Dostupni linkovi

logo-print

Trenutno sam na nekoj vrsti trudničkog bolovanja


Gost Pres kluba Radija Slobodna Evropa je dr. Zoran Šami, predsednik Parlamenta Srbije i Crne Gore.

RSE: Srpska radikalna stranka uputiće Parlamentu Srbije i Crne Gore rezoluciju o neprihvatanju povlačenja tužbe protiv osam zemalja NATO zato što je propao njihov predlog (nije usvojen u Skupštini Srbije) koji je bio nešto oštriji i drugačije formulisan. Koliko sam pročešljavala Ustavnu povelju nisam primetila da je to vaša nadležnost.

ŠAMI: Stav Vlade Srbije je bio da to jeste nadležnost državne zajednice i Vlada Srbije je u pravu. Međunarodno pravni subjektivitet ima državna zajednica, a mi smo kao država svojevremeno uputili tužbu protiv zemalja NATO pakta. Za sada nisam dobio nikakav zahtev Srpske radikalne stranke s tim u vezi. Zahtevi svih parlamentarnih stranaka o bilo čemu što zadovoljava uslove koje propisuje Poslovnik, biće u skladu sa Poslovnikom procesuirani i stavljeni na dnevni red. Ne mogu znati kakav će stav imati političke stranke u Parlamentu po tom pitanju.

RSE: Kako ćete onemogućiti nadglasavanje, pošto Srbija ima više poslanika nego Crna Gora?

ŠAMI: Mehanizam postoji. Svaka odluka u Parlamentu državne zajednice se donosi sa dve apsolutne većine. Da bi ste bilo šta izglasali u Parlamentu mora da postoji apsolutna većina poslanika iz Srbije i nezavisno od toga apsolutna većina poslanika iz Crne Gore. To znači 46 glasova iz Srbije i 18 glasova iz Crne Gore. Obe državne članice su potpuno ravnopravne i ne postoji mogućnost nadglasavanja.

RSE: Iz Podgorice se sve češće zahteva da se povedu razgovori o budućnosti zajednice Srbije i Crne Gore. Čak je rečeno da bi u septembru mogli da se vode razgovori o tome, kao i to da bi u februaru naredne godine trebali da se održe izbori za Parlament Srbije i Crne Gore. Beogradski sporazum je potpisan 14. marta 2002. godine po kojem bi trebali da se harmonizuju odnosi Srbije i Crne Gore. Tada je određeno da kroz tri godine može da se održi i u jednoj i u drugoj jedinici referendum o tome da li će se nastaviti zajedno ili će doći do razdruživanja.

ŠAMI: Beogradski sporazum je bio samo osnov za pravljenje Ustavne povelje i taj rok teče od trenutka kada je Ustavna povelja usvojena. To je bilo 4. februara skoro pre dve godine. Ustavnom poveljom je propisano da se dve godine od formiranja državne zajednice, moraju održati prvi neposredni izbori za Parlament državne zajednice i to na osnovu zakona koji svaka država članica nezavisno jedna od druge donese. To znači da bi prema Ustavnoj povelji prvi neposredni izbori za Parlament državne zajednice trebali biti održani u februaru iduće godine. Ustavnom poveljom je predviđeno ono što je zapisano i potpisano Beogradskim sporazumom a to je da tri godine od osnivanja državne zajednice svaka od država članica može da pokrene postupak o razdruživanju demokratski organizovanim referendumom na kojem bi se građani izjašnjavali. Ne treba misliti da bi u slučaju razdruživanja posebno Crna Gora i Srbija automatski nasledile prava koja je stekla državna zajednica. To znači da bi smo iz početka morali da tražimo prijem u UN, u Savet Evrope i u ostale političke, finansijske i ekonomske organizacije u kojima je danas državna zajednica član. Tu proceduru su svojevremeno prošle Češka i Slovačka, iako je Čehoslovačka kao država bila članica raznih svetskih asocijacija. Na žalost, to je naš dnevni politički kolorit i u Crnoj Gori i u Srbiji, gde vrlo često političke stranke, zaradi nekih svojih dnevno političkih interesa, pokreću pitanja vezana za državnu zajednicu, što mislim da nije dobro, ali mislim da to ne treba preterano ozbiljno shvatati.

