Dostupni linkovi

logo-print

Bauk skupe nafte kruži svetom


James Cordier, analitičar iz Liberty Trading Group Inc. sa Floride, predviđa da će do decembra barel nafte koštati između 56 i 57 dolara. Za manje od četiri meseca crno zlato je poskupelo za 20 dolara, a za poslednjih godinu dana za 75 odsto. Šef američke Centralne banke, Alen Grinspen, šalje ovih dana utešne poruke – da rastuća cena nafte neće imati poguban efekt na privredu kakav je imala sedamdesetih godina, ali panika raste bez obzira na ovakve utehe.

Američki ekonomisti ponavljaju manje-više isto. "Ja to zovem - svetlo stagflacije" poručuje Rajeev Dhawan, direktor Centra za ekonomske prognoze iz Dđordžije. On priznaje da će cene energije usporiti rast i ubrzati inflaciju, ali ne u razmerama viđenim sedamdesetih godina kad se inflacija merila dvocifrenim brojkama i kada su zabeležena dva perioda recesije. "Kad cena nafte dostigne 75 dolara, počeću da bivam nervozan", kaže Dhawan. Ekonomista Jason Schenker iz Wachovie mirno najavljuje da će sledeća stepenica biti 60 dolara po barelu nafte i dodaje da nema šanse da se na toj cifri zaustavi. Prognoze postaju još mračnije kad se udruže sa ovakvim porukama ekonomskih eksperata: "Novom američkom predsedniku, bio na tom položaju George Bush ili John Kerry, biće teško da snizi cene nafte koje su porasle za 70 odsto u poslednjih godinu dana, ako se mir ne vrati u Irak". Mir u Iraku? Teško zamislivo u doglednoj budućnosti.

"Ako na ovaj ili onaj način uspemo da smanjimo geopolitičku zategnutost koja je postala ekonomska prepreka, to bi moglo osetno da smanji cenu nafte", izjavio je šef ekonomista banke Wells Fargo, Sung Von Son. Ovaj stručnjak jedino pod tim uslovom smatra da bi barel nafte sa 55 mogao da padne na razumniju cenu od oko 30 dolara. I drugi američki analitičar, Marshall Stivs, ocenio je da bi odlučujući elemenat bio nestanak geopolitičkih rizika i smirivanje situacije u Iraku.

* * * * *

Strah od inflacije, poskupljenja, devalvacije dinara širi se Srbijom. Slede strahovi i predviđanja građana Kuršumlije:

U trgovinskim radnjama u Kuršumliji kažu da su cene artikala u poslednjih mesec dana povećane i to, kako ističu, zato što su mnogi proizvodi pre uvođenja fiskalnih kasa prodavani na crno. Oni istovremeno ističu da zbog straha od daljeg skoka cena, robu ne daju na odloženo plaćanje.

“Kako sada stvari stoje mislim da se na poček roba neće davati. Neće biti ni odloženog plaćanja.”

Da li se u vašoj prodavnici oseća porast cena i inflacija?

“Možda malo.”

Građani Kuršumlije sa kojima smo razgovarali kažu da su mnogi proizvodi poskupeli, a u protekloj deceniji su navikli na inflatorne udare. Smatraju da se može očekivati dalji rast cena, ali ističu da očekuju kontrolisanu inflaciju.

“Očekujem da će biti inflacije jer je dosadašnji kurs dinara precenjen. Nadam se da će to biti neka kontrolisana inflacija.”

“U prethodnih desetak-petnaestak godina smo navikli na sva inflatorna tumbanja, tako da me ne bi ništa iznenadilo.”

Nekadašnji dileri deviza na ovdašnjoj taxi stanici pomno prate rast kursa evra i, kako naglašava jedan od njih, ne bi ih iznenadilo da uskoro ponovo razmenjuju devize za dinare, iako su se ovim dodatnim poslom prestali baviti nakon uvođenja jedinstvene valute u Evropskoj uniji i obuzdavanjem inflacije u Srbiji.

“Otkako je marka nestala, više ne trgujemo devizama.”

Da li očekujete da krene inflacija pa da ponovo počne menjanje deviza za dinare?

“Očekujem to. Mislim da inflacija već postoji, ali nam govore da inflacije nema. Nema proizvoda koji nije poskupeo od nove godine bar jednom ili dva puta. Momentalno čujem da evro skače. Čujemo da će do nove godine da preskoči i osamdesetku.”

