Komentarišuci odluku crnogorskih predstavnika koji su napustili Nacionalni savjet za saradnju sa Haškim tribunalom, Branislav Radulović, portparol Socijaldemokratske partije, kaže da SDP pozdravlja tu odluku i da je smatra apsolutno ispravnom:
"Tim prije, što smo i sami saopštili da nakon one izjave gospodina Koštunice, gdje je Crnu Goru uvukao u problem Haškog tribunala, crnogorski predstavnici apsolutno ne treba da sjede u Savjetu, koji je, prije svega, zloupotrebljen protiv interesa Crne Gore. U svakom slučaju pitanje Haškog tribunala je problem Beograda i mi u SDP-u smatramo da Srbija to treba da riješi, a pokušaj gospodina Koštunice da taj problem prenese i u Crnu Goru, očigledno je ostao bez efekta i u samoj Srbiji, a odluka crnogorske delegacije je apsolutno ispravna."
Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista, Miodrag Vuković takodje kaže da ima puno razumijevanje za odluku crnogorskih predstavnika i da je od samog početka bio protiv prijedloga da se Nacionalni savjet formira na nivou državne zajednice, umjesto na nivou država članica:
"Toliko puta smo ponovili – Crna Gora je talac neizvršavanja ili nerazumijevanja obaveza koje medjunarodne institucije traže od Srbije, kada je Haški tribunal u pitanju i mislim da povlačenje naših ljudi predstavlja upozorenje samoj Srbiji da se jedna sasvim odredjena obaveza ne može preadresirati i poslati onome koji je tu obavez već odavno ispunio."
Na drugoj strani, potpredsjednik opozicione Socijalističke narodne partije, Srdja Božović smatra da se radi o "licemjernom, ali očekivanom postupku crnogoskih predstavnika:
"Taj licemjeran i neodgovoran čin, tempiran je upravo sada, kada se uoči najavljene posjete Solane i Del Ponteove Srbiji i Crnoj Gori želi pokazati da državna zajednica ne funkcioniše u institucionalnom smislu, a ne izvršava ni medjunarodne obaveze. Time pokušavaju da vlasti u Srbiji označe kao isključivog krivca za probleme u saradnji sa Haškim tribunalom i naravno, sebe amnestiraju. To je na liniji dalje razgradnje institucija državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i nepoštovanja Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje i perfidne opstrukcije medjunarodne zajednice od strane aktuelnog crnogorskog režima."
Božidar Bojović, lider Demokratske srpske stranke kaže da povlačenje crnogorskih delegata iz Savjeta za Tribunal doživljava kao jednostrani potez crnogorskog premijera Mila Djukanovića koji "ne odustaje od svog separatistickog projekta":
"Demokratska srpska stranka upozorava da će ubuduće, svi potezi koje Djukanović bude preduzimao biti jednostrani potezi koji imaju osnovni cilj da se ostvari njegov separatistički projekat, da se umetnu klipovi u točkove zajedničke države i svih njenih institucija."
Na tom fonu razmišlja i visoki funkcioner Srpske narodne stranke Goran Danilović, koji povlačenje crnogorskih delegata iz Nacionalnog savjeta za Tribunal tumači kao pokušaj da se sva odgovornost za nesipunjavanje obaveza prema Hagu svali na Srbiju:
"To je još jedna od klasičnih izdaja koje su uradili ljudi iz Demokratske partije socijalista. Ovim što su uradili u DPS-u, oni rade protivno onome što o svemu misli gospodin Marović i vrlo je jasno da ovo ima za cilj destabilizaciju državne zajednice i da pred Evropom pokaže kako ta državna zajednica nema budućnost."
Portparol Haškog tužilaštva, Florans Artman je za Radio Slobodna Evropa izjavila da je upoznata sa odlukom crnogorskih delegata da napuste Nacionalni savjet, ali da joj motivi crnogorskih predstavnika još nijesu predočeni:
"Ja znam da su oni dali ostavke. Tražila sam od naše Kancelarije da nam da više detalja, odnosno, obrazloženje. Nemam ništa preciznije tako da ne mogu komentarisati."
