Dostupni linkovi

logo-print

Ohridski sporazum prilagoditi kosovskoj situaciji


RSE
Hajredin Kuči, potpredsednik Demokratske partije Kosova, obrazlaže zašto je ta partija predložila da se Ohridski sporazum primeni i na Kosovu:
KUČI
Nedostajao je konkretan predlog i mi smo smatrali da je dobro nešto ponuditi. Decentralizacija nije dobra samo za manjine, već i za sve građane Kosova, te na osnovu toga koristi mogu imati i manjine, a Ohridski sporazum može biti dobra osnova.
RSE
Međutim, Ramus Tahiri, politički savetnik predsednika parlamenta, kaže da je to neprihvatljivo:
TAHIRI
Ohridski sporazum je posledica rata i sporazum koji su, sa međunarodnim garancijama, postigli Albanci i Makedonci. Na Kosovu se nije vodio rat između Srba i Albanaca, već protiv jednog režima. Srbi i druge manjine se ne suočavaju sa institucionalnim problemima i nema diskriminatorskih zakona.
RSE
Prema recima Bujara Dugolija, iz Alijanse za budućnost Kosova, samo neki elementi Ohridskog sporazuma mogu biti korisni:
DUGOLI
Kosovo treba da ima poseban sistem decentralizacije vlasti. Ohridski model se ne može u potpunosti primeniti, već samo neki elementi, kao sto je očuvanje teritorijalne celovitosti Kosova.
RSE
Predstavnici kosovskih Srba ističu da će se pravo rešenje pronaći kombinovanjem uspešnih modela decentralizacije, kao sto je Ohridski dogovor ili neka rešenja u evropskim zemljama. Međutim, oni ističu da Kosovo ima svoje specifičnosti, jer Srbi danas uglavnom žive u seoskim sredinama i na severu Kosova, a i veliki je broj raseljnih lica.

Gojko Savić, član predsedništva Skupštine Kosova iz koalicije Povratak, kaže da bi se na Kosovu mogla primeniti neka vrsta kombinacije većeg broja uspešnih modela decentralizacije, uključujući Ohridski sporazum:
SAVIĆ
Preslikati neki od tih sporazuma ili načina rešavnja problema na sam prostor Kosova, po meni je nemoguće, jer je to vrlo osetljivo područje, čak mislim najosetljivije i tu bi trebalo napraviti neku vrstu kombinacija.
RSE
Momčilo Trajković, lider Srpskog pokreta otpora sa Kosova, naglašava da Ohridski sporazum treba razmotriti, jer ga podržava albanska strana:
TRAJKOVIĆ
Smatram da bi morali da nađemo varijantu da ispoštujemo realnost, a to je da se formiraju opštine sa većinskim srpskim stanovništvom ili sa većinskim albanskim stanovništvom, sa težnjom da se uspostavi pre svega ekonomska saradnja između tih opština, bolja saradnja između tih opština, bolja pozicija u samom parlamentu i mogućnost da se u samom parlamentu odlučuje konsenzusom. Za mene je vrlo bitno da je došlo do pomeranja u razmišljanjima kod albanske strane. Ja sam siguran da će i srpska strana tražiti rešenje i biti u funkciji kompromisa.
RSE
Na osnovu Ohridskog sporazuma nova teritorijalna organizacija u Makedoniji daće albanskoj manjini veća ovlašćenja u lokalnim jedinicama gde su u većini, a dogovoren je i princip dvojezičnosti, što podrazumeva uvođenje albanskog jezika u institucije i ustanove u nekoliko gradova.

