozbiljniji izvoz u Evropsku uniju. Zbog svih ovih političkih problema i zbog jednog niskog kapaciteta naše administracije, i to je činjenica, znači nije samo politički problem, nego nizak kapacitet administracije i jedno još uvek nedovoljno poimanje koliko ogroman administrativni napor mora da se učini već sada. To su sve kočnice u približavanju Evropskoj uniji, jer naš najveći trgovinski deficit jeste upravo sa Evropskom unijom i taj prostor se mora što pre osvajati, a mi to ne činimo, već to odlažemo. Taj sporazum o tekstilu je odavno mogao biti regulisan. Mi smo imali jedno dve godine probleme da imenujemo, identifikujemo odgovarajuće veterinarske stanice da rade fito sanitarnu kontrolu da bi mogli da izvozimo mesne i mlečne proizvode za koje smo imali slobodan pristup na tržište Evropske unije. Jednostavno administracija nije radila.

RSE: Bira se predsjednik Sjedinjenih Američkih Država. Ovde se prave razne kalkulacije, ako pobedi Keri, onda će Albanci da likuju, očekivaće brzu nezavisnost, ako pobedi Buš, on će biti na našoj strani. Koliko je to uopšte naivno, s obzirom da se američki interesi ustvari sele tamo negde u Aziju, gde su potencijalni izvori terorizma, ovi postojeći i još neki novi?

MINIĆ: Sve te spekulacije na izvestan način predstavljaju ustvari gubljenje vremena, jer problem Kosova mora da se reši. Kosovo je jedno potencijalno žarište i tom problemu se jednostavno mora pristupiti i što pre. Srbija mora da bude u stanju da se suoči sa svojim problemima, sa jednom neslavnom prošlošću devedesetih godina, sa problemom Kosova, sa problemom Crne Gore, sa etničkim tenzijama u Vojvodini i na kraju sa usporavanjem i kašnjenjem reformi i nerešavanjem tih pitanja saradnje sa Hagom. Znači to je jedna ogromna lista problema i treba imati dovoljno političke hrabrosti napraviti listu prioriteta i krenuti sa rešavanjem problema. Bez obzira ko dođe na čelo Sjedinjenih Američkih Država, mi ne možemo stvari gledati samo kratkoročno. Neko ko dođe na čelo Sjedinjenih Država može imati neke razlike u nijansama u odnosu na Kosovo, ali to je pitanje možda od godinu dana, par meseci, međutim mi se sa problemom u svakom slučaju moramo suočiti. Također moramo graditi partnerske odnose i pridobijati saveznike, bez obzira ko bude došao na čelo Sjedinjenih Američkih Država. To biranje po svetu – ovi nam se sviđaju, ovi nam se ne sviđaju, naš cilj mora biti da sa svima imamo dobre odnose i samo tako možemo zaštiti sopstvene interese.

RSE: Znam da ste dugo radili u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, dvanaest godina ste u Evropskom pokretu Srbije, dok ste bili pomoćnica ministra spoljnih poslova kakav smo ugled uživali? To su bile te prve godine osvajanja demokratije posle Miloševića.

MINIĆ: Pa sam taj početak je bio uzbudljiv i izazovan, mi smo osvajali neki novi prostor. Tadašnji ministar, gospodin Svilanović, imao je visok ugled i zbog svoje uloge u političkim promenama i zbog jednog dobrog nastupa u odnosu na inostrane partnere. Tako da je Ministarstvo inostranih poslova igralo jednu važnu ulogu u menjanju imidža naše zemlje. Međutim, Ministarstvo inostranih poslova je na neki način prodavac one robe koja se u zemlji stvara i kad vi više nemate dobru ponudu koja iz zemlje dolazi, nema više dobre robe da se napolju prodaje, onda je Ministarstvo nemoćno. Ono do jedne tačke može puno da učini, može puno da promeni, ali onda kad nema prave ponude, onda je Ministarstvo bespomoćno.

RSE: A kakva je situacija danas? Vi to verovatno gledati drukčijim očima nego mi ostali.