RSE: Na koja pitanja mislite konkretno?

ŠAMI: Stalno dovođenje u pitanje opstanka države zajednice. Poslanici u ovoj skupštini imaju veliki broj kontakata sa značajnim međunarodnim faktorima. Krajnje nedvosmisleno nam se ukazuje na to da je danas Evropa veoma zainteresovana za opstanak državne zajednice i nije to posledica neke posebne ljubavi prema nama. Stabilnost ovog celog regiona u velikoj meri zavisi od stabilnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore, ne zbog nas kao nas, nego zbog geopolitičkih činjenica koje stoje.

RSE: Osim Crnogoraca i vaš koalicioni partner G17 Plus, malo pa malo, kaže kako je besmislena državna zajednica i kako nas ona košta.

ŠAMI: U jednom trenutku oni su izašli sa takvim stavom. Predstoje nam lokalni izbori. Valjda misle da bi na tim lokalnim izborima mogli da profitiraju sa tom pričom. Mnogo što-šta ne funkcioniše u ovoj državnoj zajednici, mada je mnogo toga i urađeno, posebno poslednjih pet meseci na formiranju institucija državne zajednice. Ta priča kako nas državna zajednica mnogo košta nije tačna.

RSE: Imam podatak da nas je od početka ove godine koštala 26,4 milijarde dinara.

ŠAMI: Jeste, ali bitna je struktura kako se to troši: 88% tog budžeta ide na vojsku. Ne sporim da funkcionisanje vojske treba transformirati. S jedne strane vojnici treba da budu mnogo bolje plaćeni nego što jesu, a s druge strane neka od trošenja trebaju da se zaustave, a pri tom ne mislim na naoružanje i na ishranu vojnika, već na neke druge stvari. U svakom slučaju i da Srbija i Crna Gora postanu dve nezavisne države i jedna i druga bi morale da imaju vojsku i verovatno bi količina novca koju bi trošile ponaosob bila ista. Daljih 7,5% se troši na diplomatsko-konzularna predstavništva.

RSE: Kažu da crnogorski diplomati žive na račun srpskog budžeta.

ŠAMI: Crna Gora sudeluje sa 7,5%. To je tako propisano na osnovu društvenog proizvoda i oni te troškove pokrivaju. Znači, 7,5% se troši na naša diplomatska i konzularna predstavništva. Da se naprave dve države ta cifra bi bila dupla, jer bi svi morali u relevantnim zemljama da imaju svoja diplomatsko-konzularna predstavništva. Sve drugo (Savet ministara, kompletna Skupština, sve organizacije na nivou državne zajednice koje postoje) koštaju 4,5 posto. Skupština državne zajednice košta 0,6 posto budžeta. To znači da ova lijepa zgrada sa svim platama poslanika i svih zaposlenih u Skupštini, plus finansiranje sedam različitih skupština na nivou Evrope - odlazak naših delegacija na redovna godišnja zasedanja, sve to košta 0,6%. To je 353 miliona.

RSE: Kolika je plata predsednika i potpredsednika Skupštine?

ŠAMI: Plate su usklađene sa propisima koji su svojevremeno doneseni. Mislim da je moja plata 48 hiljada dinara, a pri tome poslanici u skupštini dobivaju još nešto što se zove paušal.

RSE: To znači da je vaša plata manja od 700 eura.

ŠAMI: Čitao sam po novinama natpise o platama funkcionera. Bez obzira što smo mi užasno siromašna zemlja i što kod nas veliki broj građana stvarno teško živi i ima mala primanja, ne mislim da je problem u platama funkcionera. Problem može da bude jedino ako funkcioneri ostvaruju neke ekstra zarade na nekim ekstra poslovima, članstvima, upravnim odborima. Donesen je Zakon, kao što znate, o sukobu interesa i to je u dobroj meri eliminisano. Ne može da bude problem to što će predsednik države imati platu 1000 eura. Mislim da mora da je ima.

RSE: Iz Podgorice stižu zahtjevi da već u septembru krenu razgovori o budućnosti državne zajednice?

