Portparol UNMIKa, Dzef Bili kaze da je povratak jedan od najvaznijih prioriteta za misiju UN:
“Od 2000. godine ukupno se vratilo 11 hiljada raseljenih lica, od cega je polovina Srba, ali martovska desavanja bila su korak unazad u ovom procesu”, kaze Bili. On istice da je oko 4 hiljade lica napustilo svoje domove za vreme martovskog nasilja, te da je od toga vise od 2 hiljade ljudi jos uvek van svojih domova, i pored napora vlade Kosova da rekonstruise spaljene srpske kuce.
Portparol vlade Kosova, Mimoza Kusari-Ljilja, kaze da u procesu ispunjenja standarda u oblasti povratka postoji ozbiljan problem:
“Tokom martovskog nasilja naneta je steta standardu za povratak. Ne samo sto je zaustavljen proces vec je doslo do novog iseljavanja ljudi. U novom izvestaju o ispunjenu standarda koji se treba predati SBUN, navodi se da se oko 50 odsto raseljenih sredinom mart, vratilo svojim kucama, ali nismo zadovoljni povratkom ljudi koji su svoje domove napustili 1999. godine”, kaze Kusari-Ljilja isticuci da se u poredjenju sa situacijom u Bosni ili Hrvatskoj ipak moze reci da je bilo napretka.
Prema recima Dzefa Bilija nakon nasilja u martu UNMIK i kosovske institucije napravili su novu strategiju za povratak, koji se zasniva na principu odrzivosti:
“Odredjen je operativni okvir za odrziv povratak, sto podrazumeva pruzanje podrske kako individualnom tako i organizovanom povratku”, rekao je Bili navodeci da se u sela Bica i Vidanje vratilo oko 60 ljudi, te da se moze ocekivati povratak jos oko 130 lica. Kusari-Ljilja najavljuje da ce do kraja godine vlada Kosova iz fonda koji iznosi oko 10 i po miliona evra izdvojiti sredstva za odredjene projekte.
Ona izrazava nadu da ce do poboljasanja doci formiranjem Ministarstva za povratak i zajednice, sto je zajednicki predlog albanskih i srpskih lidera:
“Postignuta je saglasnost oko jednog pitanja, iako nakon marta Srbi bojkotuju kosovske institucije. Inace to ministarstvo ce koordinisati aktivnosti vezane za povratak”, kaze Kusari-Ljilja.
Portparol UNMIKa, Dzef Bili istice da ce odgovornosti za povratak biti prenete na Ministarstvo, te da ce kancelarija za povratak u okviru UNMIKa nastaviti da funskcionise ali ce njena ovlascenja biti redefinisana.
“Od 2000. godine ukupno se vratilo 11 hiljada raseljenih lica, od cega je polovina Srba, ali martovska desavanja bila su korak unazad u ovom procesu”, kaze Bili. On istice da je oko 4 hiljade lica napustilo svoje domove za vreme martovskog nasilja, te da je od toga vise od 2 hiljade ljudi jos uvek van svojih domova, i pored napora vlade Kosova da rekonstruise spaljene srpske kuce.
Portparol vlade Kosova, Mimoza Kusari-Ljilja, kaze da u procesu ispunjenja standarda u oblasti povratka postoji ozbiljan problem:
“Tokom martovskog nasilja naneta je steta standardu za povratak. Ne samo sto je zaustavljen proces vec je doslo do novog iseljavanja ljudi. U novom izvestaju o ispunjenu standarda koji se treba predati SBUN, navodi se da se oko 50 odsto raseljenih sredinom mart, vratilo svojim kucama, ali nismo zadovoljni povratkom ljudi koji su svoje domove napustili 1999. godine”, kaze Kusari-Ljilja isticuci da se u poredjenju sa situacijom u Bosni ili Hrvatskoj ipak moze reci da je bilo napretka.
Prema recima Dzefa Bilija nakon nasilja u martu UNMIK i kosovske institucije napravili su novu strategiju za povratak, koji se zasniva na principu odrzivosti:
“Odredjen je operativni okvir za odrziv povratak, sto podrazumeva pruzanje podrske kako individualnom tako i organizovanom povratku”, rekao je Bili navodeci da se u sela Bica i Vidanje vratilo oko 60 ljudi, te da se moze ocekivati povratak jos oko 130 lica. Kusari-Ljilja najavljuje da ce do kraja godine vlada Kosova iz fonda koji iznosi oko 10 i po miliona evra izdvojiti sredstva za odredjene projekte.
Ona izrazava nadu da ce do poboljasanja doci formiranjem Ministarstva za povratak i zajednice, sto je zajednicki predlog albanskih i srpskih lidera:
“Postignuta je saglasnost oko jednog pitanja, iako nakon marta Srbi bojkotuju kosovske institucije. Inace to ministarstvo ce koordinisati aktivnosti vezane za povratak”, kaze Kusari-Ljilja.
Portparol UNMIKa, Dzef Bili istice da ce odgovornosti za povratak biti prenete na Ministarstvo, te da ce kancelarija za povratak u okviru UNMIKa nastaviti da funskcionise ali ce njena ovlascenja biti redefinisana.