Novi šef UNMIK-a rekao je kako se pojedini delovi Ohridskog sporazuma mogu primeniti na Kosovu. Hajredin Kuči ističe koji su to glavni principi koji se mogu primeniti:
KUČI
Najvažniji deo jeste očuvanje teritorijalne celovitosti Kosova, predstavljanje građana u skladu sa njihovim brojem, a nikako pozitivnom ili negativnom diskriminacijom.
RSE
Prema oceni Gojka Savića primena određenih modela decentralzacije treba da uzme u obzir kosovske specifičnosti, posebno položaj Srba. Naime, u gradovima žive uglavnom Albanci a kosovski Srbi su morali da ih napuste zbog nepostojanja bezbednosti i danas uglavnom žive u seoskim sredinama. Zbog toga je potrebno pazljivo kombinovati efikasne modele rešavanja problema, kaže Savić:
SAVIĆ
Bez prejudiciranja nekog od sporazuma, bez žurbi oko rešavanja problema, trebalo bi započeti i ozbiljnije razmišljanje oko rešavanja samog statusa Kosova i samim tim i primene kombinacije različitih, već u svetu poznatih metoda, načina, sporazuma koji su dali neku efikasnost u nekoj sredini.
* * * * *
BEOGRAD


RSE
Kombinacijom raznih rešenja treba doći do najboljeg za Kosovo i Metohiju, rekao je za naš program Vuk Drašković, ministar inostranih poslova državne zajednice Srbije i Crne Gore:
DRAŠKOVIĆ
Mora se doći do sporazuma kojim će se omogućiti povratak prognanih Srba na Kosovo i Metohiju za poslednjih pet godina, obnova svih porušenih kuća, crkava, manastira, puna sigurnost života, imovine… Također se mora doći do sporazuma koji će proklamovati princip i počivati na tome da se državne granice Srbije sa Albanijom ne mogu menjati i da istovremeno te državne granice sa Albanijom u praksi ne treba da postoje, moraju da dobiju evropski kvalitet, da budu potpuno nevidljive, prozirne, prohodne. To su ciljevi. U dostizanju ovih ciljeva, apsolutno je svaka ideja dobrodošla. Počevši od plana Vlade Srbije, preko Ohridskog sporazuma, do rešenja koja su postignuta u Južnom Tirolu, belgijskog modela; treba koristiti i rešenja iz Bosne i Hercegovine.
RSE
U Koštuničinoj Demokratskoj stranci Srbije nismo uspeli tokom čitavog dana da dobijemo komentar koliko bi Ohridski sporazum bio prihvatljivo rešenje za Kosovo. A Čedomir Antić, visoki funkcioner vladajuće G-17 plus i istoričar, smatra da su rešenja iz Ohridskog sporazuma u potpunosti neprihvatljiva za Kosovo i Metohiju zato što bi, po analogiji, prava koja su dana Albancima u Makedoniji trebalo dati Albancima u Srbiji:
ANTIĆ
Za razliku od Makedonije, prostor Kosova i Metohije nije na taj način podeljen. Albanci su privremene institucije pretvorili u institucije nacionalne države i to nacionalne države iz vremena pre jednog veka. Srbi na Kosovu i Metohiji, za razliku od Albanaca u Makedoniji, u populacionom su uzmaku, njih je sve manje i manje. Oni su sa jedanaest posto udela u stanovništvu pali na tri posto, s tim što u zonama gde su u dodiru s Albancima predstavljaju promilsku manjinu. Dakle, ako kažemo da u Čaglavici, u Gračanici i tim enklavama živi tridesetak hiljada ljudi, onda moramo da znamo da u njihovoj okolini živi skoro šesto hiljada Albanaca.
RSE
Za razliku od Ohridskog sporazuma, za kojeg smatra da ga je gotovo nemoguće primeniti na Kosovo, Čedomir Antić kaže da je moguće primeniti neka druga, uspela, rešenja:
ANTIĆ
Recimo entitetska podela u BiH. Zatim je moguće započeti s idejom Ohridskog sporazuma da bi se išlo prvo ka decentralizaciji, a zatim kantonizaciji Kosova i Metohije. Međutim, za to je potrebno da postoji pre svega odlučnost međunarodne zajednice, pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, da reše problem Kosova i Metohije.
RSE
Predrag Simić, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, ističe da se nijedan model ne može mehanički primenjivati, jer je svaki napravljen prema konkretnoj situaciji:
SIMIĆ
Mislim da je Ohridski model nešto što nosi važne elemente koje treba imati u vidu, ali mislim da se ne može mehanički primenjivati, a da se u praksi često koristi više u propagandne svrhe, dakle koristi se više kao jedan propagandni model da je Priština spremna da prihvati nekakva evropska rešenja.
XS
SM
MD
LG