Dostupni linkovi

logo-print

Balkanski turizam na prekretnici?


Ministri turizma država regije dogovorili su se 16. aprila u Beogradu da sarađuju. Potpisali čak o tome i odgovarajuća dokumenta, odnosno protokole, ali dalje od toga ni jedan jedini korak nije napravljen.

Iz Zagreba, Sarajeva ili Beograda moguće je kupiti turistički aranžman za gotovo svaki kutak sveta – osim za kontinentalni deo država suseda. Ako ste u Srbiji, a zanima vas na primer Baščaršija, moraćete da je posetite u sopstvenom aranžmanu. Isto važi, na primer, ako ste u Bosni i Hercegovini, a voleli bi ste da vidite srpske manastire.

Pozvali smo jednu od vodećih regionalnih turističkih agencija koja ima predstavništva u glavnim gradovima Bosne i Hercegovine (BiH) i Srbije.
Imate razne izlete po Evropi. Imate li možda nekakve izlete u Srbiju ili Crnu Goru?

„Jedino iz Ljubljane. Mi iz Sarajeva nemamo. Te programe imamo jedino iz Ljubljane.“

A kakvi su to izleti?

„Jedino da dođete ovdje da tražimo od njih da nam dostave program. To je recimo tura po manastirima na nekoliko dana.“

Dobar dan. Zanima me da li imate možda neki aranžman za Bosnu i Hercegovinu? Konkretno me zanima Sarajevo.

„Na žalost ništa nemamo.“

Nemate uopšte za Bosnu ili baš Sarajevo nemate?

„Nemamo uopšte ništa ni za Bosnu, ni za Hrvatsku, čak ni za Sloveniju. To još uvek ne radimo.“

U zemljama regije postoji interesovanje za turističke aranžmane u susednim državama. To su pokazali nedavni sajmovi u Ljubljani i Sarajevu, kaže Radiju Slobodna Evropa Milica Čubrilo, direktorka Turističke organizacije Srbije:

„Interesovanje postoji. Međutim, znate, put je dosta dug između onog momenta kada smo se mi ponovo pojavili na tržištu i kad se pokazalo interesovanje i momenta dok turoperatori zaista uvrste te ponude u svoje brošure i ponude konkretan proizvod. Dakle, mi radimo na tome i ja se iskreno nadam da ćemo do sledeće godine moći da kupimo aranžman za Sarajevo u Beogradu i u Sarajevu za Beograd. Ide se već sad, ali po nekima to još uvek nije dovoljno organizovano.“

Pave Župan-Rusković, dugogodišnja direktorka dubrovačke turističke agencije „Atlas“, u prethodnoj hrvatskoj Vladi ministar turizma, sada jedan od savetnika generalnog sekretara Svetske turističke organizacije za strateški razvoj, kaže Radiju Slobodna Evropa da postoji potreba da turisti koji dolaze u regiju kupe, ako žele, aranžmane koji uključuju boravak u nekoliko država:

„Turisti se zapravo ne dolazi kupati, ne dolaze na onaj odmorišni, klasični turizam, nego dolaze upoznati zemlju ili zemlje. Većina ih danas, kad idu na takve ture, nastoji da obuhvati nekoliko zemalja, pogotovo oni koji dolaze iz Amerike, Japana i daljih zemalja, jer oni dolaze praktično u Evropu i uvijek nastoje da u tom svom aranžmanu vide što više zemalja.“

Mili Bijavica, vlasnik jedne turističke agencije iz Mostara, čovek koji je dugo u turizmu, kaže Radiju Slobodna Evropa da se profesionalci dobro razumeju, ali da svu krivicu za lošu saradnju snose političari:

„Mislim da je to politika ljudi koji se bave turizmom, inicijativa, šta ljudi nude. Mislim da je to jedan osobni problem. Ja kao privatni turoperator nudim sve za što se zainteresovani raspituju.“

Ima li zanimanja u BiH da ljudi putuju recimo u Srbiju, da vide tamo stvari?

