Sedam meseci nakon što su uništene džamije u Beogradu i Nišu tokom protesta koji su usledili nakon kosovskih nemira, nije započeo nijedan sudski postupak protiv osoba koje su učestvovale u devastiranju tih verskih objekata. U Nišu je podignuta optužba protiv 11 lica koja su zapalila Islam-aginu džamiju, inače vredan spomenik kulture s početka 18 veka, dok je u Beogradu optuženo samo jedno lice za demoliranje Bajrakli džamije, koja je napravljena u 16. stoleću. Sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu Bojana Paunović najavljuje za naš program skori početak jednog procesa:
“Pred Prvim opštinskim sudom istraga je sprovođena protiv više lica za krivična dela učestvovanja u skupini koja izvrši nasilja i za krivična dela sprečavanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju posla bezbednosti i održavanja javnog reda i mira. U dva postupka Prvi opštinski sud se oglasio nenadležnim i predmeti su dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu. Sada pred Prvim opštinskim sudom postoji podignuta jedna optužnica protiv Gajić Stefana za krivično delo učestvovanja u skupini koja izvrši nasilje iz člana 230. stav 1. i tu je zakazan glavni pretres za 9. novembar ove godine.”
Pravni stručnjaci imaju međutim mnoge primedbe na neažurnost sudova i prirodu samih optužnica s obzirom da se one ne odnose na izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Koordinator u Fondu za humanitarno pravo Dragan Lalošević:
“Tužilaštvo nije advekvatno kvalifikovao ceo događaj jer je podiglo optužnicu za krivično delo učestvovanja u skupini za vršenja nasilja što ne odražava pravu situaciju, odnosno ne odražava samu prirodu incidenta. Postoje svi elementi krivičnog dela iz člana 134. Osnovnog krivičnog zakona u izazivanju nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti. Mora se uzeti u obzir u kojim okolnostima je došlo do paljenja džamije jer, samo po sebi paljenje džamija na grub način vređa verska osećanja vernika islamske zajednice, tako da je očigledno došlo do propusta. Ono što je evidentno je da takva kvalifikacija nije adekvatna i da nije došlo do primene zakona. Što se tiče presude postupak bi trebalo što pre da krene. Sudovi bi posebno trebalo da efikasno postupaju, u ovom slučaju trebalo bi to mnogo brže da ide, jer je reč o veoma ozbiljnom incidentu koji može da naruši međunacionalne odnose i odnose između verskih zajednica.”
Da je u paljenju džamija postojala namera izazivanja neprijateljskih osećanja prema pripadnicima drugih vera svedoči i organizovani napad na Bajrakli džamiju u Beogradu koji se dogodio u martu mesecu. Najviši državni zvaničnici najavili su tom prilikom brzo kažnjavanje učesnika u ovom talasu nasilja ali se od tih obećanja nije otišlo ni korak dalje. Devastirani objekti još uvek nisu obnovljeni tako da se verska služba obavlja u privatnim stanovima. Predsednik islamske zajednice Niša Nijaz Saiti:
“To bi trebalo da se osudi jer to je udar nama. Tu su bili predmeti i to je sve izgorelo, ništa nije ostalo. Verska služba se obavlja sad kod mene kući jer nema gde na drugo mesto jer zapaljeno je. Svakako treba da se goni jer ne možemo da ostavimo mi ovako njima pa oni će opet tako da rade.”
Ta inertnost državnih organa u saniranju posledica uništavanja džamija, kako primećuje pravnik Fonda za humanitarno pravo Dragan Lalošević, loša je poruka za sve pripadnike nacionalnih manjina u Srbiji:
“To je opet neka loša poruka pripadnicima islamske verske zajednice jer ispada da nema nikakvih elemenata raspirivanja odnosno izazivanja u ovom slučaju verske mržnje što očigledno je bio slučaj. U tom smislu vidimo propust države povodom slučajeva paljenja džamija u Nišu i Beogradu. Ono što bi mi manjine trebalo da vidimo kao reakciju države je da država na jedan ozbiljan način sankcioniše to i u smislu generalne i specijalne prevencije. Znači specijalne prevencije da adekvatno kazni počinioce. S druge strane, da ozbiljnim sankcijama za sve ono što je učinjeno da poruku svima u budućim slučajevima da ukoliko se neko usudi da nešto slično uradi, da će biti oštro sankcionisan.
