U Nacionalnom konzorcijumu za izgradnju mosta Beška koji okuplja sedam ovdašnjih građevinskih firmi ističu da ih uslovi predkvalifikacionog tendera u kome se zahteva da obrtni kapital ponuđača iznosi pedeset miliona evra po godini za poslednjih pet godina, kao i da slobodna obrtna sredstva po godini budu osam miliona evra, stavljaju u potpuno neravnopravan položaj sa stanim kompanijama. Potpredsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Ljubodrag Crkotić kaže da će pri ovakvim uslovima tendera deset hiljada radnika ostati bez posla i dodaje:
“Idemo s nekom parolom ‘Kupujmo domaće’, a rade, što kaže, stranci ovde. Mi to ne želimo. Zaista nerazumni su potezi i gospodina minista, i gospodina iz direkcije. U celom svetu se radi favorizovanje domaće privrede, bar idete sa deset-dvadeset posto. Ovoga momenta mi ne tražimo da budemo favorizovani, tražimo minimum minimuma, da imamo ravnopravnost, da jednostavno uđemo da možemo da konkurišemo i da dobijemo jedan posao u najregularnijim uslovima.”
S druge strane, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije Velimir Ilić objašnjava da uslove tendera određeuje Evropska banka za obnovu i razvoj koja i finansira izgradnju mosta Beška, ali naglašava da razume domaće firme.
“Mi ćemo uticati da se ti kriterijumi, kad se sredstva opredele, malo spuste, ako je to moguće. Imaćemo pregovor sa bankom. I ako ne dođe do toga mi smo našli rešenje kako da uključimo domaće firme kao partnere u izgradnji. I sigurno će biti zadovoljni. Prema tome, ne bi voleo da pojedinci politički mešetare i pričaju prazne priče. Banka koja finansira projekat jer je to strateški važan projekat za Evropu ima oštre kriterijume, i ne možemo mi ići jednom politikom kakvom idu pojedini izvođači na banku koja finansira pod veoma povoljnim uslovima ceo projekat.”
U Nacionalnom konzorcijumu međutim kažu da je Evropska banka za obnovu i razvoj samo kreditor projekta te da će novac vraćati poresko obveznici Srbije. Ekonomski ekspert dr Miodrag Zec ističe da je nesporno da je faktičko stanje takvo da uslove tendera diktira finansijer ali i da vlada mora ponuditi kompromisno rešenje.
“U praksa će se desiti da će neka strana firma dobiti posao sa onda će angažovati podizvođače koji će to u principu napraviti. To imamo slučaj sa novosadskim mostom, sad će biti slučaj sa Beškom. Postavlja se pitanje da li ti visoki čak i neki opšti uslovi tendera bukvalno eliminišu naša preduzeća izradnje. I ja mislim da – da. Možda treba razmisliti o nekom drugom modelu. Ali to je najčešće vezano za izvore sredstava, za kredite, za finansiranje, i praktično međunarodni faktor preko uslova finansiranja nekog posla definiše i ko je izvođač tih poslova. I to jeste veliki problem što Vlada mora da da neko smisleno rešenje jer ovako će oni ostati samo podizvođai kojima ostaju najmanji profiti.”
Istovremeno, minulih dana u javnosti je bilo mnogo govora oko namere slovenačkog “Merkatora” da kupi beogradsku firmu “C market”. Komisija za hartije od vrednosti je odobrila je ponudu slovenačkog giganta za preuzimanje 33,4 odsto akcija “C marketa”. S druge strane reagovalo je devet domaćih kompanija koje su oformile konzorcijum u nameri da kupe većinski paket akcija “C marketa”. Rok za dostavljanje novih ponuda ističe 18. oktobra. Vladimir Kravčuk, direktor “Merkatora” za Srbiju:
“Što se neposredno tiče te ponude ‘Merkatora’ ona je, ponavljam još jednom, urađena potpuno legitimno, legalno, u skladu sa postojećim zakonskim propisima, prošla kompletnu proceduru u Komisiji za hartije od vrednosti koja je radila vrlo korektno svoj posao. Ja ne znam kakvo je sada stanje, ne znam još jednu stvar da li se još neko javio da ponudi osim Konzorcijuma koji takođe još nije ponudio konkretno svoj predlog.”
U međuvremenu radnici “C marketa” organizovali su protest ispred zgrade “Merkatora” u Beogradu izražavajući protivljenje prodaji ove firme “Merkatoru”.
“Problem je u tome što Slovenac hoće da uđe na srpsko tržište a mi ne damo naš ‘C market’ i ne damo da nam niko sa strane uđe na našu teritoriju.”
“Ako radimo za male pare da radimo za nas.”
“Ne damo u strane ruke našu kuću, naš gigant. Ovde sam ostavila mladost.”
Naposletku, postavlja se i pitanje, da li je u slučaju “C marketa” reč o zaštiti nacionalnih i ekonomskih interesa, ili tek manipulacija ovdašnjih firmi koja zarad vlastitih interesa traže privilegovani položaj. Ekonomski ekspert Miodrag Zec o tome kaže:
“Tu ne može biti reči o nacionalnom interesu. Kada je država jednom dala akcije pojedincima, fizičkim licima, te akcije dala besplatno i dala im je pravo da trguju i da rade s time šta god hoće. Ako je nešto od nacionalnog interesa tipa ‘C marketa’ onda to nije trebalo privatizovati. Ja ne mislim da je interes nacionalne zaštite time što će kupci biti po nacionalnosti Srbi,. Svako akcionarsko društvo je otvoreno akcionarsko društvo, i prosto ne znamo u čijem će ono biti konačnom vlasništvu. I ko je nama grantuje da ti koji sada traže privilegovani tretman u kupovini preduzeća ‘C market’ neće sutra to isto preduzeće prodati? Mi imamo takav slučaj Apatinske pivare.”
