Dostupni linkovi

logo-print

Bekam, dobra kola, skupa garderoba, najnoviji model mobilnog…


RSE
Sa nama je Ivana Kronja, teoretičar filma, inače autorka knjige „Smrtonosni sjaj“, u kojoj se bavila fenomenima neofolk kulture i kulturnih modela izgrađenih tokom devedesetih godina. Potom autorka knjige „Žena s greškom“ Anabela Basalo, napominjem da je to trenutno jedno od najtiražnijih izdanja u Srbiji. I napokon Suzana Jašić, izvrsna direktorica nevladine organizacije Građani organizirano nadgledaju glasanje (GONG).

No pre toga o jednom zanimljivom događaju u okviru Beogradskog letnjeg festivala. Naime, sinoć je u Knez Mihajlovoj ulici trupa Porodica bistrih potoka izvela predstavu pod nazivom „Čovek plus čovek“. Porodica bistrih potoka postoji od 1977. godine, a njeni članovi žive u prirodi u nekoj vrsti komune. Rad ove pozorišne grupe zasnovan je na odnosu čoveka i prirode, a predstave, kako sami kažu, osmišljavaju telima, glasovima, rečima, unutrašnjom verom, zajedničkim radom u bašti i intimnim posvećivanjem zemlji. Osnivač Porodice bistrih potoka je Božidar Mandić, koji je i režirao sinoć izvedenu predstavu.

Predstava Porodice bistrih potoka – odigrana na ulici sa puno ritma i energije, u kojoj su kao glavni rekviziti za iskazivanje suštine stavova ove trupe korišćene drvene motke, lopate, zvona, glasovi i pokret, a publika je odvojena od glumaca samo običnim parčetom kanapa – odgledana je sa velikom pažnjom. U umetničkoj igri „Čovek plus čovek“ Porodica bistrih potoka, kako kažu članovi trupe, poručuje da se u svakoj bašti mogu prepoznati divlja biljka koja ne umire lako i kultivisana koja se lako predaje. Reditelj Božidar Mandić rekao je za naš program da u ovoj predstavi Porodica bistrih potoka želi da dokaže nemoć postulata savremenog društva oličenih u komforu, novcu i tehnologiji i da pokaže snagu potisnutog divljeg principa koji vodi ka obnovi čoveka i kulture:
MANDIĆ
Smisao je naprosto u tome da ponovo pronađemo kakvo je čovek biće, kakav je njegov smisao postojanja u ovom svetu i kako taj čovek može da napreduje u smislu lepote, slobode, boljitka… Ispoljavamo tu jednu žudnju za boljim, mnogo poetičnijim vremenima, za jutrima koja će naznačiti jednu vrstu renesanse. Sve ono što mi činimo u Porodici bistrih potoka, i kod nas i kad dolazimo sa umetnošću, jeste nada, optimizam, vera u neku vrstu zlatnog doba. Znači neki period, epoha koja će zameniti ovo metalno doba, ovo jedno doba bez duše, doba otuđenosti čoveka od čoveka i čoveka od svega.
RSE
Zaista veliki broj beograđana odgledao je predstavu i različito je doživeo, ali je na kraju publika bila veoma zadovoljna:
PUBLIKA (BEOGRAĐANI)
Definitivno nisu za moderno pozorište.

Šta znam, bučno je.

Izaziva reakciju.

Pa ja već poznajem ovu trupu, tako da mi to nije ništa novo. Meni je ovo sasvim OK.

Pa nije loše.

Nije mi jasno.

Ne znam.

Nemam pojma. Ne sviđa mi se.

Ovo je predstava? Super je.

Interesantno je, privlači pažnju. Valjda hoće da kažu kako smo svi taj čovek. Ne razumem baš najbolje ovaj njihov performans.

Neobično je. Ja sam pomislila da nije neko oslobađanje negativne energije. Nešto poput joge, samo malo aktivnije.
RSE
Porodica bistrih potoka odigraće još dve predstave na ovogodišnjem BELEF-u 28. jula i 4. avgusta.
* * * * *
RSE
Ove noći mi ćemo razgovarati pre svega o tome koliko su u Srbiji iživljeni modeli koji su se razvijali tokom devedesetih godina, koji su bili uzori mladima i koji su pre svega imali veze sa politikom i kriminalom.

