Dostupni linkovi

logo-print

Srbi moraju da shvate da su činili zlo


Gost Press kluba je Nadežda Gaće, komentatorka lista „Danas“.

RSE: Završeni su izbori na lokalnom nivou. Beograd je dobio demokratu, kao i još neki gradovi u Srbiji, ne malo njih. Ali ni radikali nisu za potcenjivanje, kao ni Socijalistička partija Srbije koja se vraća.

GAĆE: Da ste me sinoć o tome pitali, ja bih verovatno ispoljila veći stepen razočaranosti, ali prošla je noć i kad se saberu svi pokazatelji, pre svega mislim da je strašno važno da je Beograd dobio Nenad Bogdanović odnosno Demokratska stranka. Strašno mi je žao za Novi Sad, jer razlika između demokratskog kandidata i kandidata radikala je jako mala – 900 ljudi. Mislim da će analitičari prosto ukrstiti pokazatelje šta je sve uticalo, jer 900 ljudi je jako mala cifra, znači nešto jako malo je prevagnulo. Ali ono što se na pravi pogled može videti i što mislim da bi vredelo istaći, to je da je ovo ipak pobeda Demokratske stranke. Ne „ipak“ u lošem smislu, nego strašno dobrom. Demokrate su prvi put same osvojile pobedu. Na žalost, moram da kažem da ja nisam nikada verovala da postoji takozvani demokratski blok Srbije. Namerno kažem „takozvani“, jer bi se pretendovalo da su tu i Demokratska stranka Srbije i G17 i Srpski pokret obnove, da su oni to što je demokratski potencijal Srbije. Ovi izbori su pokazali da je Demokratska stranka ustvari sama, da je ovo što je ostvarila samo ona. Jer, drugačiji bi bio i u Beogradu rezultat. Ako pogledate prvi i drugi krug, onda je gospodin Vučić dobio 90 hiljada glasova više nego u prvom krugu, što će implicite reći – odnosno ja ću to reći direktno, a možda će analitičari drugačije o tome govoriti – da je Demokratska stranka Srbije dala podršku radikalima. Mislim da je to veoma opasno za Srbiju.

RSE: Ali ta podrška nije bila javna. To su verovatno sami birači odlučivali šta im je bliže.

GAĆE: Da, šta im je bliže, i očigledno je to neko klatno koje ide udesno. Ja sam osoba koja nema razumevanja za politiku Srpske radikalne stranke. Šta je to u izbornom biću i uopšte u stratifikaciji srpskog društva da su pripadnicima Demokratske stranke Srbije radikali bliži, to je za duboku analizu.

RSE: Dobro, ali činjenica je da tamo gde ne očekujemo u svetu, ima vrlo mnogo opcija za desnicu, i to ultradesnicu. Recimo, nedavno su dve nemačke provincije pobedile ekstremne desne snage. U Sloveniji je Janša, koji predstavlja desnicu, dobio izbore.

GAĆE: Moram da kažem da se desnica na Zapadu mnogo razlikuje od desnice u Srbiji. Vi na Zapadu imate apsolutno izgrađen sistem, tamo je naravno dominacija kapitalizma koji je stvorio institucije i prosto nikada desnica na Zapadu neće ugroziti temelje sistema. Bojim se da mi ovde tek sve učimo i mislim da to desno klatno Srbije apsolutno počiva na demagogiji, bila ona ekonomska, socijalna ili politička. I to je za nešto što se zove evropska Srbija ili pokušaj Srbije da se približi Evropi, jako opasno. Kod nas je to na ideološkoj ravni.

RSE: Mi ovu emisiju snimamo u ponedeljak, 4. oktobra, ona će se emitovati sutra – u utorak, 5. oktobra, na četverogodišnjicu osvajanja slobode, dakle četiri godine nakon Miloševića, ratnog režima, politike izolacije. Šta sad osećate posle četiri godine? Razočarenje, zadovoljstvo, nadu ili beznađe?

GAĆE: Pre svega zadovoljstvo, ali ne govorim u svoje sopstveno ime, nego prosto mislim da građani Srbije moraju da osećaju zadovoljstvo.

