Dostupni linkovi

logo-print

Problem rezervi nafte je veoma dramatičan


Koliko još sirove nafte će čovečanstvo moći da izvuče iz Planete Zemlje u sledećih 50 godina, odnosno koliko još crnog zlata je ostalo da hrani našu civilizaciju koja će bez nafte stati ili prestati? O ovim i drugim pitanjima za naš radio govori Kjell Aleklett, švedski naftni ekspert i profesor na Upsala univerzitetu.

Kjell Aleklett, profesor na Upsala univerzitetu u Svedskoj, najpre podseca da se jednom iz dubina zemlje izvucena nafta – vise ne obnavlja.
Kaze da ce covek moci da izvuce jos oko hiljadu dvesta milijardi barela sirove nafte i da ce te rezerve trajati jos nekih 50 do 70 godina.

Njegov kolega, petrogeolog Colin Campbell ima jos pesimisticniju procenu: covecanstvo danas trosi 80 miliona barela sirove nafte dnevno. Pri toj stopi potrosnje, raspolozive rezerve sirove nafte mogu trajati, u najboljem slucaju, jos nekih 35 godina.

Profesor Aleklett podseca da izvlaciti naftu iz zemlje nije isto sto i ispijati casu piva. Na pocetku tog procesa lako je izvuci vece kolicine, ali sto nafte manje bude ostajalo, bice sve teze i teze izvlaciti je iz utrobe zemlje. Dosticicemo maksimum, posle cega, cak i ako nafte u zemlji ostane, necemo moci do nje da dodjemo istom brzinom kao na pocetku. U tom smislu, ne mozete reci da cemo imati nafte jos 35 godina; imacemo je verovatno jos 70 ili vise godina, ali u manjim kolicinama u poredjenju sa onima koje imamo danas. Dakle, nije pitanje imati ili ne imati naftu, problem je perspektiva opadanja proizvodnje nafte.

Na pitanje da li su novopronadjene rezerve nafte u centralnoj Aziji i Kaspijskom moru, kao i na Severnom moru, precenjene, profesor Aleklett kaze:

"U poredjenju sa kolicinama na Bliskom istoku, te rezerve ne predstavljaju mnogo. Veliko naftno polje otkriveno 2000. godine u Kaspijskom moru sadrzi nesto vise od 10 milijardi nafte. To je veliko nalaziste, ali ako se upitate koliko dugo bi svet mogao ziveti od tih rezervi – odgovor je: samo cetiri meseca. A to je najvece pronadjeno naftno polje u poslednjih 10 godina. Cak i ako pronadju nova manja naftna polja, to nece imati bitan uticaj na povecanje proizvodnje. Vi ste pomenuli da svet danas trosi 80 miliona barela nafte dnevno. Po proracunima Nacionalne agencije za energiju, svetu ce 2030. godine dnevno biti potrebno 120 miliona barela nafte Ja mislim da te kolicine nikad necemo videti", kaze Aleklett.

"Sto se tice Severnog mora, proizvodnja je dostigla vrhunac i sada opada – i kad je u pitanju Velika Britanija i kada je u pitanju Norveska. Ako podjete jos severnije, verovatno cete pronaci vise prirodnog gasa nego nafte jer je visoki pritisak ledenih santi verovatno neke kolicine nafte transformisao u prirodni gas".

"Posledice toga ce biti da cemo racionalnije morati da trosimo preostale naftne rezerve. Ako imate auto koji trosi mnogo goriva, precicete na kola koja trose manje. Najvece rezerve nafte koriste se za transprot, tako da ce transport u buducnosti pretrpeti najveci udar".

Profesor Aeklett kaze da ce avionski prevoz biti najveca zrtva sve tanjih rezervi nafte. Jeftine avionske karte ce, sasvim sigurno, ubrzo postati proslost. Avioni, za razliku od drugih prevoznih sredstava, ne mogu tako lako da predju na druga pogonska goriva – ugalj ili struju ili nesto trece. To je, dakle, prva industrija koja ce biti pogodjena.