Ivana, mislite li vi da su se okolnosti u tom pogledu donekle promenile i da danas mladi u Srbiji imaju neke druge uzore?
KRONJA
Pa kao što znamo društvo je u tranziciji, tako da je i sistem vrednosti na neki način u tranziciji. Kod nas postoji kombinacija različitih sistema vrednosti iz prošlih vremena, od komunističko-socijalističkog vremena i neke predratne građanske Srbije, preko devedesetih godina koje su bile jako bolne, do današnjeg trenutka kada su vrednosti još uvek nedefinisane u našem društvu, ali sigurno da je to nasleđe devedesetih još uvek veoma snažno.
RSE
Znači li to, na primer, da su opasni momci i njihove pratilje, onakvi kakve smo ih gledali devedesetih godina kako po ulicama tako i po kafićima, a posebno na televiziji, danas nešto manje prisutni? Pričam o Beogradu.
KRONJA
Pa nemam utisak da su mnogo manje prisutni.
RSE
Anabela, mislite li vi da su ljudi koje pominjemo i koje smo tako često gledali tokom devedesetih zaista danas manje prisutni u Beogradu?
BASALO
Nisam sigurna da su manje prisutni. Koliko primećujem u nekom mom krugu ljudi, čini mi se da su čak štaviše prisutniji nego ranije. Pomenuli ste ove opasne momke, kriminalce i tako dalje, čini mi se da sada više nisu u pitanju sitni kriminalci, znači oni više ne žele da budu sitni, žele da budu krupniji. Većina njih naravno u životu neće postići to za čim žude, ali mislim da je to daleko opasnije nego što je bilo ranije.
RSE
Na kojim mestima ih viđate?
BASALO
U principu svuda. U noćnom životu Beograda. Prepoznaju se po načinu ponašanja, ali po izražavanju, po načinu na koji recimo prilaze devojkama, po svojim pričama i tako dalje.
RSE
Neke devojke to ne dočekuju sa razočaranjem. S nekima od njih sam razgovarao u samom centru Beograda u jednom kafiću. Radi se o četiri potpuno različite devojke, rade različite poslove, starosti su između dvadeset i dve i dvadeset i šest godina, ali na njih se može primeniti jedan princip koji sam ja definisao kao – sve mi diraj ali Cecu ne diraj. Razgovaramo sa prosečnim Beograđankama o njihovim uzorima:
BEOGRAĐANKE

Zašto Ceca? Zato što je jedina takva kakva je. Dobro izgleda, dobro peva, dobro se oblači…

Mislim da ima holivudsku priču, a to joj daje dodatan šarm, dodatnu harizmu. Pročitala sam da je čak inspirisala Madonu (Madonna) da snimi film o njoj.

Moj bivši dečko se družio sa njenim prvim dečkom Šabanom koji je ubijen. Znači moj dečko nju najstrašnije pljuje i loše priča o njoj, ali to nije uticalo na moje mišljenje.
RSE
U odnosu prema muškarcima naše sagovornice postavljaju veoma visoke kriterijume:

Zna se – da ima para, da dobro izgleda, da ima dobra kola… Zato što devojka ne može sama sebi nešto da priušti i onda to traži u muškarcima. Dobro, nije sad nešto ekstra bitno da on dobro izgleda i da ima dobra kola, ali baš da mu ja plaćam Koka-kolu, to ne.

Više je bitno kakav je neko kao ličnost, a ne da li ima kola ili ne.
RSE
Kog muškarca s javne scene bi poželele za sebe:

Vojina Đorđevića, vlasnika Si&Si Company. Dobro izgleda, biznismen, nema prljavu prošlost i slobodan je. Hoćeš nekog poznatijeg? Evo, ali on je zauzet, Aleksandar Đorđević, zato što je sportista i fenomenalno izgleda.

Čolu. Dopada mi se kao ličnost, njegove pesme i uopšte kao čovek.
RSE
Zaključuju da grad „vrvi od sponzoruša“. Razlikuju se u mišljenjima o ovom fenomenu:

Svi smo mi u suštini malo sponzoruše. Da li bi se ti pre okrenuo za nekom devojkom koja dobro izgleda, koja je dobro obučena, koja ima neke šljokice, roza na sebi ili za nekom koja je totalno „out“?

