RSE
Mada je do poslednjeg trenutka bilo sasvim neizvesno da li će delegaciji Makedonije Srpska pravoslavna crkva dozvoliti da obeleži godišnjicu državnosti u manastiru Prohor Pčinjski, nedoumice su otklonjene nakon javnog poziva koji je patrijarh srpski Pavle uputio makedonskom predsedniku Banku Crvenkovskom. S obzirom da je Srpska pravoslavna crkva prošle godine sprečila makedonske zvaničnike da uđu u dvorište manastira, profesora sociologije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milana Vukomanovića smo upitali da li ovaj poziv najavljuje otopljavanje izuzetno loših odnosa između dve crkve?
VUKOMANOVIĆ
Samo pismo patrijarha Pavla makedonskom predsedniku Crvenkovskom u kome se odobrava poseta makedonske delegacije manastiru, vidim pre svega kao jedan ohrabrujući znak u odnosima između Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve nakon jednog ćorsokaka pa i antagonizma u koji se dospelo naročito nakon hapšenja sveštenika i monaha u Makeodniji koji nisu u raskolu sa SPC. Ali moram odmah dodati da SPC mora u pregovorima da bude fleksibilnija i rekao bih popustljivija, jer Makedonija danas, kao što znamo, ima svoju samostalnu državu, Makedonci su, ma šta o tome mislio neko uckrvi, zasebna nacija. Prema tadiciji drugih pomesnih pravoslavnih crkava oni imaju pravo i na autokefalnu crkvu.
RSE
Dugogodišnji spor između Makedonske i Srpske pravoslavne crkve nastavio se u poslednje vreme oštrim sučeljavanjem između SPC i makedonskih vlasti koje su zabranjivale sveštenstvu iz Srbije da ulazi u ovu zemlju. Koliko je uopše umesno da SPC ulazi u politički prostor i vodi otvoreni rat sa državnih vrhom susedne zemlje. Profesor sociologije religije Milan Vukomanović:
VUKOMANOVIĆ
Meni se čini da bi u odnosima državnici trebalo da razgovaraju sa državncima, a predstavnici crkve sa predstavnicima crkve. Ali svedoci smo toga da u novije vreme, u poslednjih godinu dana, mnogo više, bar kada je reč o SPC se ulazi u taj neki politički prostor i državni prostor i u samoj zemlji, pa evo kao što vidimo i međunarodnim odnosima. Pošto se ovo na kraju krajeva tiče i bilateralnih odnosa između dve države, ali tu je, vidimo i sami, i Srpska crkva čak mnogo aktivnija nego državni prestavnici.
RSE
Da li pri tom crkveni spor opterećuje i pogoršava odnose između dve države?
VUKOMANOVIĆ
Pa mogli bi opterećivati. Svakako da je ovo jedan ne mali problem koji bi valjalo rešiti. Čini mi se da u ovim drugim odnosima čini mi se nikakvih drugih naročitih problema nema. I zato mislim da bi Srpska pravoslavna crkva ako već želi da ulazi u taj politički prostor, ako želi da se bavi politikom, ako želi da se bavi diplomatijom, onda trebalo da vodi jednu dobru politiku i jednu dobru diplomatiju. Dakle ne ono što je kontraproduktivno, ono što nas odvaja o drugih i što pravi barijere, nego on što nas povezuje. Naročito kada je tu reč da kažem o sestrincim crkvama i uopšte narodima koji su tu zajedno živeli u okviru jedne države u istom regionu.
RSE
Uprkos svemu tome Srpska pravoslavna crkva i dalje se oštro protivi samostalnosti Makedonske pravoslavne crkve koja je proglašena pre skoro četiri decenije. Gde je izlaz iz ovog spora, pitamo profesora socilogije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Milana Vukomanovića?
VUKOMANOVIĆ
Vidim rešenje u sticanju autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve. Mislim da je to jedino konačno rešenje koje bi ovde moglo da ima izgleda na nekakav uspeh i ono što bi tu bilo neophodno učiniti. Za razliku od ovih, da kažemo političkih problema koji znaju i da se oduže i da traju, tek ovi crkveni problemi znaju da se protegnu i na vekove. Znate, u jednoj perspektivi večnosti to mnogo duže traje. Ja se nadam, konkretno u ovom slučaju, da to neće baš predugo trajati i da će se naći neko zadovoljavajuće rešenje.