* * * * *
Odluka predstavnika Crne Gore da podnesu ostavke u Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom zbog toga što, kako je obrazloženo, ni nakon 20 dana od poslednje sednice ovog tela nije bilo pomaka u ispunjavanju obaveza SCG, još uvek ne znači da je blokiran rad Saveta, smatraju zvaničnici u Beogradu i najavljuju da bi sednica koja je zakazana za 30. septembar, ipak, mogla biti održana. S druge strane, predsednik SCG Svetozar Marović zakazaće za početak sledeće nedelje sednicu Saveta ministara na kojoj će se razgovarati o svim aspektima rada Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom
U izjavi dostavljenoj iz kabineta predsednika Srbije i Crne Gore predsednik državne zajednice Svetozar Marović navodi da će predložiti da se na sednici Saveta ministara razmotre svi aspekti rada Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, a posebno šta je sve trebalo uraditi na ispunjavanju svih obaveza prema Tribunalu kako bi SCG ostvarila pomak u međunarodnim integracijama. Istovremeno predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže da odluka crnogorskih predstavnika da napuste ovo telo formalno još ne znači da je rad Saveta blokiran. On, međutim, dodaje da ovaj potez crnogorskih predstavnika ne može da dovede u pitanje odluku o eventualnim izručenjima jer Hag ne zanimaju unutrašnji problemi Srbije i Crne Gore, već optuženi za ratne zločine.
“Mislim da se ovo što se događa prije svega je naš unutrašnji problem i mi moramo naći rešenje za taj problem. Najgore što može da se dogodi jeste da uđemo u unutrašnje prepucavanje da li je odluka očekivana, je li ispravna, nije ispravna, zašto je ona doneta, koji su motivi za ovu odluku. Mi jednostavno moramo kroz razgovore, kroz dijalog da nađemo izlaz iz ove situacije, da Savet normalno funkcioniše i da Savet izvršava svoje obaveze koje su precizirane Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom.”
Još jedan od članova Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, zamenik republičkog ministra pravde Branislav Bjelica za naš radio objašnjava da rad ovog tela nije blokiran jer ostavke mora da verifikuje Savet ministara, I najavljuje da će se sednica Saveta za saradnju sa Tribunalom zakazana za 30. septembar ipak održati.
“Savet ministara je mesto gde će biti usaglašena ta činjenica, znači da li će zaista ostavke biti prihvaćene ili neće. Do tada će Savet da radi i na sledećoj sednici će doneti veoma važne odluke o oslobađanju velikog broja dokumenata i svedoka od tajnosti i doneće odluku o formiranju svoje kancelarije, odnosno lica koje će biti zadužena za operativniji rad.”
Vlada Srbije gotovo ništa nije učinila da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, smatra analitičar nedeljnika “Vreme” Dejan Anastasijević i podvlači da je to Srbiju učinilo ranjivom.
“Crna Gora koja ima sopstvenu agendu u celoj toj priči koja se praktično nalazi na jednom koloseku za odvajanje od Srbije, koristi to kao izgovor kako bi svoj neki plan i svoje distanciranje od Srbije naglasila pred međunarodnom zajednicom. U suštini ne bi trebalo da bude toliko teško naći izlaz iz ove situacije. Treba učiniti konkretno stvari koje Vlada još uvek može da učini a koje Hag zahteva.”
Bilo kako bilo, evidentno je da problem Srbije u saradnji sa Tribunalom ostaju izručenja Ratka Mladića, Gorana Hadžića i četvorice generala. Rasim Ljajić ističe da izručenje generala neće značiti ništa ukoliko ne bude izručenja Ratka Mladića, i dodaje da su se praktično iskristalisala dva pristupa prema ovom problemu.
“Jedan pristup je da idemo od težeg ka lakšem, dakle da se sve akcije sada skoncentrišu na rešavanje slučaja Ratka Mladića, da bi onda izdejstvovali da se ostalima sudi u Srbiji i Crnoj Gori. I imamo drugi pristup koji je zapravo i stanovište Crne Gore, da mi rešavamo one slučajeve koje možemo da rešimo, dakle da pokažemo konkretne oblike saradnje sa Tribunalom i u pogledu izručenja, kad su u pitanju generali, i kad su u pitanju neki drugi koji su dostupni, a da slučaj Ratka Mladića ostavimo za kraj.”