ŠAMI: Činjenica jeste da je politička scena u Crnoj Gori raspolućena po tom pitanju još od vremena režima Slobodana Miloševića. Uglavnom su mnoge partije ostale taoci podele. Nisam siguran da sada bilo koja opcija ima ubedljivu prednost. Demokratska stranka Srbije, čiji sam član, i ja lično mislimo da je u ovom trenutku i za građane Crne Gore i za građane Srbije najbolje da ostanu da žive u državnoj zajednici. Ovo ne kažem ni iz kakvih iracionalnih razloga. Postoje i iracionalni razlozi. Mi imamo neke zajedničke istorije, zajedničke korene, povezani smo rodbinski i na razne druge načine. To nije osnovni razlog. Osnovni razlog je krajnje racionalan. I ako bi došlo do cepanja državne zajednice, bojim se da se ne bi završilo samo na tome. Dovele bi se u pitanje i neke druge teritorije i Crne Gore i Srbije.

RSE: Mislite na Kosovo?

ŠAMI: Mislim i na Kosovo i na Metohiju, ali ne samo na njih. Ponovno dovođenje pitanja granica na Balkanu, bojim se da bi predstavljalo novi faktor uznemirenja celog regiona i od toga niko koristi ne bi imao.

RSE: Verovatno mislite i na Makedoniju.

ŠAMI: Mislim uopšte. Kada počnete da dovodite u pitanje granice jedne države u tu državu niko neće hteti da ulaže zdrav novac, a mi, kako smo užasno siromašni, bez nekih novih ulaganja ne možemo očekivati bilo kakav ekonomski napredak. O tome možemo da pričamo, ali realno nikakvog napredka tu ne može biti. Umesto svega toga mislim da treba da se svi zajedno potrudimo da što pre prihvatimo evropska pravila igre, jer to je uslov da uđemo u Evropu. Evropi je stalo da mi uđemo u Evropsku uniju, upravo zbog važnosti teritorije na kojoj živimo. Ne možemo mi u Evropsku uniju ako ćemo švercovati šećer u tu istu Evropu, što smo probali da radimo. Ne možemo u Evropu sa privrednim sistemom koji ne dopušta normalan protok robe, ljudi i kapitala, koji ne dopušta normalnu trgovinu. Ne možemo u Evropu a da imamo carinu 50%. Mnoge od stvari koje moramo da uskladimo sa Evropom nije teško uskladiti. Neke smo već i uskladili kao što je Konvencija o zabrani torture, Konvencija o ljudskim pravima. Neke stvari bole. Bole zato što ono što je trenutno zajedničko i Srbiji i Crnoj Gori je podjednako siromaštvo.

RSE: Ko bi više izgubio kada bi se razdružili?

ŠAMI: Mislim da je čak nepotrebno licitirati. Mislim da bi svi izgubili. Iz početka bi morali da ulazimo u sve svetske organizacije i političke i finansijske. Na stranu što bi došlo do daljih komplikacija vezanih za postojeće granice ove države. Bojim se da sada nije nikakav trenutak da dolazi do odvajanja državne zajednice. Kada jednom uđete u Evropu onda mnoga otvorena pitanja naših unutarnjih odnosa se mnogo lakše rešavaju.

RSE: Nedavno je veliku prašinu izazvalo prvo Patrijarhovo pismo u kome je bio protiv ovakve himne koju je nazvao Kentaurom, pa ta himna nije usvojena.

