Srbija kao i čitav region Balkana predstavljaju zemlje porekla tranzita i destinacija žrtava trgovine ljudima. Zbog toga je potrebno jačati svest građanstva o postojanju tog problema, kazali su zvaničnici Ujedinjenih nacija i organizacije Astra, najavljujući početak medijske kampanje “Postoji izlaz”.
“Preko 700.000 žena i dece godišnje postanu žrtve seksualne eksploatacije ili prinudnog rada. Ali nešto se može učiniti. Ti možeš da pomogneš”, poručuje se u kampanji “Postoji izlaz”.
U 2002. u Srbiji je registrovano 103 žrtve trgovine ljudima. Među njima je bilo 68 domaćih državljanki, 33 iz inostranstva, 36 maloletnika. Tamara Vukasović iz organizacije “Astra”:
“Mogu da vam pročitam: 11 Moldavki, sedam Rumunki, sedam Ukrajinki, tri Bugarke, jedna Iračnaka, jedna Beloruskinja, jedna Jermenka, jedna Čehinja, jedna Litvanka i jedna devojka bez državljanstva. Kad govorimo o starosnoj dobi rekla sam da je sve više osoba ispod 18 godina koje su žrtve trgovine.”
Spotovi za kampanju su urađeni na srpskom jeziku a titlovani na romikom i ruskom, jer se procenjuje da su to jezici koje govore najveći broj stranih državljanki žrtava trgovine ljudima u Srbiji. Jedna Rumunka priča kako je došla u Srbiju i postala žrtva seksualnog zlostavljanja:
“Došla sam ovde da radim u pekari, ali pekara je bila zatvorena, nisam dobila posao. Došao je jedan čovek i pitao me zašto sam prljava, šta je sa mnom. Rekla sam da ne znam gde mi je muž, nemam pasoš, nemam ličnu kartu, nemam pare, nemam ništa, i on mi je rekao ako hoću da radim nekoliko dana da dobijem pare, da čistim kuće, perem prozore, i tako nešto. Da idemo zajedno u jednu kuću. Ali nije bilo tako. Tukao me je. I sad imam još fleke po leđima od udaraca kajišem, rukama i nogama. Mušterija ako kaže neće ona, ako neću da radim kako on kaže, onda moram da skinem svu garderobu i idem gola na ulicu.”
Šef Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal Tim Kars Gard kaže da zbog rasprostranjenosti trgovine ljudima sve više treba raditi i na lokalnom nivou. Prema njegovim rečima, Jugoistočna Evropa je u borbi protiv trgovine ljudima učinila mnogo više od Azije i Afrike.
“Žrtvama mora biti pružena pomoć ali sudije i tužioci treba da ih ubede da dobrovoljno svedoče. Potrebno je pojačati saradnju između vlada i međunarodnih nevladinih organizacija. Žrtve u lancu trgovine najčešće su iz Srbije prebacivane u Makedoniju, Crnu Goru, a potom u zemlje Zapadne Evrope, u poslednje vreme i na Bliski istok.
“Mušterija mi je platila prevoz do Beograda do ambasade. U ambasadi su mi rekli da ne mogu da mi pomognu jer nemam nikakve papire, ni pasoš, i rekli mi da idem u policiju za strance.”
Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudma, pukovnik policije Dušan Zlokas je kazao je da država ne može da se izbori sa tim vidom kriminala bez pomoći nevladinih organizacija.
“Sarađujemo sa Bosnom i Hercegovinom, sa svim zemljama u okruženju, sa Kosovom, sa predstavnicima UNMIK policije. Saradnja je prilično slaba, nije na onom nivou na kom bi to bilo potrebno da bi se uspešno suzbila ova pojava. Činjenica je da je Kosovo jedan ogroman magnet koji privlači veliki broj i trafikanata i žrtava trgovine ljudima.”
“Ali nešto se može učiniti. Ti možeš da pomogneš”, poručuje se u kampanji “Postoji izlaz”.
“Preko 700.000 žena i dece godišnje postanu žrtve seksualne eksploatacije ili prinudnog rada. Ali nešto se može učiniti. Ti možeš da pomogneš”, poručuje se u kampanji “Postoji izlaz”.
U 2002. u Srbiji je registrovano 103 žrtve trgovine ljudima. Među njima je bilo 68 domaćih državljanki, 33 iz inostranstva, 36 maloletnika. Tamara Vukasović iz organizacije “Astra”:
“Mogu da vam pročitam: 11 Moldavki, sedam Rumunki, sedam Ukrajinki, tri Bugarke, jedna Iračnaka, jedna Beloruskinja, jedna Jermenka, jedna Čehinja, jedna Litvanka i jedna devojka bez državljanstva. Kad govorimo o starosnoj dobi rekla sam da je sve više osoba ispod 18 godina koje su žrtve trgovine.”
Spotovi za kampanju su urađeni na srpskom jeziku a titlovani na romikom i ruskom, jer se procenjuje da su to jezici koje govore najveći broj stranih državljanki žrtava trgovine ljudima u Srbiji. Jedna Rumunka priča kako je došla u Srbiju i postala žrtva seksualnog zlostavljanja:
“Došla sam ovde da radim u pekari, ali pekara je bila zatvorena, nisam dobila posao. Došao je jedan čovek i pitao me zašto sam prljava, šta je sa mnom. Rekla sam da ne znam gde mi je muž, nemam pasoš, nemam ličnu kartu, nemam pare, nemam ništa, i on mi je rekao ako hoću da radim nekoliko dana da dobijem pare, da čistim kuće, perem prozore, i tako nešto. Da idemo zajedno u jednu kuću. Ali nije bilo tako. Tukao me je. I sad imam još fleke po leđima od udaraca kajišem, rukama i nogama. Mušterija ako kaže neće ona, ako neću da radim kako on kaže, onda moram da skinem svu garderobu i idem gola na ulicu.”
Šef Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal Tim Kars Gard kaže da zbog rasprostranjenosti trgovine ljudima sve više treba raditi i na lokalnom nivou. Prema njegovim rečima, Jugoistočna Evropa je u borbi protiv trgovine ljudima učinila mnogo više od Azije i Afrike.
“Žrtvama mora biti pružena pomoć ali sudije i tužioci treba da ih ubede da dobrovoljno svedoče. Potrebno je pojačati saradnju između vlada i međunarodnih nevladinih organizacija. Žrtve u lancu trgovine najčešće su iz Srbije prebacivane u Makedoniju, Crnu Goru, a potom u zemlje Zapadne Evrope, u poslednje vreme i na Bliski istok.
“Mušterija mi je platila prevoz do Beograda do ambasade. U ambasadi su mi rekli da ne mogu da mi pomognu jer nemam nikakve papire, ni pasoš, i rekli mi da idem u policiju za strance.”
Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudma, pukovnik policije Dušan Zlokas je kazao je da država ne može da se izbori sa tim vidom kriminala bez pomoći nevladinih organizacija.
“Sarađujemo sa Bosnom i Hercegovinom, sa svim zemljama u okruženju, sa Kosovom, sa predstavnicima UNMIK policije. Saradnja je prilično slaba, nije na onom nivou na kom bi to bilo potrebno da bi se uspešno suzbila ova pojava. Činjenica je da je Kosovo jedan ogroman magnet koji privlači veliki broj i trafikanata i žrtava trgovine ljudima.”
“Ali nešto se može učiniti. Ti možeš da pomogneš”, poručuje se u kampanji “Postoji izlaz”.