Znači biće posla za dilanje deviza.

“Ja bih i voleo, jer je nama i onako oslabio posao. Ljudi nemaju posla, nemaju para. Ranije su ljudi imali pune džepove para, iako je bila inflacija.”

Rast evra i kako se snalaze privrednici? Preti li to ukidanjem prodaje na rate. Izveštaj iz Pančeva:

Turističke agencije su ove godine imale najbolju letnju sezonu više od deset godina u nazad, a inflacija je njihov profit umanjila za manje od jedan odsto. “Tome doprinosi interes banaka da daju kredite za turističke aranžmane, pa čak i kada se plaćaju čekovima na odloženo”, kaže Branislav Bogosavljev iz Global Tursa.

“U tom slučaju sve agencije u zemlji, veliki tour operatori kao i male agencije, rade eskont čekova kod poslovnih banaka. To znači da predaju čekove koji imaju datume plaćanja odložen za nerednih nekoliko meseci. Banka uzima svoju proviziju u iznosu od tri ili četiri procenta, a ostatak novca prebacuje firmama ili agencijama na račun. Agencije, u principu, imaju ceo iznos odmah na svojim računima.”

Tekstilne trgovine itekako osećaju pomeranje kursa jer dobavljači unapred uračunavaju rast evra za robu koja se mora platiti odmah a prodavati na rate. Svetomir Opančina, vlasnik lanca privatnih tekstilnih prodavnica Dekortab:

“Prinuđeni smo, da bi smo ostvarili promet, da dajemo robu na nekoliko rata, jer jedino na takav način možemo poslovati. To znači da kada nam dođe treća rata na naplatu, a evro je drastično skočio, mi nemamo ništa. Ako ovo potraje prva nam je mera da ukinemo davanje na rate. Druga mera nam je da češće vršimo promenu cena. Onaj koji se bavi tekstilom, i uopšte trgovinom koja ima spor obrt, to ne može da radi jer ne može da ostvari nikakav promet.”

Da li je glavni razlog ove inflatorne panike u Srbiji pre svega neprekidni rast cena nafte? Među ekonomistima u Srbiji nema saglasnosti u odgovoru na ovo pitanje.

Ministar finansija Mlađan Dinkić tvrdi da nije tačno kako je svetska cena nafte glavni uzrok inflacije, jer utiče i na druge zemlje, pa one ipak imaju nižu stopu inflacije:

“Rekao bih da su sve zemlje zbog naftnog šoka imale veću inflaciju od planirane, samo što je njihova startna baza bila niža. U razvijenim zemljama, gde je inflacija jedan do dva posto, to se odrazilo na inflaciju od tri do četiri odsto. Kod nas je projektna inflacija bila 8,5 odsto.”

Ekonomista Danijel Cvjetičanin smatra da je kod nas već bila planirana suviše visoka inflacija. Na početku godine bila je planirana inflacija od 8,5 odsto, onda je projekcija povećana na 9,5 procenata, da bi se sada već računala dvocifrena stopa:

“Pored nevolja sa rastom cena nafte, naša vlada je administrativno zabranila rast cena, što je veoma opasno. Zabrana rasta cena kao sprečava inflaciju, a to može da postane jedan od glavnih generatora inflacije. Kada se oslobode cene neće se znati šta se nadoknađuje.”

Dinkić, pak, ima objašnjenje zašto je od početka planirana relativno visoka stopa inflacije:

“Kod nas je projektna inflacija bila 8,5 odsto zbog strukturnih problema u privredi koji ne mogu da se reše u kratkom roku, a koji su nagomilani devedesetih godina. Govorimo o jednom dugačkom periodu u kojem su naše firme gubile tržište, socijalističke firme su bile dramatično subvencionirane iz budžeta. Sada one treba da se bore sa stranom i domaćom konkurencijom. Nemoguće je da se one u kratkom roku restruktuiraju.”

Glavno pitanje oko koga se vodi polemika u stručnim krugovima između vlade i ekonomista jeste - da li je glavni uzrok inflacije skok cene nafte na svetskom tržištu, ili u tome ipak ima krivice vlade:

“I statistika potvrđuje ono što sam govorio - oko tri posto dosadašnje inflacije ima direktan uzrok u rastu cene nafte. Što se tiče indirektnih uzroka jasno je da kada poraste cena benzina, rastu i troškovi transporta robe. Kada uvozimo neku robu iz inostranstva, već je uvozimo po većoj ceni nego što je bila, jer je u svetu porasla cena nafte. U Rumuniji je ove godine inflacija slična našoj, jako visoka, biće dvocifrena.”