RSE: Ali ne svi. Mnogi štrajkuju, mnogi su shvatili da su nekada živeli bolje, imali radna mesta…

GAĆE: Tranzicija je strašno težak put. Na žalost, Srbija je jedna od poslednjih zemalja koje su tim putem krenule. Ispred nas su zemlje koje imaju petnaestogodišnje iskustvo. Pad Berlinskog zida je bio 1989. godine, a ovo je 2004. godina. Mnoge zemlje, koje su bile u takozvanom tranzicionom bloku, odnosno koje su nekada pripadale Istočnom bloku socijalističkog tipa, one ipak imaju iskustvo. I za mene je vrlo važno pitanje da građani Srbije shvate da je tranzicija teška, ali da bez nje nema ni promene, ni napretka. Razlog tome što su sad neke zemlje bolje od nas je Slobodan Milošević. On je prosto urušio Srbiju, on je bio zlo za Srbiju, i sad kad se ponovo vraćaju ljudi kao što su Bidža iz Svilajnca ili Raka iz Trstenika, to je na neki način povratak Socijalističke partije Srbije. Ljudi jesu razočarani, ali četiri godine je strašno malo da se popravi ono što je bilo urušeno. I sve ono što u Srbiji nosi predznak želje za promenom i za otvaranjem nove perspektive Srbije, strašno je važno. Ja mislim da je 5. oktobar sutra prilika da gospodin Boris Tadić pozove Srbe na Kosovu da glasaju. To što je Pravoslavna crkva odnosno gospodin Pavle jučer uzeo na sebe ulogu da se bavi politikom, strašno je opasno za Srbiju. Ja sam novinar, dakle nisam političar, i ja imam pravo da budem otvorena, ono što su jučer izgovorili premijer Vojislav Koštunica i Pravoslavna crkva, to je uvod Srbije i klerikalizam.

RSE: Dok smo se pripremali za ovaj razgovor, spominjali ste memoare Mihajla Konstantinovića, čuvenog profesora Pravnog fakulteta, i tu ima nešto što se odnosi na klerikalizam.

GAĆE: Kad sam jučer čula poruku gospodina patrijarha, on nije samo pozvao premijera Koštunicu i predsednika, on je bacio rukavicu, on je doveo u vrlo težak položaj gospodina Tadića koji se još nije opredelio. Ja se nadam da će on sutra iskoristiti 5. oktobar, prosto u kontinuitetu promene, da pozove Srbe – ne samo u kontinuitetu promene 5. oktobra, već je ubijen i premijer Zoran Đinđić, i to monstruozno ubijen – da glasaju na Kosovu. Dve stvari ću da kažem. Mene ova situacija sa Kosovom i Srbijom strašno podsećana plan Z4. Hrvatska bi svakako dobila nezavisnost, ali bi Srbi u Hrvatskoj bolje živeli.

RSE: Imali bi lokalnu samoupravu.

GAĆE: Imali bi lokalnu samoupravu i mislim da bi i oni bili dobitnici. To je pod jedan. Pod dva, setila sam se, 1939. godine, gospodin Milan Stojadinović, tadašnji premijer, bio je u Sabornoj crkvi i jedan od visokih crkvenih velikodostojnika mu je počeo da drži predavanje o tome da li Srbi gube sa sporazumom Cvetković-Maček. A Milan Stojadinović je odgovorio: „Pope, skini mantiju, pa se bavi politikom.“

RSE: To je i vaša poruka?

GAĆE: Da, to je i moja poruka.

RSE: Crkva je prisutna mnogo više nego što sekularna država to dozvoljava. Šta mislite zašto je ne opomenu visoki državni funkcioneri da se drži onog svog resora, da tako kažem, svojih nadležnosti? Čega se boje?

GAĆE: Biću vrlo direktna. Ja prosto mislim da političke strukture, ove ključne, u Srbiji danas prosto nemaju sopstvenu ideju. I u nedostatku sopstvene ideje, oni plivaju na valu, a Pravoslavna crkva je iskoristila prostor da se prosto ugura. Ali to je opasno za sekularnu državu. Ako pogledate izbore u Novom Sadu, Demokratska stranka je dobila manjine. Ja bih jako razmislila šta znači pobeda Maje Gojković i šta znači radikalizacija Vojvodine. Šta ćemo dobiti sa manjinama? One su činilac Srbije, one su faktor Srbije. I ima također nešto što volim, ali staro je tri hiljade godina: „Većina dokazuje demokratiju, a manjina se za nju bori. Ako se manjina bori, to znači da većina nije demokratska“.

RSE: Da se vratimo lokalnim izborima. Pomenuli ste Svilajnac i pobedu Bidže, Trstenik i pobedu Rake, i evo ja pominjem Jagodinu i pobedu Dragana Markovića Palme. Dakle, povratak na staro. Zašto se to nije desilo u Češkoj, u Mađarskoj, u Poljskoj…? Da li je to zato što je tamo izvršena lustracija, a kod nas izostala, ili postoje neki drugi razlozi?

