Dostupni linkovi

logo-print

Antihaški lobi moćniji od države


Juče je javnost u Srbiji dobila dva ozbiljna upozorenja. Jedno je izjava ambasadora SAD za ratne zločine Pjera-Rišara Prospera o tome da će Vašington preispitati dosadašnji stav da se u Beogradu omogući organizovanje suđenja optuženima za ratne zločine. Takva odluka će biti ponovo razmatrana pre svega zato što u poslednjih godinu dana nije bilo saradnje sa Haškim tribunalom. Prosper je ocenio i da zvanični Beograd sada ne pokazuje želju da sarađuje sa Tribunalom i pita se da li Srbija uopšte želi da sudi optuženima pred domaćim sudovima. Da bi bilo suđenje u zemlji prvo mora biti saradnja sa Tribunalom, a to znači hapšenje Ratka Mladića i ostalih optuženih visokog ranga, a rok za to bio je juče, istakao je Prosper. Da ovakvu izjavu treba shvatiti krajnje ozbiljno upozorio je i Vuk Drašković, ministar inostranih poslova po povratku iz Beča rekavši:

“Mi kasnimo. Vreme Srbiji je isteklo. Nema više nijednog minuta vremena za odlaganja, za kalkulacije, za priče videćemo, ljuti se biračko telo, odložimo od izbora do izbora. Ne. Mora se delovati ne sutra nego juče i to je jednodušni zahtev svih.”

Ovih dana u Beogradu će istovremeno, mada u odvojenim posetama, boraviti američki ambasador za ratne zločine Prosper, ali i Karla del Ponte, glavna tužiteljica Haškog tribunala. Prosper i Del Ponteova imaće susrete sa najvišim državnim zvaničnicima Srbije. Del Ponteova će se već u ponedeljak susresti sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom.

Politička klima u zemlji, bez obzira na sva zvanična obećanja izgleda zamršenija nego ikad. Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo za naš program vrlo precizno odgovara na tri ključna pitanja. Prvo je ko koči saradnju sa Hagom:

“To što mi nazivamo antihaškim lobijem, to uopšte nije retorički izraz nego je to jedna vrlo jaka grupa, i ta grupa kao i u vreme Miloševića koji je imao svoju grupu saradnika koja nam je gradila ovo nasleđe koje danas imamo, ta grupa zapravo, kao i u vezi sa ubistvom premijera Đinđića, imaju tu moć u institucijama i oni odlučuju o svemu. Znači oni odlučuju o zaštiti begunaca, oni odlučuju o davanju nekih informacija kao što je u slučaju Hadžića, oni odlučuju da blokiraju sada trenutno suđenje Miloševiću, oni su potpisnici tog pisma u kojem kažu da se neće odazvati na poziv Haškog tribunala zbog navodnog uskraćivanja prava Miloševiću na njegovu odbranu.”

Drugo pitanje je kakve su to moćne neformalne grupe koje koče saradnju sa Hagom:

“To je jedna neformalna grupa sastavljena od pojedinaca iz institucija i sa velikim novcem koji zapravo odlučuju mimo formalno onog što mi vidimo, da li je to MUP, da li je to Skupština, da li je to Državna bezbednost, unutar svih tih organizacija su pojedinci koji ostaju zapravo dosledni, lojalni i branitelji onih vrednosti i one ideologije koje smo mi imali od 1990. godine pa naovamo.”

I treće, Nataša Kandić eksplicite kaže koji državni organi ne mogu da učine zaista ništa upravo zbog moćnog antihaškog lobija:

“Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom je telo koje nema nikakvu moć. Što se tiče minsitra policije on je takođe figura i tu nije jasno koliko je on uopšte u vezi sa grupama koje odlučuju o svemu tome.”

Fond za humanitarno pravo organizuje 1. oktobra konferenciju o humanitarnom pravu na kome će učestvovati i Karla del Ponte kada će imati priliku da se susretne sa srpskim tužiocima i sudijama koji učestvuju u procesima optuženima za ratne zločine.
XS
SM
MD
LG