Mada je do poslednjeg trenutka bilo sasvim neizvesno da li će delegaciji Makedonije Srpska pravoslavna crkva dozvoliti da obeleži godišnjicu državnosti u manastiru Prohor Pčinjski, nedoumice su otklonjene nakon javnog poziva koji je patrijarh srpski Pavle uputio makedonskom predsedniku Banku Crvenkovskom. S obzirom da je Srpska pravoslavna crkva prošle godine sprečila makedonske zvaničnike da uđu u dvorište manastira, profesora sociologije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milana Vukomanovića smo upitali da li ovaj poziv najavljuje otopljavanje izuzetno loših odnosa između dve crkve?
VUKOMANOVIĆ
Samo pismo patrijarha Pavla makedonskom predsedniku Crvenkovskom u kome se odobrava poseta makedonske delegacije manastiru, vidim pre svega kao jedan ohrabrujući znak u odnosima između Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve nakon jednog ćorsokaka pa i antagonizma u koji se dospelo naročito nakon hapšenja sveštenika i monaha u Makeodniji koji nisu u raskolu sa SPC. Ali moram odmah dodati da SPC mora u pregovorima da bude fleksibilnija i rekao bih popustljivija, jer Makedonija danas, kao što znamo, ima svoju samostalnu državu, Makedonci su, ma šta o tome mislio neko uckrvi, zasebna nacija. Prema tadiciji drugih pomesnih pravoslavnih crkava oni imaju pravo i na autokefalnu crkvu.
RSE
Dugogodišnji spor između Makedonske i Srpske pravoslavne crkve nastavio se u poslednje vreme oštrim sučeljavanjem između SPC i makedonskih vlasti koje su zabranjivale sveštenstvu iz Srbije da ulazi u ovu zemlju. Koliko je uopše umesno da SPC ulazi u politički prostor i vodi otvoreni rat sa državnih vrhom susedne zemlje. Profesor sociologije religije Milan Vukomanović:
VUKOMANOVIĆ
Meni se čini da bi u odnosima državnici trebalo da razgovaraju sa državncima, a predstavnici crkve sa predstavnicima crkve. Ali svedoci smo toga da u novije vreme, u poslednjih godinu dana, mnogo više, bar kada je reč o SPC se ulazi u taj neki politički prostor i državni prostor i u samoj zemlji, pa evo kao što vidimo i međunarodnim odnosima. Pošto se ovo na kraju krajeva tiče i bilateralnih odnosa između dve države, ali tu je, vidimo i sami, i Srpska crkva čak mnogo aktivnija nego državni prestavnici.
RSE
Da li pri tom crkveni spor opterećuje i pogoršava odnose između dve države?
VUKOMANOVIĆ
Pa mogli bi opterećivati. Svakako da je ovo jedan ne mali problem koji bi valjalo rešiti. Čini mi se da u ovim drugim odnosima čini mi se nikakvih drugih naročitih problema nema. I zato mislim da bi Srpska pravoslavna crkva ako već želi da ulazi u taj politički prostor, ako želi da se bavi politikom, ako želi da se bavi diplomatijom, onda trebalo da vodi jednu dobru politiku i jednu dobru diplomatiju. Dakle ne ono što je kontraproduktivno, ono što nas odvaja o drugih i što pravi barijere, nego on što nas povezuje. Naročito kada je tu reč da kažem o sestrincim crkvama i uopšte narodima koji su tu zajedno živeli u okviru jedne države u istom regionu.
RSE
Uprkos svemu tome Srpska pravoslavna crkva i dalje se oštro protivi samostalnosti Makedonske pravoslavne crkve koja je proglašena pre skoro četiri decenije. Gde je izlaz iz ovog spora, pitamo profesora socilogije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Milana Vukomanovića?
VUKOMANOVIĆ
Vidim rešenje u sticanju autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve. Mislim da je to jedino konačno rešenje koje bi ovde moglo da ima izgleda na nekakav uspeh i ono što bi tu bilo neophodno učiniti. Za razliku od ovih, da kažemo političkih problema koji znaju i da se oduže i da traju, tek ovi crkveni problemi znaju da se protegnu i na vekove. Znate, u jednoj perspektivi večnosti to mnogo duže traje. Ja se nadam, konkretno u ovom slučaju, da to neće baš predugo trajati i da će se naći neko zadovoljavajuće rešenje.