„Ne bih bio iskren kad bih vam rekao da ima. U maloj mjeri. Ali stranci, ljudi koji su boravili u bivšoj Jugoslaviji, imaju veliki interes. Svi programi velikih turoperatora u Evropi i u svijetu su baš ti programi – Srbija (manastiri), što je zaista jedinstveno u Evropi i u svijetu, odnosno čitava bivša Jugoslavija – kad dolazite na Bled u Sloveniju, morate vidjeti i Plitvice, Dubrovnik, Split, Beograd, manastir Dečani, Makedoniju i tako dalje. To je jedan turistički proizvod koji je uvijek bio jedinstven.“

Ipak još nema zajedničkih, nekada uobičajenih, ponuda tipa – nedelju dana na Jadranu, a nedelju dana na primer na Bjelašnici ili Kopaoniku. Zašto je to tako i kada će ih biti, odnosno koliko je daleko vreme kada će u Nemačkoj, na primer, biti prodavani jedinstveni aranžmani koji će uključivati odmor u nekoliko postjugoslovenskih zemalja? Pave Župan-Rusković:

„To ovisi samo o tome koliko je kvalitetan smještaj u BiH. Kad bi on bio kvalitetan, to bi bilo moguće praktično istog momenta.“

Milica Rubriko:

„Ne verujem da je to tako daleko, s obzirom da danas jeste trend da se ide i na regionalne ture, s obzirom da interesovanje postoji, da je Hrvatska svoj deo posla uradila kako bi se našla na svetskom tržištu turizma kao jedna vodeća destinacija i da Srbija to također polako radi. Naravno, mi nikada nećemo biti Hrvatska, ali mislim da možemo da budemo komplementarni.“

Šta nude danas države regije, odnosno bivše Jugoslavije, turistima? Što se tiče Hrvatske i Crne Gore, stvar je jasna – pre svega more. Ali šta još?

Nekadašnja zajednička država nudila je potencijalnim turistima, pored neizbežnog mora, istorijske ture po čitavoj tadašnjoj zemlji. U Srbiji je posebno popularan bio obilazak manastira. U Sloveniji, a od sredine osamdesetih i u BiH, bio je razvijen zimski turizam. Posvuda je bilo banja i lečilišta. Bio je razvijen kongresni turizam, a ogroman novac donosio je i lovni turizam, odnosno donosili su prvenstveno Hrvatskoj, Bosni i Srbiji lovci iz zapadnih zemalja.

Tokom rata turista, dakako, nije bilo. Čitava regija živnula je tek na kraju devedesetih. Ali ipak još nema onog nivoa iz 1988. ili 1989. godine – najboljih turističkih godina ikada. Mili Bijavica:

„Kada je u pitanju BiH, ona strance najviše zanima – moram to reći – zbog rata. Oni su preko sredstava informiranja bili svjedoci tih događaja koji su se dešavali ovdje. Zanima ih povijest BiH, multietničnost, različitost, kultura, pripadnost bivšoj Jugoslaviji, Mediteranu i tako dalje, odnosno kulturološki efekti BiH.“

Šta nudi BiH strancima koji doputuju i hoće, na primer, da gladaju takve stvari?

„Iako je to fraza koju svako upotrebljava, moram reći da nigdje nema na tako malom prostoru toliko različitih kultura, religija, različitih vidova turizma – primorskog, banjskog, kulturalnog i tako dalje. Znači u BiH, na jednom malom prostoru, možete da nađete sve oblike turizma. I naravno ono što je sad u svijetu najmodernije – razvijamo taj agroturizam naročito na području Hercegovine.“

Poseban problem Vaše zemlje jeste činjenica da je turistički potpuno neorganizovana:

„To nam je velika otežavajuća okolnost, ali to je apsolutno politički problem. Vi znate da u turizmu nema politike; mi smo prvi ušli i u Crnu Goru i Crna Gora kod nas, i u Srbiju i Makedoniju. Međutim, to je politički problem. Jer, mi u BiH još nemamo zakona o turističkoj djelatnosti. Znači, fali nam zakon o turističkoj djelatnosti, nedostaje inicijativa za one turoperatore koji se bave inicijativnim turizmom. Znači, to u BiH još nije riješeno na nivou legislative. Mi zato tražimo pomoć. Vrlo dobro surađujemo sa kolegama iz Republike Srpske i iz Federacije; mi smo uvijek zajedno na tim sajmovima i imamo izvanrednu suradnju. To je znači politička stvar, politika je ta koja ne funkcionira u BiH.“

Milica Čubrilo kaže Radiju Slobodna Evropa da Srbija pokušava sebe da promoviše kao potpuno novu, još neotkrivenu destinaciju u Evropi.

„Mi smo napravili jednu selekciju naše turističke ponude za inostrano tržište. Dakle, pokušavamo da promovišemo samo ono što je najbolje i najpristupačnije, pošto mi u Srbiji ipak moramo da priznamo da nemamo hotele koji su na dovoljno visokom nivou za inostrane goste svuda u zemlji. Dakle, što se manastira tiče, promovišemo najviše one koji su u blizini Beograda, dakle pre svega fruškogorske manastire i također Manasiju (Ravanica). Promovišemo i ove druge manastire – Žiču i Studenicu – ali tako što ukazujemo na to da oni koji hoće te manastire da obiđu, moraju da se voze jedno pet sati i u tom slučaju moraju da prenoće na Kopaoniku.“

Na Kosovu institucionalno se turizmom bave resorno Ministarstvo trgovine i industrije i Udruženje za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore.

U ovom trenutku Kosovo nema nikakvu turističku ponudu. Zašto je tako? Fetah Rečica (Recica) iz Udruženja za turizam i hotelijerstvo Privredne komore Kosova ističe kako se na Kosovu, iako je donet, još ne primenjuje Zakon o turizmu i ugostiteljstvu i Kosovo nema nešto što bi se moglo nazvati strategijom razvoja turizma:

„Za korišćenje turističkih resursa nedostaje prateća infrastruktura – putevi i prateći objekti u okruženju ugostiteljskih objekata. Privredna komora Kosova, ali i nadležno Ministarstvo se više bave prezentacijom turističke ponude susednih zemalja – Albanije i Crne Gore – kosovskom tržištu nego onim što bi normalno bio njihov prvenstveni zadatak – prezentacijom turističke ponude Kosova. Kosovo nema strategiju razvoja turizma, kao što još uvek, i pet godina nakon uspostave međunarodne administracije i privremenih institucija Kosova, nema ni strategiju ekonomskog razvoja.“

Abni Bulići (Bulici), iz agencije „Kosova Reisen“, za naš program kaže:

„Kosovo ima resurse, ima turistička mesta, izuzetno atraktivna za razvoj kontinentalnog turizma. Međutim, sve to zavisi od naših institucija, od naše unutrašnje organizovanosti. Bilo je inicijativa da se formira jedna federacija turizma ili nešto slično, međutim sve je to ostalo samo inicijativa. Institucije Kosova se vrlo malo bave ovim izuzetno značajnim pitanjem koje može obezbediti dodatna, vrlo potrebna sredstva za Kosovo.“

Trka za pražnjenjem džepova turista naterala je u proteklih desetak godina mnoge zemlje da ponude ono što je nekada bilo nezamislivo. Vreme ponude samo mora i sunca ili čistog vazduha definitivno je prošlost. Jer, dobro platežna klijentela srednjih godina traži planinarenje, ronjenje, jedrenje, a sve češće i splavarenje, letove paraglajderima, bandži-džamping (bungee jumping).