"Tim prije, što smo i sami saopštili da nakon one izjave gospodina Koštunice, gdje je Crnu Goru uvukao u problem Haškog tribunala, crnogorski predstavnici apsolutno ne treba da sjede u Savjetu, koji je, prije svega, zloupotrebljen protiv interesa Crne Gore. U svakom slučaju pitanje Haškog tribunala je problem Beograda i mi u SDP-u smatramo da Srbija to treba da riješi, a pokušaj gospodina Koštunice da taj problem prenese i u Crnu Goru, očigledno je ostao bez efekta i u samoj Srbiji, a odluka crnogorske delegacije je apsolutno ispravna."
Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista, Miodrag Vuković takodje kaže da ima puno razumijevanje za odluku crnogorskih predstavnika i da je od samog početka bio protiv prijedloga da se Nacionalni savjet formira na nivou državne zajednice, umjesto na nivou država članica:
"Toliko puta smo ponovili – Crna Gora je talac neizvršavanja ili nerazumijevanja obaveza koje medjunarodne institucije traže od Srbije, kada je Haški tribunal u pitanju i mislim da povlačenje naših ljudi predstavlja upozorenje samoj Srbiji da se jedna sasvim odredjena obaveza ne može preadresirati i poslati onome koji je tu obavez već odavno ispunio."
Na drugoj strani, potpredsjednik opozicione Socijalističke narodne partije, Srdja Božović smatra da se radi o "licemjernom, ali očekivanom postupku crnogoskih predstavnika:
"Taj licemjeran i neodgovoran čin, tempiran je upravo sada, kada se uoči najavljene posjete Solane i Del Ponteove Srbiji i Crnoj Gori želi pokazati da državna zajednica ne funkcioniše u institucionalnom smislu, a ne izvršava ni medjunarodne obaveze. Time pokušavaju da vlasti u Srbiji označe kao isključivog krivca za probleme u saradnji sa Haškim tribunalom i naravno, sebe amnestiraju. To je na liniji dalje razgradnje institucija državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i nepoštovanja Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje i perfidne opstrukcije medjunarodne zajednice od strane aktuelnog crnogorskog režima."
Božidar Bojović, lider Demokratske srpske stranke kaže da povlačenje crnogorskih delegata iz Savjeta za Tribunal doživljava kao jednostrani potez crnogorskog premijera Mila Djukanovića koji "ne odustaje od svog separatistickog projekta":
"Demokratska srpska stranka upozorava da će ubuduće, svi potezi koje Djukanović bude preduzimao biti jednostrani potezi koji imaju osnovni cilj da se ostvari njegov separatistički projekat, da se umetnu klipovi u točkove zajedničke države i svih njenih institucija."
Na tom fonu razmišlja i visoki funkcioner Srpske narodne stranke Goran Danilović, koji povlačenje crnogorskih delegata iz Nacionalnog savjeta za Tribunal tumači kao pokušaj da se sva odgovornost za nesipunjavanje obaveza prema Hagu svali na Srbiju:
"To je još jedna od klasičnih izdaja koje su uradili ljudi iz Demokratske partije socijalista. Ovim što su uradili u DPS-u, oni rade protivno onome što o svemu misli gospodin Marović i vrlo je jasno da ovo ima za cilj destabilizaciju državne zajednice i da pred Evropom pokaže kako ta državna zajednica nema budućnost."
Portparol Haškog tužilaštva, Florans Artman je za Radio Slobodna Evropa izjavila da je upoznata sa odlukom crnogorskih delegata da napuste Nacionalni savjet, ali da joj motivi crnogorskih predstavnika još nijesu predočeni:
"Ja znam da su oni dali ostavke. Tražila sam od naše Kancelarije da nam da više detalja, odnosno, obrazloženje. Nemam ništa preciznije tako da ne mogu komentarisati."