ŠAMI: Nije usvojen samo hitan postupak za himnu. Predlog tog zakona stoji i čeka redovnu proceduru i meni se čini da će se u toku sednice, koja će se održati u septembru, taj zakon naći na dnevnom redu. Ne znam kako će se poslaničke grupe prema njemu postaviti. Na poslednjoj sednici Skupštine većina iz Srbije je bila da to ide po hitnom postupku, ali nije postojala većina iz Crne Gore. Ne mogu, niti želim, da polemišem sa njegovom svetosti Patrijarhom Pavlom. U novinama i u ostalim medijima su se pojavile razne interpretacije od kojih neke nisu baš do kraja tačne. Činjenica jeste da mi prema Ustavnoj povelji imamo obavezu da donesemo Zakone o grbu, zastavi i himni. Stav je Saveta ministara, koji nije formalizovan, da zastava i grb trebaju da ostanu isti. Predložena je jedna himna po principu po kome je napravljena državna zajednica. Himna se sastoji od dve strofe pesme Bože pravde, koja je u međuvremenu postala i himna Srbije, i dve strofe usvojene himne Crne Gore, Oj svijetla majska zoro. Najviše polemike je bilo oko jedne strofe autentične narodne pesme Oj svijetla majska zoro. Stavljena je primedba da je to tekst jedne, a tu se u potpunosti slažem, krajnje opskurne ličnosti Sekule Drljevića koji je bio fašista i šta sve ne. Pesma Oj svijetla majsko zoro se u Crnoj Gori dota često peva kao Bećarac. Ima oko pedesetak strofa koji su razni pisali i dopisivali. U toj jednoj verziji koju je pisao dotični Sekula Drljveić ima jedan stih koji kaže ''dok seljačkoj našoj misli…'', a u himni stoji tekst ''dok lovćenskoj našoj misli…''. Jeste da je to jedna reč razlike, ali je razlika suštinska. Nisam mogao da shvatim zašto neko nije pokrenuo veliku halabuku oko toga kada je usvajana himna u Crnoj Gori. Nije moje da raspravljam o tome kako izgleda himna Crne Gore. Načelno mislim da državna zajednica treba da dobije svoje simbole i ako bi se ona održala, mislim da hoće, uvek ima vremena da se opet pravi jedna nova himna i da se traže novi državni simboli. Trebali bi u ovome trenutku neke stvari da dovedemo u red. Pri tome mislim da je najmanje umesno da koristimo himnu Hej Sloveni, koja je, ne samo himna jedne nepostojeće države, ona je himna jedne sasvim druge države a to Poljske. Mislim da je neumesno da i dalje imamo himnu države SFRJ, bez obzira šta ko mislio o toj bivšoj državi. Mislim da je u ovome trenutku bilo najjednostavnije rešenje da se nešto što je predložio Savet ministara i usvoji.

RSE: Sve je očiglednije involviranje crkve u ono što se zove svetovni život. Iz dvorišta crkve je uklonjena bista Đure Jakšića uz obrazloženje da je nedolično, boemski, živeo. Sada je stiglo neko izvinjenje da to nije razlog, već je razlog neka rekonstrukcija u dvorištu.

ŠAMI: Crkva je jedna od mnogobrojnih institucija koja u svakoj državi ima svoj deo posla. Nije crkva jedina. Tu je i Akademija nauka i umetnosti kao i univerziteti. Svaka država ima svojih nekoliko institucija, ne samo onih političkih. Jedan od važnih faktora u svakoj državi je i crkva. Mislim da tu svako treba da radi svoj posao, što ne isključuje mogućnost da se razne institucije po raznim pitanjima oglašavaju i iskazuju svoje mišljenje. Meni ne pada na pamet da raspravljam o unutrašnjim pitanjima Srpske pravoslavne crkve, jer je to krajnje neumesno. S druge strane i Srpska pravoslavna crkva može da iskazuje svoje mišljenje o raznim stvarima koje se dešavaju u državi. Nema mogućnost da uređuje odnose i donosi zakone.

RSE: Ima li državna zajednica Srbije i Crne gore sport? To vas pitam jer je Dragan Kićanović, koji je na čelu našeg Olimpijskog komiteta, revoltiran zbog loših rezultata naših sportista na Olimpijadi u Atini, rekao: ''Znate li vi još neku državu koja nema sport, osim naše''?

ŠAMI: Najmanje sam bio blag prema svojim kolegama političarima, ali za loše rezultate u Atini ne možete sada optuživati političare. Pre svega su odgovorni oni koji su u sportu, verovatno najmanje sami sportisti. Mnogo više su odgovorni oni koji se bave organizacijom u sportu, a bojim se da u mnogim našim sportovima ima još koje-čega što ne valja. Državna zajednica ima samo pet funkcija koje pokriva, a sve ostalo je u nadležnosti država članica. Daću jedan kontra primer gospodinu Kićanoviću. Velika Britanija u takmičenju u fudbalu ima četiri reprezentacije koje nastupaju potpuno odvojeno. To su: Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska, a to nije od juče. U jednoj stvari se slažem sa gospodinom Kićanovićem, a koju on nije izgovorio ali je verovatno imao na umu, sport jeste za svaku državu važan i ako hoćete neke rezultate u sportu, onda u taj sport morate i ulagati. Kada govorimo o sportu onda imamo na umu obično one sportove koji su najviše popularni, kao što su fudbal i košarka. Činjenica je da u mnogim sportovima nismo neke ni najelementarnije stvari obezbedili sportistima. Čuo sam jedan podatak da u gradu Beogradu ne postoji niti jedna gimnastička dvorana opremljena potrebnim spravama na kojima bi deca mogla da treniraju.