Nude li države regije takve mogućnosti? Pave Župan-Rusković:

„One su počele prije nekoliko godina. Možda još uvijek ne u takvom obimu kojeg bi možda priželjkivali i oni i mi, ali Hrvatska sasvim sigurno ima dovoljno preduvjeta za sve te vrste pustolovnih aranžmana. I već od Istre, pa evo do Dubrovnika i Prevlake, oni se događaju u nekoliko proteklih godina i ja mislim da će ih iz godine u godinu bili sve više. Kako bude, naravno, rastao interes i kako bude više ljudi dolazilo tražiti takve aranžmane, tako će ih se vjerojatno ovdje više i nuditi. Ja se sjećam, prije par godina je bila praktično samo jedna tvrtka u Hrvatskoj koja se time bavila, a danas ih već ima na desetke.“

Milica Čubrilo:

„Ta specijalna interesovanja smo počeli da promovišemo prošle godine u Londonu. Počeli smo možda sa malo manje ekstremnim stvarima, tipa – vinski putevi u Srbiji i razgledanje ptica, što je izuzetno popularno. Ove godine smo također počeli da pravimo brošuru o aktivnom odmoru u Srbiji, dakle to što ste pomenuli: planinarenje, mauntin bajking (mountain biking), rafting, paraglajding.“

Dobro platežna klijentela iz Srbije, i to ona koju čine poslovni ljudi, i osobe iz šou biznisa (show-businessa), proteklih je godina ponovo otkrivala Hrvatsku i letovanje u toj zemlji je bilo u Beogradu pitanje prestiža. Ove godine, atraktivne su ipak neke druge lokacije, kaže Radiju Slobodna Evropa novinarka Snežana Dakić, autorka u Srbiji kultne televizijske emisije „U trendu“, koja se bavi modom i trendovima, autorka i tekstova u vodećim svetskim modnim časopisima:

„Kolega iz Hrvatske mi je nedavno rekao da je sada naročito ,in‘ Pag i da svi koji drže do sebe i smatraju se za neki hrvatski džet-set idu na Pag. Ako bismo džet-setom u Srbiji smatrali ljude koji su pripadnici te biznis zajednice ili ,business community‘, onda je to svakako Crna Gora, jer je pitanje prestiža imati jahtu ili nešto što na jahtu liči, gliser bilo koje vrste (najbolji je onaj u kome može i da se prespava). Pa se tako zuji crnogorskom obalom koja, kao što znamo, nije velika, pa se brzo može stići s jednog na drugi kraj. Naročito je omiljena Boka Kotorska. Tako da je ,in‘ zujati po Crnoj Gori, ali je također ,in‘ i preći preko granice, morskim putem, pa se zaustaviti na Hvaru i drugim hrvatskim ostrvima. Ja sam čak prošle godine i lično srela neke uspešne Beograđane sa njihovim porodicama ili prosto u društvu. Većina bogatih porodica iz Srbije i Crne Gore sad već ima svoje kuće bilo u Herceg Novom, bilo negde u Boki Kotorskoj, u svakom slučaju na crnogorskoj obali. A oni koji nemaju svoje kuće strašno drže do mesta Pržno pored Svetog Stefana, koje je onako jedno malo, ribarsko, autentično naselje, jer se tu tako svi sretnu pa ćaskaju, dolaze sa svojim ženama i decom, njima pak iznajmljuju apartmane, tako da žene i deca tu borave dok očevi stiču novac na razne načine.“

Branko Glavina iz makarske agencije „Turistički biro“ kaže Radiju Slobodna Evropa da turisti iz Srbije nailaze na veoma dobar prijem na Makarskoj rivijeri:

„Ljudi dolaze, pogotovo iz Bosne, a sad su počeli dolaziti i iz Srbije, iz Beograda. Dolazi puno mladih ljudi. Shvaćam ih, oni nemaju tako velike plaće a htjeli bi na more. Počeli su s vraćati i to mi je drago. Dobri su gosti, cure su im prekrasne. Nikada nisam imao ništa protiv. Dešavalo se svašta, može se reći da Makarska nije mnogo patila. Devedeset posto pravih Makarana, čak možda i više, možda svi pravi Makarani, koji su tu rođeni i koji tu žive, poštuju te ljude. Ali oni kada dođu ovdje su skeptični i pomalo se plaše. Kad ih pitam odakle su, ne žele reći. Pa čekajte, ljudi, živimo u 21. stoljeću.“