* * * * *
Odluka predstavnika Crne Gore da podnesu ostavke u Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom zbog toga što, kako je obrazloženo, ni nakon 20 dana od poslednje sednice ovog tela nije bilo pomaka u ispunjavanju obaveza SCG, još uvek ne znači da je blokiran rad Saveta, smatraju zvaničnici u Beogradu i najavljuju da bi sednica koja je zakazana za 30. septembar, ipak, mogla biti održana. S druge strane, predsednik SCG Svetozar Marović zakazaće za početak sledeće nedelje sednicu Saveta ministara na kojoj će se razgovarati o svim aspektima rada Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom
U izjavi dostavljenoj iz kabineta predsednika Srbije i Crne Gore predsednik državne zajednice Svetozar Marović navodi da će predložiti da se na sednici Saveta ministara razmotre svi aspekti rada Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, a posebno šta je sve trebalo uraditi na ispunjavanju svih obaveza prema Tribunalu kako bi SCG ostvarila pomak u međunarodnim integracijama. Istovremeno predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže da odluka crnogorskih predstavnika da napuste ovo telo formalno još ne znači da je rad Saveta blokiran. On, međutim, dodaje da ovaj potez crnogorskih predstavnika ne može da dovede u pitanje odluku o eventualnim izručenjima jer Hag ne zanimaju unutrašnji problemi Srbije i Crne Gore, već optuženi za ratne zločine.
“Mislim da se ovo što se događa prije svega je naš unutrašnji problem i mi moramo naći rešenje za taj problem. Najgore što može da se dogodi jeste da uđemo u unutrašnje prepucavanje da li je odluka očekivana, je li ispravna, nije ispravna, zašto je ona doneta, koji su motivi za ovu odluku. Mi jednostavno moramo kroz razgovore, kroz dijalog da nađemo izlaz iz ove situacije, da Savet normalno funkcioniše i da Savet izvršava svoje obaveze koje su precizirane Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom.”
Još jedan od članova Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, zamenik republičkog ministra pravde Branislav Bjelica za naš radio objašnjava da rad ovog tela nije blokiran jer ostavke mora da verifikuje Savet ministara, I najavljuje da će se sednica Saveta za saradnju sa Tribunalom zakazana za 30. septembar ipak održati.
“Savet ministara je mesto gde će biti usaglašena ta činjenica, znači da li će zaista ostavke biti prihvaćene ili neće. Do tada će Savet da radi i na sledećoj sednici će doneti veoma važne odluke o oslobađanju velikog broja dokumenata i svedoka od tajnosti i doneće odluku o formiranju svoje kancelarije, odnosno lica koje će biti zadužena za operativniji rad.”
Vlada Srbije gotovo ništa nije učinila da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, smatra analitičar nedeljnika “Vreme” Dejan Anastasijević i podvlači da je to Srbiju učinilo ranjivom.
“Crna Gora koja ima sopstvenu agendu u celoj toj priči koja se praktično nalazi na jednom koloseku za odvajanje od Srbije, koristi to kao izgovor kako bi svoj neki plan i svoje distanciranje od Srbije naglasila pred međunarodnom zajednicom. U suštini ne bi trebalo da bude toliko teško naći izlaz iz ove situacije. Treba učiniti konkretno stvari koje Vlada još uvek može da učini a koje Hag zahteva.”
Bilo kako bilo, evidentno je da problem Srbije u saradnji sa Tribunalom ostaju izručenja Ratka Mladića, Gorana Hadžića i četvorice generala. Rasim Ljajić ističe da izručenje generala neće značiti ništa ukoliko ne bude izručenja Ratka Mladića, i dodaje da su se praktično iskristalisala dva pristupa prema ovom problemu.
“Jedan pristup je da idemo od težeg ka lakšem, dakle da se sve akcije sada skoncentrišu na rešavanje slučaja Ratka Mladića, da bi onda izdejstvovali da se ostalima sudi u Srbiji i Crnoj Gori. I imamo drugi pristup koji je zapravo i stanovište Crne Gore, da mi rešavamo one slučajeve koje možemo da rešimo, dakle da pokažemo konkretne oblike saradnje sa Tribunalom i u pogledu izručenja, kad su u pitanju generali, i kad su u pitanju neki drugi koji su dostupni, a da slučaj Ratka Mladića ostavimo za kraj.”