Cvjetičanin tvrdi da se zapravo i ne zna koliko precizno iznosi inflacija u Srbiji, jer se statistici više ne može verovati. On kaže da je u Miloševićevo vreme statistika davala tačne podatke, a politika ponekad nije dozvoljavala da se oni objave. Sada, kaže on, ne postoje ni tačni podaci:

“Nevolja je što mi u ovom trenutku nemamo dobru statistiku. Praktično su ukinuli statistiku. Labus je na tome radio dok je bio u saveznoj vladi, a sada su pretvorili statistiku u biro za agitaciju i propagandu. To je strašno. Sada statističari izmišljaju podatke i zbog toga ne postoji statistika. Savezni zavod za statistiku je bukvalno rasformiran. Tamo je sada gradilište. Gradi se Ministarstvo finansija. Republički zavod za statistiku nije nikada radio te stvari. Republički Zavod za statistiku imao je drugačiju namenu. Ondašnju namenu i sada obavlja. Dodelen je novi direktor koji je u stvari šef za agitaciju, propagandu i marketing vlade.”

Poskupljenje nafte jeste jedan od uzroka rasta inflacije, ali nije glavni, smatra ekonomista Miodrag Zec:

“Inflacija nastaje kada je potražnja veća od proizvodnje. Inflacija nastaje onoga momenta kada velika količina novca juri malu količinu robe. Očito da postoji disbalans između platežno sposobne tražnje i količine robe koje se prodaje na tržištu. Mnogo je primera i objašnjenja zašto je to tako. Kod nas postoji još jedan problem, pored nafte i ovih uobičajenih stvari koje se navode. Problem je što se u potrošnju slivaju socijalna davanja, davanja za restruktuiranje, trošenje prihoda iz privatizacije, prodaja akcija. Imamo strahoviti pritisak potrošnje. Zbog toga imamo jednu stupidnu situaciju da nešto što zovemo investicija, kao što je kupovina preduzeća, umesto u budžetu, završava u potrošnji. Prodaja akcija od strane pojedinaca ide direktno u potrošnju i ta se potrošnja nenormalno hrani. Ljudi pristaju da plaćaju nove robe po tim cenama.”

Ministar Dinkić kaže da je najveći udar izazvan u poslednjem kvartalu prošle godine, kad je prethodna vlada potrošila mnogo više novca nego što je smela, da bi odobrovoljila građane pred izbore. Miodrag Zec to tretira kao političku izjavu. On smatra da se efekti prekomerne emisije novca moraju osetiti mnogo brže:

“Ako je emisija bila prošle godine, to se mora iskazati do novembra, maksimalno do aprila meseca. Čini mi se da se inflacija ubrzava od avgusta meseca. To može da bude razlog, ali to ne menja politiku. Oni ne vrše strukturne reforme, ne čiste javna preduzeće, ne redukuju ogromne rashode koji vuku potrošnju. JAT, recimo, ima tri ili četiri aviona koja lete, tri hiljade ljudi i plate od 300 hiljada dinara. To preduzeće je kontra-proizvodnja. Takva je većina javnih preduzeća. Šta je sa železnicom, šta je sa javnim sektorom, šta je sa opštinama, šta je sa birokratijom, šta je sa državnim i paradržavnim institucijama? Sve to vuče potrošnju.”

Ono što je zanimljivo jeste da je tokom leta Ministarstvo finansija moralo da smanjuje rashode, zbog zahteva MMF-a, da bi se snizio budžetski deficit, a u isto vreme je počela da raste inflacija.

“Imali smo tri ili četiri velika ulaza novca povodom privatizacije. Imali smo prodaje akcija. Ovo je malo tržište. Ako se u takvo tržište uvuče 200 miliona evra, to strahovito podiže cene. Sve ode u potrošnju. Polovnjaci su poskupeli u proseku za 25 posto.”

Zec kaže da je veliki problem što sav novac koji ulazi u zemlju odmah odlazi u potrošnju, a ne u investicije. MMF, sa druge strane, to ne evidentira, već ih zanima novac koji je unet u zemlju.