Globalizovani svet i ekonomija, razume se, ne mogu se ni zamisliti bez transporta. Sta, onda, ciniti? Da li su na horizontu alternativni izvori energije i koji bi bili najpreporucljiviji?

Nas sagovornik kaze da treba kombinovati razne izvore energije: "Treba da predjemo na obnovljive izvore energije kad god je to moguce. Uzmite, recimo, grejanje domacinstava. Veoma je dobro preci na bioloska goriva. U Svedskoj, na primer, mi to vec imamo. Grejanje na drva. I djubre se moze koristiti za grejanje, ali to bi znacilo izgraditi sistem centralnog grajanja koji bi to omogucio. Energiju vetra i sunca takodje treba koristiti, ali ste tu zavisni od prirode. Mozete je imati kad vetar duva, odnosno, kad sunce greje. Zato sve izvore energije treba simultano razvijati. Ipak, s obzirom na elektricnu energiju za kojom ce postojati ogromne potrebe u buducnosti, mislim da cemo morati da gradimo male nuklearne centrale koje ce je proizvoditi".

Na pitanje da li je u nadolazecoj planetarnoj naftnoj krizi racionalno pretpostaviti sukob izmedju Amerike i Kine oko nafte, profesor Aleklett kaze: "Ako pogledamo samo neke fundamentalne cinjenice, na to pitanje bi svako mogao da odgovori. Kina poseduje priblizno 3 odsto naftnih rezervi u svetu. Sjedinjene Americke Drzave na svojoj teritoriji takodje poseduju 3 odsto rezervi svetske nafte. Ukrstite to sa podatkom da Kina predstavlja 20 odsto svetske populacije, a Sjedinjene Drzave priblizno 5 odsto. Problem je u tome sto tih 5 odsto svetskog stanovnistva – odnosno Sjedinjene Drzave – trose 25 odsto celokupnih svetskih rezervi nafte, a 20 odsto svetske populacije – sto je Kina – trosi oko 8 odsto rezervi nafte na Planeti. Ako kineska ekonomija raste, kao sto raste, po stopi od 10 odsto, i njena potrosnja nafte raste po stopi od 10 odsto. To znaci da i Sjedinjene Drzave i Kina u buducnosti moraju uvoziti naftu sa Bliskog i Srednjeg istoka. 60 odsto celokupne proizvodnje nafte stize iz tog regiona. Dakle, te dve zemlje ce se boriti za isti izvor nafte i pitanje je samo koja od njih ce biti u stanju da bliskoistocnu naftu kupuje, odnosno koja ce osvojiti pravo da eksploatise naftna polja u tom regionu. Svi znaju da Kina pokusava da kupi svako raspolozivo naftno polje u svetu. Razume se, ako Kina uspe da se domogne prava na eksploataciju naftnih polja na Bliskom istoku, od toga nece imati koristi ceo svet nego samo Kina. Vec pocinju da se grade vojni brodovi koji ce stititi transport nafte.

Ja se nadam da nece doci do ovakvog sukoba izmedju Amerike i Kine. Uostalom, ne samo Sjedinjenim Drzavama i Kini, nego celom svetu treba nafta. Evropi treba nafta, zemljama na Bliskom i Srednjem istoku treba nafta – tako da ce ceo svet biti upucen da naftu sa Bliskog istoka”.

Zasto se brze ne sire informacije o ozbiljnosti problema sve izvesnije i sve blize planetarne naftne krize?

Gospodin Aleklett kaze da je to zato sto je problem veoma dramatican i sto ce fatalno uticati na zivote ljudi, a politicari su, po definiciji, "good guys", koji zarad ostanka na vlasti ne smeju da sire lose vesti:

“Problem je i u tome sto OPEK i Medjunarodna agencija za energiju nemaju mandat da kazu ono sto bi te organizacije zaista zelele i morale da kazu.

No, ipak, svest o brzo nadolazecoj naftnoj krizi siri se uprkos svemu. Primera radi, mene je nedavno pozvala holandska vlada da odrzim predavanje o tome, sledeceg meseca, na poziv danskog parlamenta idem u Dansku da govorim o tome”, kaze za Radio Slobodna Evorpa svedski ekspert Kjell Aleklett.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG