Premijer Crne Gore Milo Đukanović ocijenio je da su ključne predpostavke stabilizacije regiona, njegove evropske i evroatlantske perspektive, neodložno riješavanje nezavršenih pitanja na Balkanu:
“Prije svega, to se odnosi na Kosovo, kao jedini preostali bezbjednosni problem u regionu. Dok su odnosi između Crne Gore i Srbije demokratsko i razvojno pitanje. Iz ovih razloga njihovo rješavanje nije međusobno uslovljeno, ali je, potenciram, neophodno da se okončaju nezavršeni procesi na Balkanu i time stvore uslovi za njegovu dugoročnu stabilizaciju, demokratski razvoj i evroatlantski put”.
Strateški cilj Crne Gore je ostvarivanje punog partnerstva sa Evropskom Unijom i NATO-om, kazao je Đukanović, dodajući da su svi uslovi za pristupanje Partnerstvu za mir, od strane Crne Gore, ispunjeni:
“Međutim, zbog nesaradnje Srbije sa Haškim tribunalom nijesmo primljeni na samitu u Istambulu, iako Crna Gora ni najmanje nije participirala u tom problemu. Naprotiv. I ovaj primjer potencira značaj pribjegavanja aranžmanima i modelima koji omogućavaju da svaki dio Evrope ulazi u integracije kada za to ispuni uslove, što bi doprinijelo jačanju ukupne bezbjednosti i stabilnosti u Evropi”.
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić ocijenio je da su određene kritike NATO-a, o zaustavljanju procesa reformi, neosnovane:
“Moram sa žaljenjem da konstatujem da, čak i neki naši prijatelji iz inostranstva koji nam žele dobro i pružaju nam pomoć u tom pogledu, pa čak i naše kolege iz NATO-a, u ovom trenutku nam svojim neosnovanim kritičkim primedbama, baziranim na kompletnom nepoznavanju onoga šta se kod nas dešava, ne pružaju iskrenu pomoć u tome šta radimo. Dolaze kritike, neosnovana mišljenja, subjektivna mišljenja pojedinaca da je proces reforme ovde stao, da je počeo da ide unazad i da mi nemamo nikakvu viziju. Mislim da je to izraz želje da nam se pomogne, ali u suštini to je i jedan udar na ono što mi radimo, neosnovan udar. Ja izražavam, ne samo svoje čuđenje, nego i nezadovoljstvo prema tim i takvim stavovima i mišljenjima, jer ono što mi radimo u saradnji, moram da konstatujem, vrlo konstruktivnoj saradnji i uz veliko razumevanje sa Vladom Crne Gore, koju ovde predstavlja premijer Đukanović i sa Vladom Srbije, sa Savetom ministara državne zajednice je zasnovano na vrlo jasnoj viziji, na vrlo jasnom opredelenju za evroatlantske integracije, zasnovano je na obaveznoj saradnji sa Haškim tribunalom i čvrstoj opredeljenosti da se te obaveze ispune”.
Koordinator NATO-a za Balkan Zol Rabai je izrazio zabrinutost neusvajanjem Strategije odbrane u parlamentu državne zajednice, očekujući da se Vlada angažuje po pitanju Kosova:
“Zabrinuti smo srategijom odbrane i njenim usporenjem u parlamentu državne zajednice. Nadamo se da će se što je pre moguće taj zastoj prevazići. Vlada Srbije i Crne Gore je izradila jedan regionalni program u saradnji sa svojim susedima, tako da se nadamo da će brzo doći do daljeg napretka u ovim oblastima, naročito u odnosima Vlade i pitanje Kosova. Dakle, ubrzan angažman Vlade na rešavanju problema Kosova.
Rabai je, takođe, podsjetio da se NATO snage uskoro povlače iz Bosne i Hercegovine:
“Što se tiče Kosova, prisustvo KFOR-a ostaje od ključne važnosti za jačanje bezbjednosti i za podršku političkom procesu. NATO potvrđuje svoju odlučnost da obezbijedi stabilno multietničko Kosovo”.
Koordinator NATO-a za Balkan još jednom je podsjetio na važnost saradnje sa Haškim tribunalom:
“Što se tiče Srbije i Crne Gore i tužbi pri Međunarodnom sudu pravde, NATO želi da Srbija i Crna Gora ispune svoje međunarodne obaveze, naročito u saradnji sa Haškim tribunalom i da pruže svu neophodnu pomoć da bi se obezbedilo hapšenje i transport optuženika u Hag”.
