Dostupni linkovi

logo-print

Frankfurtski praznik knjiga


Svetski sajam knjiga u Frankfurtu, najveći na svetu, ove godine nije samo mesto na kome se može steći uvid u svetsku književnu produkciju, već i mesto na kome se, vidljivije nego ikada, prelama ono što se događa u svetu van književnog. O tome svedoče i naslovi knjiga i izgled nekih štandova, ali i neki usputni događaji, kao što je policijska istraga na Frankfurtskom sajmu. Predrag Lucić, urednik Feralove biblioteke i naš gost, koji je za nas prošetao po nekim štandovima i komentarisao ovogodišnji sajam, o toj atmosferi kaže:

“Sigurnost je podignuta na, skoro pa, crveni stupanj. Koriste se samo dva ulaza i izlaza, umjesto dosadašnjih pet. Stvaraju se neviđene gužve zbog kontrola i pretresa na ulazima. Takve kontrole nisu bile ni za vrijeme Frankfurtskog sajma, preplašenog i zbunjenog, nakon što su izvršeni teroristički napadi na njujorške tornjeve i na Pentagon.”

Ali sajam je i mesto susreta. Nenad Popović, urednik u zagrebačkom Durieux-u, prenosi atmosferu sa štanda nekoliko hrvatskih i drugih međunarodnih izdavača:

“Od jutra dolaze novinari. Bio je jedan turski novinar koji se posebno zanimao za Miljenka Jergovića. Vidio sam nekoliko nizozemskih novinara koji su se zanimali za izdanja o slobodi govora i štampe koje izdaje ured OSCE-a. To privlači i jako puno naših ljudi. Ovdje na štandu trenutno ima nekoliko ljudi koji govore raznim jezicima. Ne možemo se požaliti, radimo mnogo. Imamo jednu grupu Mađara, sa Laslom Vegelom na čelu, rumunjsku Njemicu, nizozemsku poznatu nakladnicu koja upravo razgovara sa španjolskim agentom za prava o jednom nedavno objavljenom romanu u Španjolskoj.”

Na ogromnom prostoru izloženo je 350 hiljada publikacija, 6700 učesnika iz 111 zemalja. Za svaki ukus po nešto, kao na svakom vašaru. Naš vodič kroz sajam iz Splita, Predrag Lucić:

“Posebno mi je za oko zapala knjiga jedne Italo-Amerikanke. To je knjiga recepata sa odličnim ilustracijama. Recepti nose nazive čuvenih rok pjesama. Standardno dobro su predstavljene Poljska, Mađarska, Češka. Kod Rusa se još osjeća posljedica lanjskog predstavljanja, kada su bili zemlja partner. Rusija je opet predstavljena jako dobro.”

Ove godine specijalni gost Frankfurtskog sajma su arapske zemlje, arapski književni svet. Prezentacija knjiga, filmova, Internet site-ova iz 22 arapske zemlje - pokušaj je da se širokoj publici predstavi kulturna raznovrsnost ovog regiona.

Književnost iz 22 arapske zemlje zauzima čitav sprat na platou Frankfurtskog sajma knjiga, ali nije samo literatura prisutna. Na terenima sajma šatori nude uzorke arapske kaligrafije. Mongi Busnina je generalni direktor arapske organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu i jedan od glavnih koordinatora arapske svetske izložbe. On kaže da je cilj izložbe da nakon terorističkih napada 11. septembra ponovo predstavi arapski svet međunarodnoj publici u svoj njegovoj kulturnoj raznovrsnosti. Dodaje da su septembarski napadi i američki rat protiv terorizma učinili to da veliki broj ljudi na Zapadu arapski svet doživljava, pre kao pretnju, nego kao integralni deo svetske kulture. Naglašava da je izložba, koja se održava pod pokroviteljstvom Arapske lige, pripremana čitavu godinu dana i da je koštala najmanje pet miliona dolar. Ono što posetioci mogu videti na arapskom štandu ne spada u tipičnu ponudu sajmova knjiga.

