Dostupni linkovi

logo-print

Belgijski model za Kosovo


RSE
Reagujući na lansiranje novog predloga od strane visokog zvaničnika Evropske unije, savetnik u Ministarstvu inostranih poslova SCG Predrag Simić, kaže da on ne nudi kvalitetniji model razrešenja kosovskog pitanja od nekih ranijih.
SIMIĆ
Belgijski model je verovatno logičan zato što se radi o jednoj uspešnoj zemlji koja je uspešno poslednjih godina prevazišla svoje etničke sukobe. Ali ja i dalje smatram da je tirolski model u ovom trenutku možda primereniji kao pristup rešavanju problema u uslovima približavanja, slično Belgiji, Evropskoj uniji. Belgijski model je uspešan u smislu toga što je on specifičan po tome što se Belgija nalazi, da tako kažem, u centru Evropske unije i na njenu stabilnost i ekonomski uspeh utiče i to. Ne verujem da za marginalne zemlje poput balkanskih zemalja taj model može biti toliko relevantan i toliko uspešan. Bojim se da bi to pre moglo porediti sa uspehom druge Jugoslavije u vreme hladnog rata kada je ona bila strateški partner blokova i kada su je ti blokovi prosto držali na okupu.
RSE
Po mišljenju stručnjaka za ustavno pravo, belgijski ustavni model predstavlja jako komplikovan model uređenja dvonacionalne države u kojoj pored Flamanaca i Valonaca živi i veliki broj pripadnika nemačke nacionalne manjine. Belgijski ustav je donet još 1831. godine ali je u međuvremenu pretrpeo značajne amandmane u pravcu jačanja kompetencije lokalnih i regionalnih zajednica, tako da je od unutarnjeg došao do realnog modela. On podrazumeva da je za donošenje pojedinih odluka koje se tiču flamanske i valonske zajednice neophodna saglasnost nacionalnih saveta a specifičnost predstavlja činjenica da se nacionalno i teritorijalno formiranje nacionalnih saveta mešaju. Asimetrični model podrazumeva da dok su Flandrija i Valonija formirane po nacionalnom principu grad Brisel ima poseban status. U nadležnosti nacionalnih saveta su najpre kulturna prava, obrazovanje, jezik, kulturne institucije. Belgijanci pri izradi ovog modela nisu stvari lomili preko kolena niti brzali, već je vrlo složen mehanizam postupno građen u periodu od desetak godina. Zbog činjenice da je na sznazi već gotovo dva veka, kao i zbog toga da je tsabilna zajednica Flamanaca koja pripadaju holandskom, i Valonaca koji su deo francuskog kulturnog kruga, belgijski ustav važi za uspešan dokument. Po njegovom modelu je uostalom pisan i srpski ustav iz 1888. godine, po mišljenju pravnika najbolji ustav koji je ova zemlja imala. Belgijsko društvo za sada uspešno rešava probleme do kojih neminovno dolazi u sredinama u kojima koegzistiraju dva različita entiteta. Ipak, pitanje je koliko za to zasluga ima ustav ove države a koliko neki drugi faktori, kaže profesor Predrag Simić.
SIMIĆ
Ne pamtim da je bilo ozbiljnih sukoba u poslednjih 10-15 godina. Tih sukoba se sećam tamo pre 15, 20 godina i ranije. Tu je dosta bilo sukoba između ekonomski razvijenih Valonaca i u to vreme nerazvijenih Flamanaca. Međutim, Flandrija je u poslednjih 10-15 godina bila područje intenzivnog ekonomskog razvoja i mislim da to ima veze sa prisustvom Evropske unije kao generatorom razvoja. I to je verovatno učinilo da Flandrija i Flamanci dolaze u povoljniji položaj prema Valoncima, bar u ekonomskom smislu.
XS
SM
MD
LG