“Idemo s nekom parolom ‘Kupujmo domaće’, a rade, što kaže, stranci ovde. Mi to ne želimo. Zaista nerazumni su potezi i gospodina minista, i gospodina iz direkcije. U celom svetu se radi favorizovanje domaće privrede, bar idete sa deset-dvadeset posto. Ovoga momenta mi ne tražimo da budemo favorizovani, tražimo minimum minimuma, da imamo ravnopravnost, da jednostavno uđemo da možemo da konkurišemo i da dobijemo jedan posao u najregularnijim uslovima.”
S druge strane, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije Velimir Ilić objašnjava da uslove tendera određeuje Evropska banka za obnovu i razvoj koja i finansira izgradnju mosta Beška, ali naglašava da razume domaće firme.
“Mi ćemo uticati da se ti kriterijumi, kad se sredstva opredele, malo spuste, ako je to moguće. Imaćemo pregovor sa bankom. I ako ne dođe do toga mi smo našli rešenje kako da uključimo domaće firme kao partnere u izgradnji. I sigurno će biti zadovoljni. Prema tome, ne bi voleo da pojedinci politički mešetare i pričaju prazne priče. Banka koja finansira projekat jer je to strateški važan projekat za Evropu ima oštre kriterijume, i ne možemo mi ići jednom politikom kakvom idu pojedini izvođači na banku koja finansira pod veoma povoljnim uslovima ceo projekat.”
U Nacionalnom konzorcijumu međutim kažu da je Evropska banka za obnovu i razvoj samo kreditor projekta te da će novac vraćati poresko obveznici Srbije. Ekonomski ekspert dr Miodrag Zec ističe da je nesporno da je faktičko stanje takvo da uslove tendera diktira finansijer ali i da vlada mora ponuditi kompromisno rešenje.
“U praksa će se desiti da će neka strana firma dobiti posao sa onda će angažovati podizvođače koji će to u principu napraviti. To imamo slučaj sa novosadskim mostom, sad će biti slučaj sa Beškom. Postavlja se pitanje da li ti visoki čak i neki opšti uslovi tendera bukvalno eliminišu naša preduzeća izradnje. I ja mislim da – da. Možda treba razmisliti o nekom drugom modelu. Ali to je najčešće vezano za izvore sredstava, za kredite, za finansiranje, i praktično međunarodni faktor preko uslova finansiranja nekog posla definiše i ko je izvođač tih poslova. I to jeste veliki problem što Vlada mora da da neko smisleno rešenje jer ovako će oni ostati samo podizvođai kojima ostaju najmanji profiti.”
Istovremeno, minulih dana u javnosti je bilo mnogo govora oko namere slovenačkog “Merkatora” da kupi beogradsku firmu “C market”. Komisija za hartije od vrednosti je odobrila je ponudu slovenačkog giganta za preuzimanje 33,4 odsto akcija “C marketa”. S druge strane reagovalo je devet domaćih kompanija koje su oformile konzorcijum u nameri da kupe većinski paket akcija “C marketa”. Rok za dostavljanje novih ponuda ističe 18. oktobra. Vladimir Kravčuk, direktor “Merkatora” za Srbiju:
“Što se neposredno tiče te ponude ‘Merkatora’ ona je, ponavljam još jednom, urađena potpuno legitimno, legalno, u skladu sa postojećim zakonskim propisima, prošla kompletnu proceduru u Komisiji za hartije od vrednosti koja je radila vrlo korektno svoj posao. Ja ne znam kakvo je sada stanje, ne znam još jednu stvar da li se još neko javio da ponudi osim Konzorcijuma koji takođe još nije ponudio konkretno svoj predlog.”
U međuvremenu radnici “C marketa” organizovali su protest ispred zgrade “Merkatora” u Beogradu izražavajući protivljenje prodaji ove firme “Merkatoru”.
“Problem je u tome što Slovenac hoće da uđe na srpsko tržište a mi ne damo naš ‘C market’ i ne damo da nam niko sa strane uđe na našu teritoriju.”
“Ako radimo za male pare da radimo za nas.”
“Ne damo u strane ruke našu kuću, naš gigant. Ovde sam ostavila mladost.”
Naposletku, postavlja se i pitanje, da li je u slučaju “C marketa” reč o zaštiti nacionalnih i ekonomskih interesa, ili tek manipulacija ovdašnjih firmi koja zarad vlastitih interesa traže privilegovani položaj. Ekonomski ekspert Miodrag Zec o tome kaže:
“Tu ne može biti reči o nacionalnom interesu. Kada je država jednom dala akcije pojedincima, fizičkim licima, te akcije dala besplatno i dala im je pravo da trguju i da rade s time šta god hoće. Ako je nešto od nacionalnog interesa tipa ‘C marketa’ onda to nije trebalo privatizovati. Ja ne mislim da je interes nacionalne zaštite time što će kupci biti po nacionalnosti Srbi,. Svako akcionarsko društvo je otvoreno akcionarsko društvo, i prosto ne znamo u čijem će ono biti konačnom vlasništvu. I ko je nama grantuje da ti koji sada traže privilegovani tretman u kupovini preduzeća ‘C market’ neće sutra to isto preduzeće prodati? Mi imamo takav slučaj Apatinske pivare.”
