Dostupni linkovi

logo-print

Topčiderski senzori čuvaju tajnu


Prva prava iskra nerazumeanja kada je reč o istrazi pogibije gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića zapaljena je kada je vojni tužilac pukovnik Nikola Petković odbio da izda nalog za ekshumaciju tela Dragana Jakovljevića, objašnjavajući to pre svega protivljenjem roditelja nastradalog vojnika, a predsednik Komisije koja utvrđuje okolnosti pod kojim se ova tragedija dogodila advokat Božo Prelević nedvosmisleno stavio do znanja da vojni organi opstruiraju istragu. Vojni tužilac Petković ove navode hitro je demantovao, ali nije skrivao da je nesporazuma bilo.

“Nema skrivanja činjenica. Neprijatan razgovor smo imali, ali to je mislim dovedeno na razuman nivo.”

Božo Prelević u izjavi za naš program tvrdi da je ozbiljnih poteškoća u radu sa vojnim organima itekako bilo, pre svega zbog činjenice da se radi o glomaznom administrativnom aparatu koji je decenijama navikao na jedan sistem rada. Vojsci još niko nije javio da je Staljin umro, skoro je uzviknuo Prelević jednog trenutka aludirajući upravo na činjenicu da se stvari odvijaju sporije nego što bi to u Komisiji želeli.

“Mislim da oni uopšte nisu razumeli da je Komisiju formirao Vrhovni savet odbrane, pa to tako ispada kao da smo mi neki momci s ulice, a ne sve od reda sudski veštaci ili neki ljudi koji je formirao neki državni organ koji je i njima nadređen.”

Ekshumacija tela Dragana Jakovljevića ipak je obavljena uprkos protivljenju roditelja, a nakon što je Prelević, kako kaže vojni tužilac Petković, predočio nove pojedinosti čitavog slučaja. U međuvremenu nakon verzije sa kojom su izašli vojni istražni organi a po kojoj su vojnici nastradali u međusobnom sukobu najpre se oglasio otac jednog od poginulih gardista sa tvrdnjom da su Milovanović i Jakovljević likvidirani zato što su videli nešto što nisu smeli. Ovu varijantu osnažilo je saznanje da postoji svedok tragičnog događaja koji je istražnim organima rekao da je video privatni automobil i čudno obučeno lice koje je ulazilo u taj auto naposredno nakon pucnjave u kojoj su Milovanović i Jakovljević izgubili život. Božo Prelević je za naš program potvrdio da Komisija ima saznanja o postojanju svedoka događaja.

“Imamo takva saznanja ali u ovom trenutku je još uvek faza prikupljanja dokaza.”

Jedna od verzija događaja koja se u medijima najčešće mogla čuti je ona po kojoj je nekoliko dana pre tragedije u kasarni na Topčideru Vojska tragala za nekim od haških optuženika. Ovu informaciju demantovao je načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore general Branko Krga:

“To jednostavno nije tačno.”

Znači nema nikakve veze sa Hagom?

“Ja ni za kakve veze u ovom smislu ne znam.”

Znači definitivno nije pucano u leđa?

“Nisam ovde da dajem definitivne zaključke, definitivne zaključke daće stručnjaci.”

U međuvremenu predsednik SCG Svetozar Marović izjavio je da su na prošlonedeljnoj sednici Vrhovnog saveta odbrane iznete nove činjenice o pogibiji dvojice vojnika, i dodao da za sada ne isključuje mogućnost da je neko skrivan u objektu koji su vojnici čuvali i najavio da bi u tom slučaju došlo do velikih rezova u Vojsci koji ne bi zaobišli ni ministra vojnog, ni načelnika Generalštaba. Mogućnost da se neko od haških optuženika skrivao u objektu u Topčideru u izjavi za naš program nije isključio ni predsednik Komisije Božo Prelević:

“Niko to ne može da isključi. Znate, tehnologija celog postupka jeste prvo da utvrdite bazične premise i da vidite da li se desilo među njima ili je neko treći. Ako je neko treći onda tražite ko je treći i koji su motivi. Ako je među njima onda opet tražite motive. Ali kad ne znate osnovnu premisu onda vi ne znate ni šta treba da tražite dalje. To je bio zahtev eksperata sudske medicine profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu da se...”

Postoje dva paralelna toka. Jedan je istraga o pogibiji vojnika, a drugi je pitanje stvarne namene objekta na Topčideru, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić. On naglašava da je moguće da se iz tih razloga povezuju dve stvari koje nemaju direktne veze:

“Recimo da je moguće da su se tu ranije skrivali ljudi koji su bili traženi od Haškog tribunala. Ako je to istina, onda zaista pogibija vojnika ne mora da ima direktne veze, ali bi vojska imala interesa da pokuša da zataška čitavu istragu, jer bilo bi užasno neugodno za Vojsku ili državu kada bi se pokazalo da su u bilo kom trenutku u prošlosti u objektu u Topčideru bili skrivani Ratko Mladić ili bilo ko drugi od ljudi koji su se nalazili na poternici Haškog tribunala.”

Ostaje, dakle, nedoumica o kakvom objektu na Topčideru se radi. Dok načelnik Generalštaba general Krga tvrdi da je reč o objektu od posebnog značaja za vojsku, penzionisani general Vuk Obradović kaže da je u pitanju nešto što nije državna tajna, te da ovaj objekat treba otvoriti i komercijalizovati.

Kakva su iskustva doskorašnjeg vojnika Borka Kondića, koji je nedavno okončao vojni rok upravo u kasarni na Topčideru:

“To je ograđeno velikom žicom. To je šuma na Topčideru, vojska nema nikakvih dodirnih tačaka sa tim. Tu su okolo sve senzori. Jež da prođe upale se svetla i pište. Nama je svaki peti dan Krga dolazio tamo, samo se prošeta i ja stojim dvanaest sati kao na pisti, da ga pozdravljam. Tu sam trebao i ja da idem, samo što sam ja odbio.”

Božo Prelević kaže da se definitivni rezultati istrage mogu očekivati za otprilike mesec dana.
XS
SM
MD
LG