Dostupni linkovi

logo-print

Beograd bez odgovora na upozorenja Podgorice


Najnovije upozorenje vlastima u Beogradu sižu od predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića koji kaže da se bez saradnje sa Haškim tribunalom otvara pitanja smisla postojanja državne zajednice. Marović indirektno otpužuje srpsku Vladu da stavom prema haškom problemu koči evropeizaciju Srbije i Crne Gore. Još oštrija i direktnija upozorenja stižu ovih dana od crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića i premijera Mila Đukanovića. U Beogradu još uvek nema zvaničnog odgovora, a na naše pitanje u vladajućoj koaliciji dobijamo sledeće. Dušan Proroković, Demokratska stranka Srbije.

“Povodom izjava iz Podgorice mislim da tražiti uzročno-posledične veze između odnosa prema Hagu i opstanka Državne zajednice je vrlo neprimereno, možda čak i neozbiljno. Naravno da pojedini političari u Crnoj Gori svesni propasti svog projekta o nezavisnosti Crne Gore sada traže načine da tu temu aktuelizuju.”

Razlog za aktualizaciju ovog problema po Prorokoviću leži u činjenici da se crnogorska vlast plaši izjašnjavanja svojih građana o budućnosti državne zajednice.

“Naravno da traže drugačije načine kako bi došli do svog cilja a da to ne bude referendum, jer je evidentno da u biračkom telu Crne Gore ne postoji većina za rasturanje državne zajednice jer ponavljam, to ne doprinosi stabilizaciji prilika, to pomalo neozbiljno i mislim da ćemo sve te probleme vrlo brzo rešiti u onom trenutku kada ili dođe do referenduma u Crnoj Gori pa se pokaže da takva opcija nema većinu, ili se dese neki novi parlamentarni izbori u Republici Crnoj Gori.”

Stav opozicione Demokratske stranke je nedvosmislen. Srbija treba u punoj meri da sarađuje sa Haškim tribunalom, poručio je potpredsednik DS Dušan Petrović.

“To je obaveza prema našem unutrašnjem pravu, prema poštovanju Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, to je obaveza Srbije prema međunarodnoj zajednici i poštovanje međunarodnih obaveza i neispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu značajno urušava izglede Srbije da se bori za svoja vitalna nacionalna pitanja i za svoje nacionalne interese, uključujući i pitanje položaja Srba na Kosovu i Metohiji i statusa Kosova i Metohije.”

Stav prema ovom pitanju, kaže Petrović, bitno utiče i na položaj državne zajednice:

“Vrlo je važno da se sva pitanja koja se odnose na naše međunarodne obaveze sa dužnim respektom razmatraju i da se te obaveze poštuju i zbog toga sa punom ozbiljnošću treba uzeti u obzir i izjavu predsednika državne zajednice Svetozara Marovića, jer je to znak da postoje ozbiljni problemi u funkcionisanju državne zajednice prouzrokovani ovakvim stavom Vlade Republike Srbije prema ispunjavanju obaveza prema Hagu.”

Izjava predsednika Marovića usledila je nakon tvrdnje ministra pravde u Vladi Srbije Zorana Stojkovića da četvorica generala optuženih pred Haškim tribunalom neće biti uhapšeni:

“Ja sam objasnio da je stav Vlade, želeći da ne cepa ovo društvo koje je ionako pocepano, da ne izaziva probleme, da je najbolje rešenje za saradnju sa Haškim tribunalom da se određena lica dobrovoljno predaju ili druga mogućnost da se sudi ljudima u zemlji. U toj situaciji, za saradnju sa Haškim tribunalom to je najbolje rešenje za ovu zemlju.”

S druge strane, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže da ako se četiri vojna i policijska generala ne predaju dobrovoljno, državi neće preostati ništa drugo nego da striktno primeni zakon o saradnji sa Tribunalom.

“U protivnom zemlja će doći u vrlo nezavidnu političku poziciju kada će se međunarodni pritisci pojačavati a s druge strane biće zaustavljen put prema evropskim i evroatlantskim integracijama.”

Ljajić kaže da ne postoje rokovi za izvršenje tih obaveza, ali napominje da se do sednice Saveta bezbednosti mora pokazati spremnost da se izvrše međunarodno preuzete obaveze.

“Do 23. novembra mi moramo činiti pomake u saradnji. Ja očekujem da će do tada neki od optuženih izručeni Tribunalu, a očekujem i da će se određeni broj dobrovoljno predati i time olakšati i sebi i državi.”
XS
SM
MD
LG