Međunarodna konferencija o vizijama bezbjednosti i evroatlantskim integracijama Zapadnog Balkana završava se sjutra, utvrđivanjem modela intenzivnije regionalne saradnje.
“Prije svega, to se odnosi na Kosovo, kao jedini preostali bezbjednosni problem u regionu. Dok su odnosi između Crne Gore i Srbije demokratsko i razvojno pitanje. Iz ovih razloga njihovo rješavanje nije međusobno uslovljeno, ali je, potenciram, neophodno da se okončaju nezavršeni procesi na Balkanu i time stvore uslovi za njegovu dugoročnu stabilizaciju, demokratski razvoj i evroatlantski put”.
Strateški cilj Crne Gore je ostvarivanje punog partnerstva sa Evropskom Unijom i NATO-om, kazao je Đukanović, dodajući da su svi uslovi za pristupanje Partnerstvu za mir, od strane Crne Gore, ispunjeni:
“Međutim, zbog nesaradnje Srbije sa Haškim tribunalom nijesmo primljeni na samitu u Istambulu, iako Crna Gora ni najmanje nije participirala u tom problemu. Naprotiv. I ovaj primjer potencira značaj pribjegavanja aranžmanima i modelima koji omogućavaju da svaki dio Evrope ulazi u integracije kada za to ispuni uslove, što bi doprinijelo jačanju ukupne bezbjednosti i stabilnosti u Evropi”.
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić ocijenio je da su određene kritike NATO-a, o zaustavljanju procesa reformi, neosnovane:
“Moram sa žaljenjem da konstatujem da, čak i neki naši prijatelji iz inostranstva koji nam žele dobro i pružaju nam pomoć u tom pogledu, pa čak i naše kolege iz NATO-a, u ovom trenutku nam svojim neosnovanim kritičkim primedbama, baziranim na kompletnom nepoznavanju onoga šta se kod nas dešava, ne pružaju iskrenu pomoć u tome šta radimo. Dolaze kritike, neosnovana mišljenja, subjektivna mišljenja pojedinaca da je proces reforme ovde stao, da je počeo da ide unazad i da mi nemamo nikakvu viziju. Mislim da je to izraz želje da nam se pomogne, ali u suštini to je i jedan udar na ono što mi radimo, neosnovan udar. Ja izražavam, ne samo svoje čuđenje, nego i nezadovoljstvo prema tim i takvim stavovima i mišljenjima, jer ono što mi radimo u saradnji, moram da konstatujem, vrlo konstruktivnoj saradnji i uz veliko razumevanje sa Vladom Crne Gore, koju ovde predstavlja premijer Đukanović i sa Vladom Srbije, sa Savetom ministara državne zajednice je zasnovano na vrlo jasnoj viziji, na vrlo jasnom opredelenju za evroatlantske integracije, zasnovano je na obaveznoj saradnji sa Haškim tribunalom i čvrstoj opredeljenosti da se te obaveze ispune”.
Koordinator NATO-a za Balkan Zol Rabai je izrazio zabrinutost neusvajanjem Strategije odbrane u parlamentu državne zajednice, očekujući da se Vlada angažuje po pitanju Kosova:
“Zabrinuti smo srategijom odbrane i njenim usporenjem u parlamentu državne zajednice. Nadamo se da će se što je pre moguće taj zastoj prevazići. Vlada Srbije i Crne Gore je izradila jedan regionalni program u saradnji sa svojim susedima, tako da se nadamo da će brzo doći do daljeg napretka u ovim oblastima, naročito u odnosima Vlade i pitanje Kosova. Dakle, ubrzan angažman Vlade na rešavanju problema Kosova.
Rabai je, takođe, podsjetio da se NATO snage uskoro povlače iz Bosne i Hercegovine:
“Što se tiče Kosova, prisustvo KFOR-a ostaje od ključne važnosti za jačanje bezbjednosti i za podršku političkom procesu. NATO potvrđuje svoju odlučnost da obezbijedi stabilno multietničko Kosovo”.
Koordinator NATO-a za Balkan još jednom je podsjetio na važnost saradnje sa Haškim tribunalom:
“Što se tiče Srbije i Crne Gore i tužbi pri Međunarodnom sudu pravde, NATO želi da Srbija i Crna Gora ispune svoje međunarodne obaveze, naročito u saradnji sa Haškim tribunalom i da pruže svu neophodnu pomoć da bi se obezbedilo hapšenje i transport optuženika u Hag”.
Međunarodna konferencija o vizijama bezbjednosti i evroatlantskim integracijama Zapadnog Balkana završava se sjutra, utvrđivanjem modela intenzivnije regionalne saradnje.