Veoma zanimljivo je videti prezentaciju progresa u arapskom svetu kroz digitalno izdavaštvo biblioteke iz Aleksandrije. Počela je taj projekat pre dve godine. Rami Al Gamel je specijalista za digitalizaciju književnog teksta u Aleksandijskoj biblioteci koja se nalazi na istom mestu gde je pre 2000 godina izgorela njena slavna antička prethodnica. Gamel kaže da biblioteka digitalizuje arapske i antičke rukopise, kao i literaturu iz celoga sveta. Digitalne knjige, kada čovek jednom dođe do kompjutera, mnogo su jeftinije i za biblioteke i za čitaoce. Na drugim web site-ovima još uvek je prisutno veoma malo dela arapske književnosti, ali zato neke arapske Internet stranice, koje su predstavljene i na Frankfurtskom sajmu, sadrže digitalne književne proizvode iz više od dvadeset arapskih zemalja. Među njima je većina klasika arapske književnosti koje čitaoci mogu slobodno čitati i besplatno printati sa svojih kompjutera.

Koordinator Mongi Busnina kaže da ako se ovakva arapska izložba pokaže uspešnom mogu uslediti i drugi slični poduhvati širom Evrope i SAD-a.

Onda je stigla vest da je protestovao Centar Simona Vizentala zbog nekih antisemitskih publikacija među arapskim knjigama. Navedeno je trinaest naslova. Krenula je provera. Policija je stigla iz Ureda državnog tužioca. Saznaje se da nije pokrenuta zvanična istraga i da još nema konačnog odgovora ima li tu posla za sud.

Slijede dva oprečna mišljenja o tome kako je predstavljen arapski književni svet ove godine. Direktor crnogorskog OKTOIH –a, Radomir Uljarević:

“Oni su pripremili jednu fantastičnu prezentaciju, koja je možda i među najboljim. Budući da sam i ranijih godina pratio i bio u prilici da prisustvujem prezentacijama drugih zemalja, velikih kultura, velikih izdavačkih projekata, mislim da su oni ove godine zaista napravili jednu vrlo zapaženu, vrlo zanimljivu, neobičnu i drugačiju izložbu. To je za svaku pohvalu.”

Predrag Lucić, urednik Feralove biblioteke:

“Ima nešto kataloga o izdavačkoj produkciji na engleskom, ali više od svega dijele se materijali sa religijskim sadržajem. Nastoji se Islam predstaviti zapadnom čovjeku kao da ne znamo ništa o njemu. Mislim da to sve nije za zamjeriti. Prvi put se zemlje Arapske lige predstavljaju na takav način. Interesantan fokus je Koreja, uz sve poštovanje prema kulturama o kojima ne znamo mnogo, ili ne znamo gotovo ništa. Razgovarao sam s ljudima iz Njemačke, u kojoj se prevodi najviše djela u Evropi, i sa ljudima koji su u izdavačkom poslu, sa ljudima koji su kulturnjaci, o koreanskoj književnosti. Nitko ne zna ni jednog koreanskog pisca. Hoće li biti ikakvog efekta od gostovanja Koreje sljedeće godine, nisam siguran. Ove godine s arapskim piscima je zanimljivo i to da njih ne zanima predstavljanje na štandu arapskih zemalja, već su oni ono puno više zainteresirani, barem ovi koji su prevedeni, da se pojave na štandovima svojih zapadnoevropskih izdavača. Arapski izdavači se nisu fokusirali samo na književnost. Ima tu dosta turističkih knjiga, dosta slikovnica. Nisam siguran da će to nekoga u Frankfurtu posebno zanimati.”

Sajam je sasvim u znaku onoga što se događa u svetu u kome pisci žive i stvaraju, u svetu u kome nikada nije bilo toliko knjiga o religiji, o Islamu, Hrišćanstvu, Judaizmu. U Americi je prošle godine porasla prodaja religijskih knjiga za 50 odsto u odnosu na prethodnu.

Šta su zemlje regiona izdale na najvećem svetskom vašaru knjige i kako vide ono što se događa oko njih?

Nakon više od deset godina izdavači iz Srbije i Crne Gore ponovo su se pojavili na Frankfurtskom sajmu knjiga. Na štandu, koji se ipak ne može pohvaliti nekom raskošnošću i veličinom, što znači da se na ovaj način samo uslovno može steći slika o tekućoj književnoj produkciji, našlo se mesta za oko 600 naslova koje je objavilo oko 50 najznačajnijih izdavača. Predsednik Udruženja izdavača i knjižara, koje je i organizovalo ovaj združeni nastup, Živadin Mitrović, primećuje da je i samo učešće na ovoj manifestaciji neka vrsta uspeha.