GAĆE: Ja bih se zaista s vama složila da je pitanje sučeljavanja Srbije sa stvarnošću svoje prošlosti vrlo važno i da u Srbiji taj proces nije uopšte otpočeo. Građani Srbije su imali dve briljantne mogućnosti. Prva je da 5. oktobra prođu kroz iglene uši. Ja nemam iluzije o Zapadu, niti o željama međunarodne zajednice. Mi smo njima „usput“, mi nismo tako bitni kako se u Srbiji predstavlja. Građani Srbije su imali to i onda su opet imali, na žalost, povodom ubistva premijera Đinđića, otvorena vrata. Ceo svet je bio šokiran i hteo Srbiji da pomogne. E sad, dolaze srpske elite i one su, i u političkom i u ekonomskom i sociološkom i kulturnom i kakvom god hoćete pogledu, najodgovornije, ali one nisu progovorile o važnim stvarima unutar Srbije. A važne stvari unutar Srbije danas su da Srbi shvate da su činili zlo i da se s tim suoče. Dok se to ne dogodi, čini mi se da će to onako da se mulja sa, na žalost, veoma lošom perspektivom za budućnost i za mlada pokolenja koja dolaze.

RSE: Kroz ovu priču stižemo do Haga. Najnovija je vest da čak i zvaničnici, najviši funkcioneri ove države, kažu da bi izručenje četiri generala Hagu – od kojih je jedan verovatno negde u Rusiji i za kojim je raspisana poternica Interpola, ali bez rezultata – ugrozilo nacionalnu bezbednost. Kako je moguće da to ugrožava nacionalnu bezbednost? Pa više je ugrožava neizručenje.

GAĆE: To ne bih mogla nešto previše da komentarišem, jer se prosto slažem s vama. Možda jedino da napravim poređenje između Hrvatske i Srbije. Ja ne mislim da građani Srbije obožavaju ni Hag, ne mislim da vole ni gospođu Karlu del Ponte, o njoj možete da pročitate vrlo pogrdne tekstove, gde je nazivaju „muškarcem“, „kravom“, ovim ili onim, ali to je na nivou unutrašnje upotrebe. Gospodin Sanader je shvatio da mora da se sarađuje sa Zapadom ako želi boljitak Hrvatskoj. Nisam ni vidovita, niti ulazim u to kako misli gospodin Sanader, a kako gospodin Koštunica, ali mogla bi da kažem da mislim da gospodin Sanader nije ništa manje hrvatski nacionalista nego što je gospodin Koštunica srpski, ali gospodin Sanader je shvatio da mora da sarađuje sa Zapadom. Nečinjenje Vlade i premijera Vojislava Koštunice, strašno je opasna. Ja prosto tu vidim taj glavni problem. Ne želim da kažem da je neko običan, a neko neobičan građanin, ali neko ko sedi u Surdulici (gde je također pobedila Socijalistička partija Srbije), ne mora da čita sve novine. On pogleda uveče dnevnik, i ako gospodin Košunica ili Srpska akademija njemu nešto kaže, za njega je to istina. Znači, vlast nije samo moć, vlast je pre svega iskušenje da li ćete odgovoriti trenutku u kome ste postavljeni. Ja prosto mislim da ova vlast o tome ne vodi računa.

RSE: Mislite li da će zbog toga biti kratkovečna ili će potrajati duže od početka sledeće godine?

GAĆE: Mislim da ova Vlada, pokazali su to i predsednički izbori, a sad su to pokazali i lokalni izbori, nema utemeljenja u biračkom telu. Ako pogledate uspeh odnosno neuspeh Demokratske stranke, ona je ispod deset posto u Srbiji, G17 ispod pet, znači oni već sada objektivno nisu predstavnici građana Srbije. Mislim da ta Vlada neće dugo trajati. Ono što se sada pokazalo jasnim, to je da vi na jednoj strani imate Demokratsku stranku, a na drugoj strani su radikali, znači sad je Srbija polarizovana između Demokratske stranke i Radikalne stranke. Gospodin Boris Tadić tu ima vrlo veliki problem. Mislim da on ovog trenutka mora da razmišlja o tome da to polarizuje i da napada ovaj drugi blok. Znači ta priča o kohabitaciji, koja je bila u protekla tri meseca, odnosila se i na Demokratsku stranku Srbije i na G17 i na druge stranke, ali pokazalo se da to ne postoji. Znači, on mora sada da uđe u radikalni konflikt sa ovim drugim blokom. Kako će on to uspeti? U Srbiji je jako teško na nivou principa, mnogo se lakše svađati na nivou intrige, ali on principijelno mora postaviti suštinska pitanja i zapravo otvoriti svoj sukob s ovim drugima. Da li će on to tako raditi da će zapravo napadati radikale, a u biti se obračunavati sa Demokratskom strankom Srbije i sa G17, ja ne znam, nisam član Demokratske stranke, ali mislim da to predstoji, da je to neminovno.

RSE: Vest je da Boris Tadić, predsednik fržave, inače predsednik Demokratske stranke, nije došao sinoć da zajedno proslavi pobedu sa Nenadom Bogadanovićem i Nenadovom ekipom. Ako je vest tačna, a neki mediji su je preneli, kako vi to tumačite? Sukob na relaciji država Srbija i grad Beograd ili lični između njih dvojice?