“Novac koji ulazi iz inostranstva ide u potrošnju. Kada neko donese za neku fabriku 100 miliona da je otkupi, on po deviznim transakcijama povećava novčanu masu bez mogućnosti Narodne banke da to kontroliše. Narodna banka ide gore sa obaveznom rezervom i guši onaj deo privrede koji radi, ne rešava pitanje potrošnje. Ljudi troše to što su dobili.”

Bez obzira što i cene nafte na svetskom tržištu zaista utiču na rast inflacije svuda, pa i u Srbiji, ovde ima i drugih uzroka koji je neminovno stvaraju.

“Inflacija je neminovna dok god imate sistem, kakav je naš, koji više troši nego što proizvodi. To se dešava po raznim punktovima. Jedan je izvor budžet, drugi su izvor parabudžetske institucije, treći donacije, četvrti privatizacija. Sve to hrani potrošnju. Dešava se suprotno od onoga što je neko želeo. Nisu čak ni te investicije pitanje. Ovde je proces preuzimanja u toku, ovde je nova vlasnička konfiguracija, a ne oživljavanje svih preduzeća.”

Na pitanje da li vlada koristi cene nafte kao izgovor za rast inflacije, Miodrag Zec kaže:

“Možemo se izgovarati na šta god hoćemo, ali javlja se problem. Cena nafta je skočila, naš benzin je i dalje jeftiniji nego u svetu, a inflacija je veća. Kako to objasniti? Drugo, naše preduzeće za promet naftom nije restruktuirano. Van pameti je da ono može za trideset posto da smanji troškove. Gde naša železnica da smanji troškove? Naša pošta može da smanji troškove.”

Ne može da izbegne inflaciju zemlja koja troši više nego što proizvodi, a to je slučaj u Srbiji. Inflacija se može obuzdavati neko vreme, ali ne može beskonačno. Problem sa našim političarima je to što oni pri dolasku na vlast suviše obećavaju, a onda prođe jako malo vremena dok se ne utvrdi da obećano nisu u stanju da ispune, kaže Zec:

“Ključ za rešavanje našeg pitanja je produktivnost, snižavanje troškova, konkurentnost države, preduzeća, pojedinaca, promena imovinske strukture. Ne može preduzeće sa ovom strukturom imovine i sa ovom proizvodnjom da opstane. Ne može domaćinstvo sa ovom strukturom prihoda imovine i troškova da opstane. Sve se to mora restruktuirati, a to boli. Imam rešenje, ali me izaberite za ministra.”

Vlada se na kraju trudi da neka od obećanja i ispuni. Ali, pritom ne razmišlja kako da poreske obveznike oslobodi tereta, nego šta kome treba da učini i pod kojim uslovima, smatra Cvjetičanin:

“Inflacija je uvek prouzrokovana i tesno povezana sa javnom potrošnjom, sa fiskalnim rashodima i nedovoljnim prihodima. Obećanja iz decembra 2003. bila su zaprepašćujuće optimistička. Pogledajte i sami šta rade političari zbog izbora. Analizirajte malo govore koje oni drže. Oni se ponašaju kao da ne znaju gde sve te pare da potroše, pa su zašli u narod da vide šta narodu treba i da mu to obezbedi.”

Ministar Dinkić kaže da je ova vlada prosto imala peh koji prethodna nije, jer je zadesio svetski naftni šok. Zato, odgovara on, ako vi meni kažete koliko će do kraja godine iznositi cena nafte na svetskom tržištu, ja ću moći vama da kažem kolika će biti inflacija:

“Ovo što se sada dešava liči na naftni šok iz osamdesetih kada su za 70 odsto porasle cene. Ove godine, u odnosu na pre dve godine, to je sigurno dva puta. Svakako da su ovo neki istorijski rekordi. Kada jednog dana bude pala cena nafte, moralo bi da dođe i do spuštanja cene naftnih derivata.”

* * * * *

Šta sve, osim cene nafte, razgoreva inflaciju u Srbiju? Da li je, i kako, general Mladić komandant inflacije u Srbiji? Može li se, i čime, obuzdati inflacija u Srbiji? Sledi analiza Dimitrija Boarova.