“Pred Prvim opštinskim sudom istraga je sprovođena protiv više lica za krivična dela učestvovanja u skupini koja izvrši nasilja i za krivična dela sprečavanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju posla bezbednosti i održavanja javnog reda i mira. U dva postupka Prvi opštinski sud se oglasio nenadležnim i predmeti su dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu. Sada pred Prvim opštinskim sudom postoji podignuta jedna optužnica protiv Gajić Stefana za krivično delo učestvovanja u skupini koja izvrši nasilje iz člana 230. stav 1. i tu je zakazan glavni pretres za 9. novembar ove godine.”
Pravni stručnjaci imaju međutim mnoge primedbe na neažurnost sudova i prirodu samih optužnica s obzirom da se one ne odnose na izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Koordinator u Fondu za humanitarno pravo Dragan Lalošević:
“Tužilaštvo nije advekvatno kvalifikovao ceo događaj jer je podiglo optužnicu za krivično delo učestvovanja u skupini za vršenja nasilja što ne odražava pravu situaciju, odnosno ne odražava samu prirodu incidenta. Postoje svi elementi krivičnog dela iz člana 134. Osnovnog krivičnog zakona u izazivanju nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti. Mora se uzeti u obzir u kojim okolnostima je došlo do paljenja džamije jer, samo po sebi paljenje džamija na grub način vređa verska osećanja vernika islamske zajednice, tako da je očigledno došlo do propusta. Ono što je evidentno je da takva kvalifikacija nije adekvatna i da nije došlo do primene zakona. Što se tiče presude postupak bi trebalo što pre da krene. Sudovi bi posebno trebalo da efikasno postupaju, u ovom slučaju trebalo bi to mnogo brže da ide, jer je reč o veoma ozbiljnom incidentu koji može da naruši međunacionalne odnose i odnose između verskih zajednica.”
Da je u paljenju džamija postojala namera izazivanja neprijateljskih osećanja prema pripadnicima drugih vera svedoči i organizovani napad na Bajrakli džamiju u Beogradu koji se dogodio u martu mesecu. Najviši državni zvaničnici najavili su tom prilikom brzo kažnjavanje učesnika u ovom talasu nasilja ali se od tih obećanja nije otišlo ni korak dalje. Devastirani objekti još uvek nisu obnovljeni tako da se verska služba obavlja u privatnim stanovima. Predsednik islamske zajednice Niša Nijaz Saiti:
“To bi trebalo da se osudi jer to je udar nama. Tu su bili predmeti i to je sve izgorelo, ništa nije ostalo. Verska služba se obavlja sad kod mene kući jer nema gde na drugo mesto jer zapaljeno je. Svakako treba da se goni jer ne možemo da ostavimo mi ovako njima pa oni će opet tako da rade.”
Ta inertnost državnih organa u saniranju posledica uništavanja džamija, kako primećuje pravnik Fonda za humanitarno pravo Dragan Lalošević, loša je poruka za sve pripadnike nacionalnih manjina u Srbiji:
“To je opet neka loša poruka pripadnicima islamske verske zajednice jer ispada da nema nikakvih elemenata raspirivanja odnosno izazivanja u ovom slučaju verske mržnje što očigledno je bio slučaj. U tom smislu vidimo propust države povodom slučajeva paljenja džamija u Nišu i Beogradu. Ono što bi mi manjine trebalo da vidimo kao reakciju države je da država na jedan ozbiljan način sankcioniše to i u smislu generalne i specijalne prevencije. Znači specijalne prevencije da adekvatno kazni počinioce. S druge strane, da ozbiljnim sankcijama za sve ono što je učinjeno da poruku svima u budućim slučajevima da ukoliko se neko usudi da nešto slično uradi, da će biti oštro sankcionisan.