Kosovari tradicionalno biraju Ulcinj. Abni Buliči:

„Glavna destinacija je i dalje Ulcinj, zatim albansko primorje, a kao treće po redu sleduje tursko primorje. Ima i drugih destinacija, kao što su Egipat i Španija.“

U Ulcinj se uglavnom odlazi u sopstvenoj režiji, bez posredovanja turističkih agencija, jer su turisti sa Kosova tamo stvorili svoje veze i prijateljstva i nisu im potrebna posredovanja turističkih organizacija. Slična je situacija i s Albanijom. Prema onome što se do sada može videti, interesovanja za letovanje je sve manje zbog teške ekonomske situacije na Kosovu. „Kosova reisen“ ima raznovrsnu ponudu za svoje klijente. Recimo, najjeftinija, ali vrlo korektna i sveobuhvatna ponuda za Tursku, koja postaje sve atraktivnija destinacija, je 300 evra za sedam dana za „ol-inkluziv“ (all inclusive) aranžman sa avionskim prevozom, prevozom do hotela i drugim uslugama. Druge agencije nude letovanje na dvanaestomesečni kredit, ali su kamate na te kredite vrlo visoke.
Na moru su proteklih godina obnovljeni izleti sa obale u unutrašnjost, pa i u delove sada drugih država. Turisti iz Hrvatske odlaze, na primer, organizovano u Crnu Goru i obrnuto, iz Crne Gore u Hrvatsku.

Goran Hrnić, vlasnik dubrovačke turističke agencije „Guliver“, koja je prva počela iz tog grada da vodi turiste u Crnu Goru:

„Danas je Crna Gora naša najprodavanija i najpopularnija izletnička destinacija. U međuvremenu se to dogodilo i s druge strane, kako je i tamo turizam malo krenuo, suradnja se uspostavlja obostrano. Što se tiče BiH, Bosna i Hercegovina je za nas u ovom momentu zanimljiva prvenstveno kao izletnička destinacija, poglavito Mostar, a poglavito nakon otvaranja obnovljenog Starog Mosta. Mostar de fakto postaje naša izletnička destinacija broj dva.“

Svetlana Šabović iz turističke agencije „Gorbis“ u Budvi, kaže našoj novinarki Jasni Vukičević da je interesovanje za odlazak u Dubrovnik ogromno:

„Program za Dubrovnik postoji svaki dan od ove godine. Inače u zadnje četiri godine radimo izlete u Dubrovnik.“

Pave Župan-Rusković kaže Radiju Slobodna Evropa da smatra da će, bez obzira na različite ekonomske prilike u Hrvatskoj sa jedne i Bosni i Srbiji i Crnoj Gori sa druge strane, Hrvatska uvek biti interesantna destinacija za turiste iz Regině:

„Ja u pravilu ne prihvaćam podjelu po zemljama. Kad kažem ,tržište‘, onda mislim na goste koji imaju određene zahtjeve, ili nešto više zahtjevnije ili manje zahtjevne, neovisno iz koje zemlje dolaze. Jer u svakoj zemlji, bez razlike, imate onih jako bogatih ljudi koji traže uvijek nešto ekstra, luksuzno, imate onih koji traže neki prosjek i onih koji traže nešto vrlo skromno, što sebi mogu priuštiti. Prema tome, mislim da ćemo mi sasvim sigurno uvijek biti zanimljiva destinacija i za ljude u BiH i u Srbiji i u Crnoj Gori, jer smo blizu, jer nas poznaju, jer govore i razumiju jezik, a to su svakako prednosti.“
XS
SM
MD
LG