Dostupni linkovi

logo-print

Samocenzura je vrsta samokritičnosti


Naš je gost ove subote urednica Prvog programa Radio-televizije Crne Gore, gospođa Snežana Nikčević. Da li se Televizija našla na putu razmirica opozicije i vlasti sa aktualnom pričom o direktnom prenosu sjednica Republičkog parlamenta? Da li je Televizija krivac za povratak ili odlazak opozicije iz Parlamenta?

RSE: Televizija Crne Gore bile je u žiži interesovanja političke javnosti u posljednje vrijeme, vezano za direktne prenose koji su, makar verbalno, bili uslov da se opozicija vrati u Parlament. Kompromis je, čini se, nađen, ali da li je posljednja odluka Televizije da prenosi sva skupštinska zasjedanja u svemu tome bila na neki način TV kolateralna šteta političkih razmirica vlasti i opozicije, te uticaja međunarodne zajednice? Što vi mislite?

NIKČEVIĆ: Može se reći da je to kolateralna šteta, jer smo mi shvatili da kakvu god odluku donesemo, ona će biti protumačena kao politička odluka i da će uvijek biti neko ko će je protumačiti kao ustupak jednoj strani. Prosto nije bilo načina da donesemo odluku, a da ostanemo u očima cjelokupne javnosti pravi profesionalci. Dovedeni smo zaista u vrlo nezahvalnu poziciju. I sami kažete da je to navodno bio razlog opozicije da se ne vrati u Parlament, mi svi to znamo, ali nije Televizija ta koja će da presuđuje. Mi smo prosto odlučili da napravimo neki gest dobre volje, da pokažemo da nismo mi ti koji treba da budu optuženi za povratak opozicije. Mislim da se time ništa ne gubi, jer mi zaista u našim programskim principima imamo mogućnost da, osim onih obaveznih prijenosa sjednica, odlučimo da se prenosi i neki dakle ostatak, odnosno nigdje ne piše ni da ne možemo sve prenositi. Sad je zaista situacija u Crnoj Gori takva da bismo mi, i bez ovih rasprava i bez ovih pritisaka, sve sjednice prenosili u ovom periodu, jer se radi o donošenju važnih zakona, raspravlja se o Rezoluciji o zaštiti Tare… Mislim da je svima nama u interesu da se opozicija nađe u Parlamentu i da se ta blokada prevaziđe. Kažem, svako će tu odluku razumjeti na svoj način. Da smo i mi otvorili novi front, mislim da bi se situacija još više iskomplikovala.

RSE: Koliko su zapravo u ovom trenutku snažni politički uticaji na vašu uređivačku politiku?

NIKČEVIĆ: Na nas sve utiče. Mi ne možemo da egzistiramo ispod staklenog zvona. Pratimo šta se dešava. Nije nama nebitno ni šta misli opozicija. Nama je prosto teško obavljati ovaj posao uz bojkot opozicije. Mi ne možemo nijednu emisiju da napravimo profesionalno ukoliko opozicija bojkotuje Televiziju, kao što je radila u posljednjih godinu i po dana. To možete nazvati pritiskom, ali takva je prosto situacija u Crnoj Gori, da vi nemate konsenzusa ni po jednoj tački, tako da je nelogično očekivati da cijela Televizija bude izvan toga, da mi budemo neko ko poštuje pravila, ko je dosljedan, ko je principijelan sto posto. Prosto, ustupci se prave. Shvatila sam da je i Televizija i novinarstvo dio jednog političkog miljea, u kojem se eto snalazimo kako znamo.

RSE: Koliko je prisutna samocenzura kod vaših novinara?

NIKČEVIĆ: Pa i samocenzura je opet pojam koji je vrlo relativan. Ne znam prosto šta se može podrazumijevati pod samocenzurom. Nama je bitno kakav ćemo utisak ostaviti. Ovo je odgovoran posao, čovjek se stalno preispituje, stalno vaga je li to dobra formulacija, hoće li je dobro shvatiti, je li dobro prenijeta poruka, tako da mislim da je samocenzura prosto dio čovjekove ličnosti. Ne možete vi govoriti bez preispitivanja i bez razmišljanja. Ako mislite na ono klasično, mislim da smo to prevazišli. Samocenzura je nešto što čovjek određuje u odnosu na svoja vlastita stanovišta, na svoje vlastite poglede i osjećaje. Tako da je to prosto neka vrsta samokritičnosti i preispitivanja sopstvenih stavova.

RSE: Aktualan je i proces transformacije u javni servis. Da li su poteškoće u samom tehničkom procesu ili u pristupu ljudi promjenama?