“Najvažnije, po meni, je da smo se ponovo vratili među 111 zemalja, koliko ih izlaže na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Frankfurtu. Vratili smo se u Halu 5 gde su nacionalni štandovi jugoistočnih i istočnih zemalja. Nalazimo se u katalogu koji će otići u 111 zemalja sa svim našim adresama koje su bitne. I mi smo napravili jedan mali adresar sa izdavačima čije su knjige ovde zastupljene. Duga pauza uvek pravi neke prekide, i to ne samo kada je u pitanju naša umetnost i literatura, književnost i izdavaštvo uopće, nego su sve naše delatnosti zbog tog prekida malo izolovane. Naravno da postoji veliko interesovanje, ali ne treba ni preterivati s time. Prevodioci i stručnjaci za knjige dolaze, interesuju se.”

Na štandu Srbije i Crne Gore nalaze se naslovi iz oblasti književnosti, istorije i istorije umetnosti. Akcenat je ipak na literaturi savremenih srpskih pisaca srednje i mlađe generacije. Iza ovog izbora stoji profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Mihajlo Pantić, koji objašnjava kriterijume kojima se rukovodio birajući naslove za Frankfurtski sajam.

“Savremena srpska književnost je u ovom trenutku vrlo poetički raznostrana. U njoj stvaraju pisci najrazličitijih mogućih stvaralačkih orijentacija, koncepcija, uzrasta, ideoloških pozicija, različitih socijalnih perspektiva. Moj osnovni, bazični, kriterijum je bio pokušaj da u tom svom osnovnom izboru predstavim te perspektive za koje smatram da su relevantne. Trudio sam se da na neki način uspostavim neku vrstu preseka, pri tome vodeći računa o kvalitetu estetske ostvarenosti dela koja mogu da budu zanimljiva i nekim stranim čitaocima ili prevodiocima.”

U pokušaju da se obnove gotovo zamrzle veze sa svetom, savremenu književnu scenu Srbije i Crne Gore predstavljaće, i pored ostalih, pisac Goran Petrović. Ovom romanopiscu i pripovedaču, čija su dela prevođena na brojne svetske jezike, to je prvi boravak na Frankfurtskom sajmu knjiga, što je i posebna vrsta izazova, pa i neka vrsta testa za jednog autora.

“To je test za autora u tom smislu da može da zaključi koliko njegova poetika može da izdrži vizuru čitalaca koji nije sa istog podneblja, koliko u njoj postoji ono što bi smo mogli nazvati univerzalnim. S te tačke gledišta ja nisam nezadovoljan. Postoje odjeci onoga što su knjige napravile u Francuskoj, Italiji, Meksiku, Rusiji, Bugarskoj. Čini mi se da imamo književnost koju možemo da ponudimo svetu.”

Štand Srbije i Crne Gore samo je jedna tačka u nepreglednom moru knjiga Frankfurtskog sajma koju predsednik Asocijacije izdavača, Živadin Mitrović, doživljava na sledeći način:

“Ovde dođe 180 hiljada ljudi koji se bave knjigom iz celoga sveta. Kada bi ste hteli da se zadržite samo po dva minuta, ili minut, ispred svakog štanda, trebalo bi vam dva meseca. Sajam se mora ciljno pregledati. Mini busovi voze između hala da bi ljudi stigli da što više toga vide. Naravno, ovde postoje vrlo lepi rasporedi, informativni punktovi, tako da se lako krećete po sajmu.”

Gde je u tom obilju novih naslova koji dolaze iz svih krajeva sveta, pokušavajući da privuku pažnju čitalaca, uopšte mesto savremene srpske književnosti Selektor knjiga iz oblasti književnosti za ovogodišnji Frankfurtski sajam, Mihajlo Pantić:

“Na osnovu ličnog uvida koji sam stekao tokom protekle dve ili tri godine, jer sam u nekoliko navrta bio u evropskim kulturnim centrima tipa Pariza, Berlina, Beča, Londona, mislim da mi čak pomalo ulazimo u modu, jer nas dugo nije bilo. U tim krugovima se pojavljuje jedna vrsta interesovanja šta se to zapravo dešavalo u srpskoj književnosti tokom svih tih godina. Mislim da je stvar naše mudrosti i pametne strategije da tu, sada nešto povoljniju, situaciju iskoristimo. Dobra prilika da nastavimo u tom smeru je i nadolazeći Oktobarski sajam knjige u Beogradu koji je bez ikakve sumnje centralna godišnja kulturna manifestacija u Srbiji i Crnoj Gori.”

Crnogorske izdavače na Frankfurtskom samu predstavljaju samo dve kuće: CIP i OKTOIH. Ostali, kako izdavači tako i pisci, nisu imali novca za tu prestižnu manifestaciju.

