Dostupni linkovi

logo-print

Demokrate u krizi, jačanje pronacionalne desnice


Građanski savez Srbije i posle Glavnog odbora kada je predsednik te stranke podneo ostavku našao se, čini se, još radikalnije na strani koja zagovara nastavak reformi koje je započeo ubijeni premijer Zoran Đinđić, odgovorne saradnje sa Haškim tribunalom za ratne zločine i evropskoj Srbiji. Predsedništvo Građanskog saveza Srbije danas čine mladi ljudi a jedan od njih je Ivan Andrić, višegodišnji funkcioner ove stranke i jedan od nekadašnjih istaknutih aktivista Otpora. Andrić kaže:

“Ja sam duboko uveren da postoji prostor na srpskoj političkoj sceni za jednu jaku građansku opciju, i to iz nekoliko razloga. Pre svega iz razloga onoga što je trenutno politička ponuda u Srbiji gde je ostao jedan veliki prostor upražnjen kada je Demokratska stranka promenila politiku nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. I upravo ta promena politike je ostavila jednu veliku prazninu o nečemu što se zove čista građanska opcija. E sada, ja mislim da postoji mnogo različitih grupacija koje govore i ponašaju se na način koji bi odgovarao građanskoj opciji. Sigurno je da tu mora doći do određenog ukrupnjavanja. Ali u isto vreme to ukrupnjavanje ne može biti bekstvo za neke neuspešne političare, ne može biti opterećenje ni za koga, i sigurno ne može biti to ukrupnjavanje na način koji sprovodi Demokratska stranka, dakle bez uvažavanja specifičnosti.”

Sonja Biserko, predsednica nevladinog Helsinškog odbora za ljudska prava ukazuje na dva momenta. Najpre dijagnostikuje političku scenu u Srbiji:

“Srbijanska politička scena je u nekoj svojevrstnoj transformaciji i može se reći da njome sada uglavnom dominiraju partije desne orijentacije i one zauzimaju najveći deo te političke scene počev od radikala, DSS, Velje Ilića i sve ove partije više im ne znam ni ime, i tu je Demokratska stranka koja još uvek na pola puta s obzirom da je Zoran Đinđić tokom svoje vladavine tom strankom, pogotovo nakon 5. oktobra uspeo da profiliše u tom pravcu. Ona je sad u nekoj svojevrsnoj krizi s obzirom na to nasleđe oko Đinđića koja se svim snagama pokušva marginalizirati.”

Biserko takođe ukazuje na značaj koji bi mogao imati Građanski savez Srbije.

“Ono što se desilo sa Građanskim savezom to je za mene prvi pozitivan znak s obzirom da su na čelo došli mladi ljudi između 30 i 40 godina.”

Centar za modernu politiku je nevladina organizacija na čijem čelu je mladi demokrata Čedomir Jovanović. Česte prozivke u medijima oko toga da bi on mogao biti jedan od ključnih figura građanske Srbije donele su mu uglavnom sam probleme u njegovoj Demokratskoj stranci gde ga sadašnje rukovodstvo ili proziva zbog frakcionaštva ili pokušava da udalji od članstva Demokratske stranke pričom o navodnom formiranju nove stranke Čedomira Jovanovića. Jovanović sve to demantuje, ali nije tajna da se u njegovom centru okupljaju mladi ljudi koji se zalažu upravo za građansku Srbiju. Sonja Biserko:

“Grupa oko Čede Jovanovića Centra za modernu politiku takođe karakteriše tu jednu pukotinu na toj političkoj sceni koja može biti relevantna na dugi rok. Znači radi se o tome da u svim tim partijama postoje te grupe mladih ljudi koje se po mom ubeđenju dosta razlikuju od ove, da kažem tzv. stare garde koja već dvadeset godina okupira tu scenu, i do čije smene zapravo treba da dođe zato što nisu bili sposobni da daju nikakav novitet.”

Branislav Kovačević, jedan od nekadašnjih funkcionera DOS konstatuje:

“Problem Srbije jeste svih ovih godina i u vreme Miloševića i pre Miloševića što je nestala ta građanska opcija ne samo kao partijska orijentacija, nego jednostavno taj srednji građanski sloj se potpuno negde izgubio. Dakle povukao pred svim onim što smo imali prilike da vidimo proteklih deceniju i po. Dakle partije koje jesu građanske provenijencije pokušavaju da sačuvaju tu vatru, taj žar građanske orijentacije i negde da se nađu otprilike na istom.”

Kovačević dodaje:

“Potpuno je besmisleno da nekoliko partija sličnih programskih orijentacija ili skoro istovetnih jednostavno funkcionišu na dva-tri fonta umesto da se koncentrišu.”

Dakle, ono što niko nije očekivao dešava se. Građanskoj opciji u Srbiji teže je da ispliva na površinu danas nego pre 5. oktobra. Sonja Biserko:

“Znači ta građanska opcija se će kristalisati preko svoje agende koja treba da bude usmerena ka reformi, ka suočavanju sa nekom prošlošću, kao poštivanju ljudskih prava, manjinskih, individualnih i svega onoga što zapravo karakteriše tu orijentaciju i mislim da u tom smislu i deo nevladinog sektora zapravo pripada toj orijentaciji. Nažalost nevladin sektor ima iste probleme kao i politička scena, kao mediji, kao čitavo društvo.”
XS
SM
MD
LG