NIKČEVIĆ: Pa vjerovatno i jedno i drugo. Uvijek je takav odgovor kod ovakvih pitanja. Transformacija podrazumijeva nešto što je, prije svega za nas, jako teško i gotovo dramatično, a to je otpuštanje velikog broja ljudi. Da bi se to dogodilo, mi moramo i tehnološki biti mnogo bolje opremljeni nego što jesmo, dakle sa kompjuterizovanom opremom, sa mnogo boljim sistemom upravljanja, međusobne komunikacije i tako dalje. Bez toga, bojim se da će taj rez i otpuštanje ljudi koje najavljuju, mislim da se rado o 150-200 ljudi, ovu kuću dovesti u još težu situaciju nego što je sada. Nama je bitno da se u javnosti zna kako smo mi spremni na promjene i kako ćemo nešto napraviti, ali čini mi se da je to proces koji bi trebao da traje mnogo duže nego što smo mi sebi dali vremena. Jedna Televizija Slovenije nije uspjela da otpusti znatan broj ljudi, mislim da je čak simboličan. Hrvatska radio-televizija također radi sa preko dvije hiljade ljudi. Radio-televizija Srbije je otpuštala ljude, ali opet ih ima tri puta više nego mi. A svi mi imamo isti zadatak – da popunimo dvadeset i četiri sata programa, odnosno dva programa, imamo i satelitski i tako dalje. Mi uvijek žurimo da prihvatimo neke promjene i neke evropske regule, a mislim da trenutno nismo spremni na to.

RSE: Slažete li se sa mnom da je zaista ogroman nesrazmjer između broja zaposlenih i sopstvene produkcije vaše Televizije?

NIKČEVIĆ: Ne mislim da je nesrazmjer kad se govori o novinarskom kadru. Meni je bitno da se napravi ta razlika. Ima viška zaposlenih, ali u administraciji. Mi imamo 150 novinara za tri programa. Svako ko zna šta je televizija i šta podrazumijeva proces proizvodnje jedne televizijske emisije, zna da to nije prevelik broj. Možemo govoriti o kvalitetu, tu prihvatam kritike. Naš nivo, naš kvalitet nije onakav kakav bih ja željela da bude, ali broj ljudi koji učestvuje u produkciji programa nije veliki.

RSE: Za nas u Crnoj Gori tradicionalno važi da su muškarci dominantni u poslu. Što se dogodilo da su u ovom trenutku na gotovo svim uredničkim mjestima u Televiziji Crne Gore žene?

NIKČEVIĆ: Da, tačno. Pa ne znam što se dogodilo, ali ipak su na najvažnijim funkcijama još uvijek muškarci: generalni direktor je muškarac, direktor Televizije je muškarac i on zna da se našali i da kaže: „Vi ste glavne, a ja sam odgovoran“. Tačno je da je i urednica Informativno-političkog programa Dušanka Mićunović. To je nešto što vjerovatno nije karakteristično samo za Crnu Goru, čini mi se da je tako i u drugim televizijama. Valjda je to medij koji ženama odgovara. Žene imaju ovako malo više…

RSE: Šarma?

NIKČEVIĆ: Da, šarma, što je možda veća predispozicija. A onda su se i emancipovale, oslobodile pritisaka, porodičnih obaveza… Djevojke koje počnu da se bave novinarstvom obično odlažu formiranje porodice prilično dugo, tako da posao pretvori u najvažniju stvar na u životu. Tako da se tu vjerovatno skupilo više faktora. Žene su se pokazale ambicioznijima i prosto imaju dara za taj posao. Čini mi se da taj ženski dio ekipe u Televiziji Crne Gore prilično dobro funkcioniše. Imaju smisao za organizaciju i za neku praktičnost, neka rješenja, za komunikaciju. Lakše je komunicirati sa ženama, žene su nekako fleksiblinije i lakše se međusobno sporazumijevaju.

RSE: Na kraju ove rubrike „Gost subotom“ nešto malo iz privatnog života moje koleginice Snežane Nikčević. Moja gošća ima dva tinejdžera u kući, od šesnaest i sedamnaest godina. Kako je mami novinarki sa njima ili možda je bolje pitanje kako je njima s mamom novinarkom?

NIKČEVIĆ: Kad biste njih pitali, pretpostavljam da bi rekli da to nije posao koji bi oni odabrali, jer podrazumijeva prilično dugo odsustvovanje od kuće. Mada sad kad su postali tinejdžeri, mislim da im je drago što mene nema kući, što nije bio slučaj kad su bili mali. Sad su okolnosti prosto takve, prihvatila sam neke obaveze mnogo veće nego što su bile ranije. Ranije sam radila emisije koje sam uglavnom kući mogla da pripremam. Tako da sad ovo razumijem kao jedan period u mom životu za koji ne znam koliko će trajati, ali pretpostavljam da neće previše dugo. A opet, njima otvara mogućnost da možda kroz moje razgovore sa prijateljima, sa kolegama, saznaju neke stvari, da skrenu pažnju na nešto o čemu ne bi razmišljali. Ima ova profesija svojih prednosti. Mislim da imati majku novinarku za njih i nije tako loš primjer.
XS
SM
MD
LG