OKTOIH, kako nam je kazao direktor te kuće, Radomir Uljarević, na Frankfurtskom sajmu nastupa odvojeno od zajedničkog štanda Srbije i Crne Gore, budući da već desetak godina samostalno učestvuju. Akcenat su ove godine stavili na ediciju sabranih dijela Gojka Čelebića.

“Riječ je o prozama ovoga autora u sedam romana i tri knjige priča. Nekih od tih romana se pojavljuju u sedmom izdanju. Dva su posve nova i po prvi put izlaze iz štampe. Osim njegove proze, objavili smo još niz drugih knjiga. Među njima su: Knjiga priča, Žike Janjića, ili Balkanska priča autora Nenada Babića. Vrlo zanimljiva je knjiga kratkih eseja koji graniče sa prozom -Život i pravo, Blagote Mitrića.”

Na zajedničkom srpsko-crnogorskom štandu takođe je predstavljen dio crnogorskog izdavaštva. Osim OKTOIH-a, na Frankfurtskom sajmu iz Crne Gore se predstavila i izdavačka kuća CIP. Od nekih crnogorskih pisaca saznali smo da je glavni motiv njihovog ne predstavljanja na Frankfurtskom sajmu i pored poziva bio novac. U sklopu predstavljanja Sabranih dijela Gojka Čelebića koji učestvuje, tu su i pregovori o prevođenju njegovih knjiga na njemački jezik.

Da li je bilo zanimljivih susreta poznatih književnika?

“Budući da smo ovdje godinama, stekli smo niz prijatelja, značajnih izdavača i pisaca iz svijeta. Svi oni su posjetili naš štand. Vjerujem da će biti prisutni i u naredna dva dana kada organizujemo i planiramo promocije na našem štandu. Objavili smo i knjigu Antipolitika, Đerđa Konrada, povodom dodjelene nagrade Stefana Mitrova Ljubiše.”

Kosovo se na sajmu knjiga u Frankfurtu predstavilo jedinstveno i sigurno najbolje otkada samostalno učestvuje na ovom prestižnom međunarodnom sajmu knjiga, kaže Ramiz Rahmani, predsednik Udruženja izdavača Kosova:

“Na ovom sajmu za Kosovo učestvuje nekoliko izdavača. Svi izlažu na jednom mestu izdanja iz produkcija između dva sajma u Frankfurtu. Na sajmu izlažu izdavačke kuće Dugadžini, Konica, Školska knjiga, Akademija nauka i umetnosti Kosova, Buzukuš. Opšta je ocena da su kosovski izdavači na sajmu predstavljeni najbolje što je moguće. Sigurno je da je to najuspešnija prezentacija kosovske izdavačke delatnosti. “

Vrlo je malo autora sa Kosova koji su prevedeni na strane jezike, u prvom redu na jezike zemalja regiona. Od albanske književnosti je najprisutniji Ismail Kadare koji je preveden na mnoge svetske jezike, ali je tu i jedna knjiga Sadi Bašote.

“Po prvi put je prevedena knjiga pesama Sadi Bašota u dva toma, na nemačkom, izdata u Švajcarskoj, i na rumunskom jeziku. Drugi autori sa Kosova nisu prevedeni i njihove se knjige ne nalaze na štandovima izdavača iz regiona. Na sajmu su izložena dvojezična izdanja na albanskom i engleskom jeziku u izdanju Dugadžina iz Peći i Rozata iz Prištine.”

U subotu i nedelju sajam je otvoren za posetioce sa strane i tada se očekuje najveća poseta građana sa Kosova koji rade u Frankfurtu ili u drugim mestima širom Nemačke i Švajcarske.

Jedan štand, kažu, privlači posebnu pažnju jer ne predstavlja nacionalnu književnost, već srodne izdavačke kuće iz nekoliko zemalja. Šta ih je spojilo i kako izgleda? Nenad Popović, urednik u zagrebačkoj izdavačkoj kući Durieux, koji je, pored splitskog Ferala, deo tog šarenog haosa:

