Nekoliko otmiccara koji su drzzali taoce u sskoli u Severnoj Osetiji je uhapsseno, a vechina je ubijena, saopsstio je novinarima komandant 58. armije Viktor Soboljev. On je naveo da su u likvidaciji terorista korisscheni ccak i tenkovi.
NTV je saopsstila da je u Beslanu konaccno utihnula pucnjava. Istovrmeno, u gradu traje potraga za nekolicinom terorista kojima je uspelo da se, preobucceni u odechu talaca, izvuku iz sskole. Visse od 200 talaca je ubijeno, saopsstilo je rusko ministarstvo zdravlja, medju njiima i nekoliko desetina dece. Istovremeno ubijeno je 27 otmiccara, od toga po reccima ssef sluzzbe bezbednosti za Severnu Osetiju Valerija Andrejeva 10 su arapskog porekla, ssto po po njemju govori o medjunarodnoj teroristicckoj akcij. Tri kidnapera su uhapssena, a nekoliko ih je pobeglo. Ministarstvo za vanredne situacije saopsstilo je da se, prema poslednjim zvaniccnim podacima, u bolnici u Beslanu nalazi 704 lica, od kojih je 259 dece. Po reccima predstavnika sstaba, vechina njih ima prostrelne rane, a mnogi su hospitalizovani zbog opekotina i uganuca. Valerij Andrejev rekao je da ruske snage nisu planirale da upotrebe silu, vecc da pregovoraju o mirnom oslobadjanju talaca. "Posle dugih pregovovora bio je postignut dogovor da oko 11 sati pre podne bandiditi predaju tela talaca ubijenih na poccetku akcije terorista u sredu pre podne. Grupa od 4 doktora priblizzila su se sskoli. U tom trenutku odjeknule su dve eksplozije. Deca su potrccala, a (otmiccari) su pocceli da im pucaju u ledja, a neke od njih i da tuku", rekao je Andrejev, dodajucci da su specijalci krenuli da sstite decu i da je u tom trenutku poccela borba sa teroristima. Potom su odjeknule eksplozije u seriji, jer je ccitav kompleks bio miniran, pa se pretpostavlja da je to uzrok smrti veccine talaca. Ranije je bilo javljeno da je akcijom teroristom rukovodio Muhamed Jevlojev, ccovek iz najblizzeg okruzzenje jednog od vodja ccecenskih separatista SSamila Basajeva. Tokom sukoba koji su trajali do uvecce, deo otmiccara je uspeo da pobegne preobukavssi se u odeccu talaca. Dve zzene koje su bile u grupi uhapsile su ruske snage. Preostala grupa zabarikadirala se u sskolu drzzecci deo talaca kao sstit. Deca, koja su bezzala uglavnom u donjem vessu, kazzu da su otmiccari drzzali odvojeno musskarce i zzene odvojeno i priliccno su se brutalno odnosili prema njima.
Mnoge drzzave i medjunarodne organizacije osudile su otmicu dece. Americcki predsednik Dzordz Buss je tokom predizborne turneje u Viskonsiju rekao da "stotine occajnih roditelja brine o sudbini svoje dece. To je joss jedan zlokoban podsetnik na ssta su teroristi sve spremni da bi ugrozili civilizovani deo sveta." Teroristi su upali u sskolu u Beslanu u sredu izutra na poccetku sskolske godine uzevssi kao taoce decu, njihove roditelje i nastavno osbolje, cifre variraju od 400 pa do hiljadu i dvesta. Kao uslov za njihovo oslobadjanje, otmiccari su trazzili priznavanje nezavisnosti Cceccenije.
HAG
Sekretarijat Hasskog tribunala imenovao je britanske advokate Stivena Keja i Dzzilijan Higins za branioce bivsseg predsednika Srbije Slobodana Milossevicha. Kej che biti glavni branilac, a Higinsova kobranilac Milossevicha i
oni che imati poslednju recc o naccinu na koji che biti izvodjen dokazni postupak odbrane, ukljuccujuchi i koji che se svedoci pojaviti u sudnici, saopssteno je u Hagu. Sudije su Milossevichu, medjutim, ostavile moguchnost da, uz njihovu
dozvolu, "nastavi da aktivno uccestvuje u sprovodjenju dokaznog postupka odbrane, ukljuccujuchi, gde je primereno, i da ispituje svedoke, nakon ssto ih ispitaju branioci koje je postavio sud". "Optuzzeni ima pravo i da, u bilo koje vreme, sudskom vechu uputi razuman zahtev da razmotri da mu dozvoli da sam postavi branioca", navodi se joss u odluci. Branioci moraju nastojati da dobiju od Milossevicha uputstva, kao i da u obzir uzimaju njegove stavove, ali che oni imati pravo da na kraju odlucce koje che poteze povuchi. Milossevich je, protivechi se odluci o imenovanju branioca mimo
njegove volje, ranije stavljao do znanja sudu da sa njima neche saradjivati.
