Dostupni linkovi

logo-print

Ratni drugovi, predajte se


Oslobodilačka vojska Kosova je krajem 1998. inscenirala sukobe sa srbijanskim oružanim snagama, kazao je tokom svog današnjeg svjedočenja Frantz-Josef Hutsch. “OVK je imala dobre savjetnike za odnose sa javnošću, naročito zapadnom”, pa je takve sukobe uspiješno predstavljala kao teror Beograda nad Kosovom, kazao je svjedok.

Kao izvještač njemačkih medija Hutsch je boravio na Kosovu 1998-99. godine, a značajan dio vremena je proveo sa trupama OVK. Svjedok je kazao da je do ljeta 1998. OVK bila "spontani pokret", koji je preduzimao manje "terorističke napade". Nakon posjete Richarda Holbrookea Kosovu u ljeto 1998, “došlo je do reorganizacije OVK i misteriozno se pojavio Agim Čeku", rekao je Hutsch.

Tokom 1998. godine u sastav trupa OVK uključeno je stotinjak “arapskih plaćenika iz mudžahedinskih jedinica” koji su dotada boravili u BiH, a njihovo regrutovanje je obavljala američka vojna konsultantska firma MPRI, kazao je svjedok.

Prema njegovom iskazu, nakon sporazuma Holbrooke-Milošević u oktobru 1998. srbijanske snage su se povukle u kasarne, a OVK je to iskoristila i zauzela nove položaje. "Do kraja godine, sporazum je više puta kršen. Taktika OVK je bila da napadne patrole policije i vojske, nakon čega bi se povlačila”. Na taj način OVK je nastojala isprovocirati pretjeranu reakciju srbijanskih snaga – dodao je – što im je “u nekoliko navrata i uspjelo”.

Hutsch je još rekao da slučaj masakra u Račku, 15. januara 1999. godine, nije istražen odmah kada se desio, kao i da mu je general bosanske vojske Ratko Mladić u jednom interviewu rekao da “nikada ne bi prihvatio nikakva naređenja iz Beograda”.

Danas se u sudnici Haaškog tribunala prvi put pojavio i Ljubiša Beara, koji je prije dva dana iz Beograda prebačen u Haag. Optužnice ga u šest tačaka tereti za genocid i ratne zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine. Optuženi je svoje izjašnjavanje o krivici odložio za mjesec dana, na šta prema pravilima ima pravo, ali je zamolio suca, Britanca Iaina Bonomyja, da uputi jednu kratku poruku:

“Moji ratni drugovi, koji su sada optuženi i u bjekstvu su, ja želim da im poručim da se dobrovoljno i što prije predaju, da se skine kamen oko vrata ovoj našoj zemlji, a i svima drugima u okruženju.”

* * * * *

Odluka suda o eventualnoj odbrani sa slobode haškog optuženika Ljubiše Beare uveliko će zavisiti od toga da li je on dobrovoljno otišao u Hag, ali i dalje nije jasno da li se on predao ili je uhapšen, jer Beograd tvrdi jedno a haško tužilaštvo drugo. Vlast u Beogradu još nije saopštila gde i kome se Beara predao, kao ni ostale detalje vezane za taj slučaj


Ljubiša Beara, bivši načelnik bezbednosti Glavnog štaba Vojske Republike Sprske od vikenda se nalazi u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala, a pre njegovog odlaska Zoran Stojković, srpski ministar pravde, saopštio je da se Beara dobrovoljno predao i kao jedan od dokaza za to naveo činjenicu da pri odlasku nije bio vezan policijskim lisicama. Shodno tome, Vlada Srbije Haškom tribunalu ponudiće garancije za odbranu sa slobode Ljubiše Beare, rekao je za naš program Zoran Stojković, koji ga je specijalnim letom otpratio do Haga.

“Ja znam ovo, da sam sa čovekom kao civilom ušao u avion, otišli, bog zna kako popričali i izašli iz aviona. Mi samo po zakonu licu koje se predalo dobrovoljno dajemo garancije i daćemo ih u četvrtak.”

Beogradska štampa ipak spekuliše da je Beara odlučio da se preda tek kada mu je policija zakucala na vrata i pošto je Karla del Ponte, glavni tužilac Tribunala, prosledila njegovu adresu srpskim vlastima. Ako je ta informacija tačna, možda baš zbog toga haško tužilaštvo uporno tvrdi da se Beara nije predao nego da je uhapšen. Pored novinara i Socijalistička partija Srbije, koja svoju podršku Vladi uslovljava i odnosom države prema pitanju Haga, pokušala je da proveri da li se Beara predao ili je uhapšen. Zoran Anđelković, funkcioner SPS, potražio je odgovor u kabinetu srpskog premijera Vojislava Koštunice:

“Mi smo jasno rekli da ukoliko bude hapšenja oficira i generala da mi nećemo dalje podržavati ovu vladu. Dobio sam apsolutno uveravanje du kabinetu predsednika da nijedan policajac, da niko ni na koji način iz policije nije učestvovao u odlasku Beare u Hag.”

A zašto je, kada se već nalazi u Hagu, bitno da li se Beara predao ili je uhapšen, objašnjava Zoran Dragišić, sa beogradskog Fakulteta za civilnu odbranu:

“Zbog njegove eventualne odbrane sa slobode. Dakle, mislim da ukoliko se on dobrovoljno predao Haškom tribunalu u tom slučaju su šanse da se njemu dozvoli odbrana sa slobode pred suđenje veće, jer to daje garancije sudskom veću da se on neće skrivati.”

Kako je za naš program rekla Aleksandra Milenov iz beogradske Kancelarije Haškog tribunala sud nema stav o tome da li se Beara predao ili he uhapšen, ali će to pitanje razmotriti ukoliko bude podneo zahtev za privremeno puštanje na slobodu. To će, kako kaže Milenov, pored njegovog zdravstvenog stanja i procene da li može uticati na svedoke, biti jedan od glavnih faktora za odluku suda.

“Ukoliko se dobrovoljno predao, to sudijama može kazati da on poštuje sud. Naravno, takođe je važno koliko je vremena proteklo između momenta kada je obelodanjena optužnica i kada se optuženik dobrovoljno predao. I naravno, gledaće i garancije države, ali ukoliko sud ne odobri zahtev za privremeno puštanje na slobodu to ne mora da znači da sud nije uvažio garancije države, nego da su drugi faktori bili važniji.

Analitičari u Beogradu procenili su da, ako se čak i utvrdi da se Ljubiša Beara zaista predao, šanse da se brani sa slobode svedene na teoriju, i to objasnili težinom optužnice i činjenicom da je od njenog podizanja do odlaska u Hag proteklo mnogo vremena.
XS
SM
MD
LG