Strah od inflacije koji se postepeno širi kroz Srbiju nije toliko izazvan samo pukom činjenicom da su maloprodajne cene ove godine već poskočile za oko 10 odsto, nego zbog toga što jačaju inflaciona očekivanja iz mnogih razloga. Ljudi mogu da razumeju da neke cene na domaćem tržištu moraju naviše, ukoliko je cena nafte na svetskom tržištu poskočila za 60 odsto, a Srbija uvozi više od 80 odsto potrebnog goriva. Ljudima je razumnjivo da cene uvozne robe postepeno rastu ako Narodna banka Srbije, makar sasvim postepeno, ipak devalvira inače plivajući kurs dinara, pa je nacionalna valuta ove godine prokliznula za blizu 10 odsto. Više od svega toga inflaciona očekivanja u Srbiji naduvava politička nestabilnost koja se ispoljava u gotovo permanentnim političkim izborima, u stalnoj neizvesnosti hoće li manjinska vlada doktora Koštunice preživeti ovu ili onu krupniju ekonomsku odluku u izvesnoj konfuziji oko privatizacionog procesa, u koji je vlada vidljivo počela da se meša, uz porast reformskih poteza i stalno manervisanje vlade Srbije radi izbegavanja nekih spolja nametnutih obaveza, a pre svega onih prema haškom tribunalu za ratne zločine. Zato neki posmatrači kažu da je general Mladić komandant ovogodišnje inflacije u Srbiji, jer međunarodna zajednica gotovo sve vidove ekonomske podrške Srbiji uslovljava njegovim izručenjem Haškom sudu. Naravno da inflaciju razgoreva i otezanje tranzicije, koja je sada u kritičnoj fazi, kada treba povlačiti nove poteze, a slaba vlada, kojoj stalno prete izborima, ne usuđuje se da povuče takve poteze plašeći se da će pred biračkim telom upropastiti političke stranke koje su je popunile. U takvoj situaciji, gde slaba vlada treba jako da deluje i da jasno pokaže šta su joj namere, politika vrdanja i nejasne strategije u ekonomiji slaže se u inflacionu stopu. Na primer, oni koji viču da višim carinama treba zaštititi domaće tržište i tako suzbiti narasli trgovinski deficit od blizu pet milijardi dolara, neće istovremeno da kažu da je gotovo sva domaća roba objektivno skuplja od uvozne. Imamo paradoks da bi srpskim mlekarama bilo jeftinije da uvoze mleko iz Velike Britanije, umesto što ga kupuju od seljaka u Srbiji. Vlada se pod tim pritiscima povija sve više, a to opet podstiče stvaranje zaliha uvozne robe što ima za posledicu povećanje cena, jer lagerovanje uvek mnogo košta. Inflacija u Srbiji može se obuzdati u podnošljive okvire, ali je za takav posao potrebna snažna vlada koja igra otvorenih karata.

* * * * *

Da li će stopa inflacije u Crnoj Gori biti ubuduće veća: pitanje je koje ostaje bez odgovora zbog potpuno oprečnih predviđanja. Suprotno očekivanjima vlade, koja govore o smanjenju inflacije na nivo ispod planiranog, nezavisni stručnjaci se pribojavaju mnogih deficita i nadolazećih obaveza po inostranom dugu.

Prvi put se događa da je stopa inflacije u Crnoj Gori izuzetno niska, da je ispod dva posto na godišnjem nivou, rekao je ekonomista Aleksandar Radulović, koji je izrazio pesimizam u vezi budućih inflatornih kretanja. Govoreći o razlozima za procjenu da se u narednom periodu može očekivati izvjestan rast inflacije, Radulović je rekao da su ostali netaknuti svi strukturni deficiti koje Crna Gora ima u realnom sektoru.

“Deficit javne potrošnje u Crnoj Gori je visok i on je sasvim sigurno potencionalni generator inflacije u budućnosti, bez obzira što Centralna banka Crne Gore nema emisionu funkciju. Budžet je u konstantnom deficitu. Još uvijek je javna potrošnja prilično visoka u odnosu na okruženje i još uvijek su barijere u biznisu dosta velike. Budžet je prilično velik za crnogorske prilike.”

Vlada očekuje potpuno suprotno. Ana Miljanić, portparol crnogorskog Ministarstva finansija, nam je rekla da se procjenjuje da će stopa inflacije biti čak ispod planirane. Pad inflacije se nastavlja, kaže Miljanićeva, i dodaje da raste cijena na malo. U prvih osam mjeseci ove godine rast iznosi 1,7 posto, što po procjeni vlade upućuje da će krajem godine biti na nižem nivou od planiranih 4,5 posto.

“Niz mjera koje su preduzete u cilju
XS
SM
MD
LG