NTV je saopsstila da je u Beslanu konaccno utihnula pucnjava. Istovrmeno, u gradu traje potraga za nekolicinom terorista kojima je uspelo da se, preobucceni u odechu talaca, izvuku iz sskole. Visse od 200 talaca je ubijeno, saopsstilo je rusko ministarstvo zdravlja, medju njiima i nekoliko desetina dece. Istovremeno ubijeno je 27 otmiccara, od toga po reccima ssef sluzzbe bezbednosti za Severnu Osetiju Valerija Andrejeva 10 su arapskog porekla, ssto po po njemju govori o medjunarodnoj teroristicckoj akcij. Tri kidnapera su uhapssena, a nekoliko ih je pobeglo. Ministarstvo za vanredne situacije saopsstilo je da se, prema poslednjim zvaniccnim podacima, u bolnici u Beslanu nalazi 704 lica, od kojih je 259 dece. Po reccima predstavnika sstaba, vechina njih ima prostrelne rane, a mnogi su hospitalizovani zbog opekotina i uganuca. Valerij Andrejev rekao je da ruske snage nisu planirale da upotrebe silu, vecc da pregovoraju o mirnom oslobadjanju talaca. "Posle dugih pregovovora bio je postignut dogovor da oko 11 sati pre podne bandiditi predaju tela talaca ubijenih na poccetku akcije terorista u sredu pre podne. Grupa od 4 doktora priblizzila su se sskoli. U tom trenutku odjeknule su dve eksplozije. Deca su potrccala, a (otmiccari) su pocceli da im pucaju u ledja, a neke od njih i da tuku", rekao je Andrejev, dodajucci da su specijalci krenuli da sstite decu i da je u tom trenutku poccela borba sa teroristima. Potom su odjeknule eksplozije u seriji, jer je ccitav kompleks bio miniran, pa se pretpostavlja da je to uzrok smrti veccine talaca. Ranije je bilo javljeno da je akcijom teroristom rukovodio Muhamed Jevlojev, ccovek iz najblizzeg okruzzenje jednog od vodja ccecenskih separatista SSamila Basajeva. Tokom sukoba koji su trajali do uvecce, deo otmiccara je uspeo da pobegne preobukavssi se u odeccu talaca. Dve zzene koje su bile u grupi uhapsile su ruske snage. Preostala grupa zabarikadirala se u sskolu drzzecci deo talaca kao sstit. Deca, koja su bezzala uglavnom u donjem vessu, kazzu da su otmiccari drzzali odvojeno musskarce i zzene odvojeno i priliccno su se brutalno odnosili prema njima.
Mnoge drzzave i medjunarodne organizacije osudile su otmicu dece. Americcki predsednik Dzordz Buss je tokom predizborne turneje u Viskonsiju rekao da "stotine occajnih roditelja brine o sudbini svoje dece. To je joss jedan zlokoban podsetnik na ssta su teroristi sve spremni da bi ugrozili civilizovani deo sveta." Teroristi su upali u sskolu u Beslanu u sredu izutra na poccetku sskolske godine uzevssi kao taoce decu, njihove roditelje i nastavno osbolje, cifre variraju od 400 pa do hiljadu i dvesta. Kao uslov za njihovo oslobadjanje, otmiccari su trazzili priznavanje nezavisnosti Cceccenije.
HAG
Sekretarijat Hasskog tribunala imenovao je britanske advokate Stivena Keja i Dzzilijan Higins za branioce bivsseg predsednika Srbije Slobodana Milossevicha. Kej che biti glavni branilac, a Higinsova kobranilac Milossevicha i
oni che imati poslednju recc o naccinu na koji che biti izvodjen dokazni postupak odbrane, ukljuccujuchi i koji che se svedoci pojaviti u sudnici, saopssteno je u Hagu. Sudije su Milossevichu, medjutim, ostavile moguchnost da, uz njihovu
dozvolu, "nastavi da aktivno uccestvuje u sprovodjenju dokaznog postupka odbrane, ukljuccujuchi, gde je primereno, i da ispituje svedoke, nakon ssto ih ispitaju branioci koje je postavio sud". "Optuzzeni ima pravo i da, u bilo koje vreme, sudskom vechu uputi razuman zahtev da razmotri da mu dozvoli da sam postavi branioca", navodi se joss u odluci. Branioci moraju nastojati da dobiju od Milossevicha uputstva, kao i da u obzir uzimaju njegove stavove, ali che oni imati pravo da na kraju odlucce koje che poteze povuchi. Milossevich je, protivechi se odluci o imenovanju branioca mimo
njegove volje, ranije stavljao do znanja sudu da sa njima neche saradjivati.