GAĆE: Dugo je bilo prisutno u pre svega štampanim medijima da postoji konflikt između Borisa Tadića i Gradskog odbora, čiji je predsednik Nenad Bogdanović. Meni se činilo da su oni taj konflikt izgladili. Bojim se da je to strašna greška Borisa Tadića što sinoć nije došao. Nije u pitanju podrška Nenadu Bogdanoviću, već je to podrška članovima Demokratske stranke i građanima koji su dali glas Demokratskoj stranci. Pogotovo sinoć, kad je svima izgledalo da rezultati nisu ono što se očekivalo, njegova uloga je bila da podigne entuzijazam i da to objasni kao pobedu. Znači, više od Nenada Bogdanovića, on je morao i drugima to da objasni. Ja i danas mislim da je to pobeda Demokratske stranke. Da sam na mestu gospodina Borisa Tadića i da sam to što on jeste, smatrala ih to svojim strašnim, velikim propustom. Zapravo nikad mi se to ne bi dogodilo da ne dođem i da ne čestitam.

RSE: Mnogi optužuju medije da mediji doprinose sukobima, antagonizmima u društvu, da plasiraju niz netačnih, neproverenih ili namernih dezinformacija. S jedne strane, kad pogledamo elektronske medije, odnosno televiziju, puni su kojekakvih latinoameričkih, srceparateljnih, pink sapunica, a s druge strane štampani mediji se dele na sve veći broj tabloida i na jedan manji broj dnevnih novina i nedeljnika koji tavore negde na granici finansijske izdržljivosti. Kakvo je vaše mišljenje o medijskoj situaciji?

GAĆE: Mislim da je medijska situacija u Srbiji veoma loša. Ne bih rekla da su za to krivi samo mediji. Moram napraviti malu digresiju. Polarizacija unutar Srbije je sad pokazala da su se neke male, fine, pristojne stranke priklonile Demokratskoj stranci, one radikalne radikalima. Isto tako je nekako u medijima. Mediji su podeljeni i mene kao novinara veoma vređa situacija u kojoj je novinarstvo zaista doživelo unutrašnje urušavanje, ali je i država doživela unutrašnje urušavanje, pa onda nekako mi novinari ne možemo biti iznad toga. Naravno, Željko Mitrović koji je vlasnik „Pinka“, on juri tržište, to mu prolazi i za njega je njegova zarada mnogo važnija od toga kakvu će duhovnu klimu stvarati u Srbiji.

RSE: Dobro, ali u jednom otvorenom tržišnom sistemu svi jure profit. Trebalo bi da svi jure profit.

GAĆE: Da, jure, ali postoje i kodeksi ponašanja, što u Srbiji ne postoji. Kad bih ja sutra radila kod privatnika, u nekom privatnom mediju, mislim da bih se držala osnovnih principa šta jeste kodeks novinarske profesije. Ovde je zavladalo jedno mišljenje da nije važno da li je istina, već je važno da li je senzacija. To je strašno opasno. To je posebno u pisanom tisku jako prisutno. Ja ne bih rekla da su to tabloidi, govorim o „Nacionalu“, „Kuriru“, „Balkanu“, to su novine koje duboko kreiraju političke stavove.

RSE: Mislite li da imaju veze sa državnom bezbednošću, da dobijaju informacije – tačne ili netačne – od te službe?

GAĆE: Mislim da imaju veze i sa njima, mislim da imaju veze i sa vrlo žestokim bosanskim lobijem koji ima novac, prosto mislim da imaju i prosto mislim da je to opasno. Jer, ako vi danas imate „Kurir“ koji je dostigao 200 hiljada štampanih, neka se proda 150 hiljada, ne znam tačno podatke, ali to nije 150 hiljada, to je puta tri ili puta četiri, koliko ljudi pročita, jer čitanost se meri. E onda je to jako opasno. Nemam ništa protiv redakcije „Kurira“, mogu to da kažem i za „Balkan“ i za „Nacional“, plasirali su kao velike istine, nakon pet dana se pokaže da to nije baš tako bilo ili da je neistinito ili da priča nije istražena. Ima jedna kineska izreka: „Izrečena laž se ne može stići ni sa četiri konja“. U društvu koje je urušeno, koje je siromašno, koje je u duhovnom smislu bolesno, jako je lako manipulisati. I narod koji dosta loše živi, on voli da je neko drugi kriv. Mislim da je problem Srbije da mora da se suoči sa problemima tranzicije. Prošlo je vreme u kome radite na jednom mestu i od toga dobro živite. To su prošli i Slovenci i Hrvati, moraće i Srbi.
XS
SM
MD
LG