“Naš štand je u međunarodnoj dvorani gdje je mnogo nacionalnih štandova. Preko puta nas je štand mađarski, slovenački, poljski. Mi smo se dogovorili sa nekoliko izdavača iz Evrope da napravimo jedan mali međunarodni štand. Osim Durieux-a iz Hrvatske, tu je i jedan mađarski izdavač, Jelenkor, izdavaštvo Crno iz južne Poljske, jedna značajna agencija iz Barcelone koja se bavi prevodima, Feral Tribun iz Splita, Pravozaštitnik, posebno izdavaštvo za zaštitu ljudskih prava iz Moskve i izdavaštvo Ureda za slobodu medija i govora iz Beča. To je OSCE-ova ustanova. Svi smo gosti jednog Internet izdavača iz Frankfurta koje se zove Centralno evropska biblioteka on line. Jako smo posjećeni i izgledamo kao neka Evropa za dvadeset godina. Radimo na potpuno desetim jezicima, ali imamo slične autore, slične teme kao što su ljudska prava i puno emigranata. Mogu vam reći da nam je odlično. Imamo zapadnu Evropu, istočnu, srednju. U ruci držim jedan prevod ukrajinskog fantastičnog esejiste Jurija Antropoviča. Feral predstavlja novu knjigu Slavenke Drakulić - Oni ne bi ni mrava zgazili. Španjolska književna agencija ima Ivu Andrića, Travničku kroniku, na španjolskom, kao i Sarajevski Marllboro od Jergovića. Durieux ima svoje naslove, ali pre svega Tatjanu Gromaču, skoro bih rekao knjigu godine u Hrvatskoj. Jelenkor iz Pećuha ima prekrasnu ediciju Petra Nadoša, vodećeg mađarskog pisca, i Montenijeve eseje. Vidim na štandu Šamaranje vjetra - Viktora Ivančića, Danila Kiša - Grobnica za Borisa Davidoviča. Tu je sve ono što spada u naše obzore, uz vrlo dramatične naslove iz Moskve gdje su ljudska prava malo pala na niske grane.”

Ibrahim Spasić, predsednik Poslovne zajednice izdavača i knjižara iz Bosne i Hercegovine, posebno ističe činjenicu da su bosanski izdavači svi zajedno.

Zvuči zaista ohrabrujuće čuti da u Frankfurtu imamo nešto što se zove Bosanska kuća, da se tamo izlažu knjige iz čitave Bosne i Hercegovine, računajući i izdanja koja imaju pojedine institucije kao što je Nacionalna biblioteka, Društvo pisaca, PEN klub i slično.

“Moram da kažem da nije samo riječ o tome, nego i o jednom procesu u kojem se izgrađuje ta Bosanska kuća. Ona još nema krova nad glavom ni u svom vlastitom prostoru, ni pod svojim vlastitim nebom. Na policama Bosanke kuće, u glavnoj sobi za goste, ima dovoljno prostora da na njima budu izdavači iz Širokog Brijega, Banja Luke, Doboja, Tuzle, Mostara, Sarajeva, Zenice, da se predstave ljudi sa raznovrsnom ponudom koji grade neki izdavački svijet uprkos teškoćama na koje nailazimo. Na samom sajmu se potiče i individualno predstavljanje. I ove godine je napravljena lista od deset zemalja koje imaju najviše individualnih izlagača. Ovo je treća godina kako učestvujemo pod imenom Bosanska kuća. Možemo reći da smo učinili veliki korak činjenicom da smo pozvani od Gospodarske komore izdavača iz Republike Hrvatske da već od 9. novembra budemo zemlja partner Interliberu, međunarodnom sajmu Hrvatske, koji će omogućiti da na zagrebačkom velesajmu pokažemo ono što danas predstavlja izdavačka djelatnost Bosne i Hercegovine.”

Uskoro će i beogradski sajam. Hoće li i tamo BH reprezentacija?

“Postoji jedna dobra politika. Pozvan sam iz Beograda na Oktobarski sajam na koji ću ići kao predsjednik sa nekim projektima za 2005. godinu. Bosna i Hercegovina će biti prisutna sa novim, vrlo dobrim, izdavačima, kao što je Vrijeme, Baybook ili Zoro. Oni će se pojaviti kao izdavači koji imaju svoj specifični interes da na jednom širem tržištu predstave svoja izdanja. Mislim da se na neki način stvara jedna atmosfera u kojoj neće svaki sajam sebe proglašavati najboljim i najvećim regionalnim susretom a da pri tome nema stvarne razmjene i prepoznavanja onoga što za ovo tržite jeste interesantno i što može biti zajednički korišteno. Vjerujem u samo jedan regionalni sajam koji bi jednoga dana mogao normalno cirkulirati na prostoru od nekoliko gradova, koji bi ponudio daleko više čitaocima na području regije jugoistočne Evrope. Takav sajam bi bio mnogo veći izazov za cijelu Evropu i svijet ukoliko bi izdavači inteligentnije nastupali kada je riječ o zajedničkoj politici, tržištu, o cijeni štampe ili maloprodajnoj cijeni. Trebalo bi dogovoriti maržu sa bibliotekarima, knjižarima. Vjerujem da se mnoge stvari mogu dobro pretumbati u naredne dvije ili tri godine. Mislim da ljudi čine sve da bi shvatili da je priča o bliskim i dalekim susjedima priča o razumijevaju, jednoj novoj kulturnoj politici i miljeu koji treba formulisati za vrijeme koje ne dolazi, već koje je tu i koje treba uvažiti.”