RSE: To je stvar Beograda.

ŠAMI: To je na neki način i stvar jedne globalne organizacije. Razumem da nemamo para za bog zna šta, ali možemo opremiti jednu gimnastičku dvoranu spravama na kojima bi neki talentovani klinci trenirali. Dobar je primer Olivera Jeftić koja je imala divan nastup u Atini. Vrlo sam ponosan na njeno zalaganje i rezultat koji je napravila. Bila je najbolja Evropljanka u užasno teškoj disciplini kakav je maraton, ali to je pitanje njenog pojedinačnog požrtvovanja i možda još nekolicine ljudi oko nje. Ne vidi se da iza toga stoji neka ozbiljna organizacija. Ima prostora, bez obzira što smo mi siromašna zemlja, da se na adekvatan način rešavaju problemi sporta i da se sport stimuliše, ali ne samo sport. Gledam nekolicinu polu-dopečenih fudbalera, ili nekolicinu košarkaških asova, koji igraju po belom svetu. Sport je shvaćen kao jedna globalna pojava koju treba negovati, u koju treba ulagati, a onda će i rezultati sami po sebi doći.

RSE: Ne možete da pošaljete uplatnicom novac nekome ko je u Crnoj Gori. Zamišljam situaciju: pošaljete dete na letovanje. Dete se istrošilo i traži još para, a nemate šanse da mu pošaljete novac. Ne daj bože da je šta gore, kakva auto nesreća ili bolest. Isto se to dešava i sa robom koja ide iz Srbije u Crnu Goru i obratno. U Ustavnoj povelji piše da je protok ljudi, robe i kapitala slobodan između Srbije i Crne Gore.

ŠAMI: Naravno. Mi smo svetski velemajstori u tome da radimo u korist sopstvene štete. To što nemate mogućnost da pošaljete pare nekome u Crnu Goru iz Srbije i obratno, ne vidim ni jedan, čak ni parcijalni interes, bilo koga ni u Crnoj Gori ni u Srbiji da to tako bude, sem nekog globalnog inata da pokažemo da smo važni. Pričali smo o odlasku u Evropu, pričali smo o tome kako treba da se prilagodimo evropskim pravilima igre. Ta pravila igre moraju da važe i u Srbiji i u Crnoj Gori. Ako nismo spremni da se međusobno usaglašavamo i da harmonizujemo naše ekonomske odnose, to znači da organizujemo život onako kako treba da bude organizovan, kako ćemo onda, ako nismo međusobno usaglašeni, biti istovremeno usaglašeni sa Evropom. Meni se čini da je to nešto što je ostalo u glavama ljudi, da mi sve vreme mislimo kako smo mi nešto posebno i kako ćemo mi sada da diktiramo Evropi kakva će pravila igre ona da sprovodi. Moramo da razumemo kako mi moramo u svemu, i u organizaciji države i organizaciji pravosuđa, policije, ekonomije, ukupnog života u ovoj državi da prihvatimo neka već odavno prihvaćena evropska pravila igre. Ako to prihvatimo onda ne bi smelo da bude ni bilo kakve razlike između Srbije i Crne Gore.

RSE: Vi ste profesor na beogradskom univerzitetu. Da li je to zamrznuta funkcija ili uspevate da održite i po neko predavanje?

ŠAMI: Funkcija mi je zamrznuta u tom smislu da nemam obaveza na fakultetu, niti imam platu na fakultetu. Svake godine održim nekih desetak časova postdiplomcima jer nemam vremena i ne bih želeo da radim nešto i pri tome nekoga da oštetim. Sada sam na nekoj vrsti trudničkog bolovanja.
XS
SM
MD
LG