MINIĆ: Moram da odam priznanje gospodinu Draškoviću, našem ministru inostranih poslova. On je izašao sa vrlo hrabrim stavovima oko čitavog niza naših problema, počevši s Hagom, i svakako se njegovi stavovi moraju uvažavati. Međutim, on se suočava s istim problemom. On iznosi svoj stav, on preuzima neke obaveze, međutim nevolja je u tome što vrlo često te obaveze ne mogu da se realizuju, ne mogu da se ostvare. I onda imamo objektivne probleme.

RSE: Naša politička scena je podvojena. Najpopularnije su demokratske stranke i Srpska radikalna stranka. Da li je, po vama, ta raspolućenost Srbije neminovna? Srbija se uvek nekako deli na dva dela ili ono što je rekao jedan prozapadno orijentisani političar s kraja 19. veka, zvao se Milan Piroćanac, da se u Srbiji sve ponavlja. Kao što je za vreme Miloševića bila podeljena na one koji su za njega i na one koji se bore protiv njega. Mislite li da će to ostati trajnija orijentacija?

MINIĆ: To koliko zavisi od nas, zavisi i od Evrope, koliko je Evropa spremna zaista da nam pomogne. Evropa mora da izabere neke ciljne grupe koje će privilegovati. Ko su ključni partneri Evrope u ovom društvu danas i ubuduće? To su mladi ljudi i biznis. I to je interes Evrope, dakle mladi ljudi i biznis. U te ciljne grupe Evropa mora nešto da uloži, mora da ih privileguje.

RSE: Zašto mora? Zašto smo joj potrebni?

MINIĆ: Ne mora. Naravno da ne mora. Ali Evropa neće ispuniti svoju misiju, neće zaokružiti svoj prostor i mi ćemo objektivno predstavljati dugoročni problem. Nama je pomoć Evrope neophodna, ali naravno, uvek se mora reći – ako nećete sami sebi da pomognete, zašto bi vam pomagali mi. Ali ako se i u nekoj našoj javnosti i u političkoj javnosti targetiraju mladi i biznis kao dva ključna pravca delovanja, i u pogledu reformi i u pogledu Evropske unije, mislim da se onda s punim pravom od Evropske unije može tražiti pomoć. Recimo olakšanje viznog režima upravo za te dve ciljne grupe. Mladi ljudi moraju da putuju. U ovoj zemlji nema promena ako mladi ljudi ne budu mogli da putuju, ako ljudi koji se bave biznisom ne budu mogli da putuju, onda nema izlaska iz ovog zatvora u kome mi objektivno svi živimo, a naročito mladi. Kada uzmete u obzir podatak da je samo sedam posto naši mladih građana, mlađih od dvadeset godina, ikada putovalo u inostranstvo, to je zastrašujući podatak. A mi smo mala zemlja, treba sesti u kola, voziti se pola dana i već ste na nekoj granici. Dok mladi ljudi ne budu mogli da se slobodno kreću, da putuju, da stiču jedan pravi, evropski uvid u sopstvenu situaciju, ne možemo da se nadamo da će u ovoj zemlji da dođe do suštinskih i trajnih promena.

RSE: Šta radi Evropski pokret Srbije na tom planu?

MINIĆ: Mi smo organizacija koja je učlanjena i punopravni je član Međunarodne organizacije evropskih pokreta. Evropski pokret imaju sve zemlje koje su sad ušle u Evropsku uniju. Imaju ih stare članice Evropske unije i imaju ih čak zemlje kao što je Ukrajina. To je jedna vrlo dobra organizacija. Nastojimo da preko naše organizacije, preko raznih programa razmene, preko intenzivne komunikacije sa susedima i sa evropskim zemljama da intenziviramo tu komunikaciju sa Evropom. Radimo brojne programe edukacije i treninga za mlade i upravo je naše iskustvo to da mladi moraju imati apsolutni prioritet. Znači evo, već smo došli do neki osnovnih smernica – Evropska unija, to jest reforme, mladi i biznis. A za sve zajedno su ključni edukacija i trening. Mislim da je to dobar recept za pravljenje neke vizije. Sve što tome smeta, treba jednostavno otkloniti kao problem i rasčišćavati put.

RSE: Ko će to da otklanja?

MINIĆ: Pa mora se imati u politici i hrabrosti. Istorija pamti hrabre.
XS
SM
MD
LG