Neke smo pitali kako oni vide nastup svojih suseda?

Direktor OKTOIH-a, Radomir Uljarević, smatra da se od zemalja regiona izdvajaju štandovi Slovenije i Hrvatske:

“Čini se da naročitu pažnju nastupu na Frankfurtskom sajmu posvećuju hrvatski izdavači i hrvatsko Ministarstvo kulture, kao i Slovenci. Oni prednjače u odnosu na sve druge zemlje iz regiona. Čini se s razlogom, jer su oni ovdje, dugogodišnjim nastupom, napravili niz kontakata i ozbiljniju saradnju sa mnogim važnim svjetskim izdavačima. Mislim da ponaosob i Srbija i Crna Gora plaćaju visoku cijenu toga što godinama nisu prisutni na ovom sajmu.”

Predrag Lucić:

“Obišao sam štandove izdavača iz bivše Jugoslavije. Čini mi se da je dosta skromniji nastup Hrvatske nego lani. Mnogo je manje izdavača prisutno nego što je ih bilo lani i prethodnih godina. Slovenci su standardno dobro predstavljeni na popriličnom prostoru. Doveli su dosta pisaca, za razliku od Hrvata, koji će imati samo tri autora i gospođu Mirjanu Sanader, suprugu premijera Ive Sanadera, koja će biti glavna zvijezda hrvatskog štanda. Predstaviti će svoju knjigu o arheološkim istraživanjima. Tu će biti Marinko Koščet i Slađana Bukovac. Nije stiglo ni blizu onoliko autora kao prethodnih godina, ali možete sresti dragih ljudi i dobrih autora. Upravo sam sjedio sa Borom Ćosićem. Tu je Laslo Vegel i Ivan Lovrenović.

Nakon dugo vremena Srbija i Crna Gora imaju nacionalni štand i moram priznati da su za mene najveće razočaranje. Nedavno sam bio u Beogradu, znam kako izgledaju beogradske knjižare, znam da su Srbija i Crna Gora zemlja u kojoj se jako puno objavljuje, što domaćih autora, što prijevoda. Njihov štand izgleda poluprazan, pust, žalostan. Vjerovali ili ne, više knjiga ima na štandu Republike Srpske nego na nacionalnom štandu Srbije i Crne Gore. Upravo prolazim kraj tog štanda. Izdavači su predstavljeni sa po jednom ili dvije knjige. Imate knjige Geopoetike, Stubova kulture, Književne opštine Vršac i nekih meni zanimljivih srpskih izdavača. Naprosto tužno kada znamo koliko Geopoetika ili Stubovi kulture objave bitnih naslova u godini.

Iz naše regije dosta zanimljivim mi se čini Mali Nemo, pančevački izdavač, koji pokriva dunavski prostor. Oni pripremaju i nekakva popodnevna događanja. Dosta su agilni.

Ima dosta historiografske literature. Karađorđa na sve strane. Obilježava se dvjesto godina Prvog srpskog ustanka. Tu su knjige: Karađorđe i Prvi srpski ustanak, Vladimira Ćorovića, Radoš Ljušić - Karađorđe, Boro Majdanac - Narodna Skupština Srbije, Kazivanja očevidaca i učesnika o Prvom srpskom ustanku, Historija Srpske revolucije, Portreti Srba XVIII veka, Srpski obaveštajci, Spomenica Prvog srpskog ustanka, Čitanka Prvog srpskog ustanka i još nisam došao do kraja tog spiska.

Ukrao bih knjige Jovice Aćina, Apokalipsa sada, Izabrana djela Markiza de Sada, Dokumenti za razumevanje ruske avangarde Slobodan Mijuškovića, Nove drame Biljane Srbljanović, novu knjigu Dragana Velikića - Dosije Domaševski.”
XS
SM
MD
LG