Sponzoruša je samo devojka koja želi više od onoga što ima i što može sama sebi da priušti. Znači ništa drugo. Nije greh biti sponzoruša.

Devojka bez karaktera. Znači devojka koja služi za zabavu tim likovima.

Pa kad vidim devojku koja ima dvadeset godina kako je šeta neki matorac, zapitam se šta je to? Ljubav?

Imaš ti super riba koje recimo jure sportiste koji su mladi i neoženjeni. Jesu li one sponzoruše? Ti momci imaju dobro telo u krevetu, imaju pun džep para, a stariji su od njih godinu-dve. Šta je loše u tome?

Dobro, izvini, a da se radi o je taj isti vodoinstalater, da li bi Sandra Nikolić bila s njim?

Da je on vodoinstalater, ne bi birao Sandru Nikolić. Ne znam šta znači biti sponzoruša. Ako meni dečko s kojim sam dugo u vezi kupi nešto, da li to znači da sam sponzoruša ili šta? Ili ako ga nazovem i kažem – videla sam te i te pantalone, kupi mi ih, jer ja to sebi ne mogu da priuštim, da li to znači biti sponzoruša? Ako to znači biti to, onda sam prva ja sponzoruša.
* * * * *
RSE
Anabela, da li je ovo bio tipičan ženski razgovor tipičnih Beograđanki?
BASALO
Ja sam iskreno zabezeknuta ovim što sam čula. Zaista nisam znala da žene tako razmišljaju. Pretpostavljala sam da ima jedan broj žena koje tako razmišljaju, ali ne mogu da verujem da je to baš tako. Znači ovo za mene nije tipičan ženski razgovor. Ja zaista u takvim razgovorima do sada nisam učestvovala.
RSE
Šta vas najviše šokira u ovoj priči?
BASALO
Šokira me sam taj sistem vrednosti. Priča o sponzorušama je jedno, odnosno to šta one smatraju sponzorušama, svi imamo neka različita mišljenja o tome, međutim sam njihov sistem vrednosti, znači kakav muškarac treba da bude, to je šokantno. Niko od njih nije spomenuo da taj muškarac treba da bude recimo inteligentan, da treba da bude nežan, da treba da bude romantičan, s kakvim bi jedna žena mogla da živi svoj život. To da ima para i tako dalje, to su neke stvari zbog kojih sam razočarana ako žene tako razmišljaju.
RSE
Ali uz romantiku očigledno ne ide i koka-kola. Zar nemate utisak da je ove devojke život naučio da malo pragmatičnije razmišljaju?
BASALO
Ja mislim da njih život nije ništa naučio, da će one jako loše proći u životu, jer ta cela zabava koja sad trenutno traje će proći i ja ne znam šta će im ostati kasnije. One očigledno žive neki život koji je potpuno prazan, imaju nekog svog idola, zamišljaju da je to neki holivudski život i tako dalje, ali one na taj način nikada neće doći do nekog holivudskog života.
RSE
Ono što je interesantno i što se, čini mi se, iz ove priče otvara kao pitanje jesu pre svega dvije stvari, da ne kažem problema. Prva stvar na koju bih ukazao jeste pitanje Svetlane Ražnatović. Da li ste vi, Ivana, razočarani činjenicom koja proizlazi iz ovog priloga, a nesumnjivo jeste tako, da najpoznatija folk zvezda zaista jeste izuzetno popularna u zemlji i da jeste uzor mnogim mladim ljudima?
KRONJA
Nemam šta da budem razočarana ili ne, to je poznata činjenica. Što se tiče Cece Ražnatović, ona je bila veoma harizmatična pop zvezda i pre njenog uplitanja u politiku i njenog braka sa ozloglašenim optuženikom za ratne zločine, biznismenom sumnjive prošlosti i tako dalje. Tako da mislim da su njena velika popularnost i harizma nešto što možemo posmatrati odvojeno. Ali ona sama insistira na tome da je sve to deo njene ličnosti, tako da u suštini to ne možemo posmatrati odvojeno. Osnovni problem ovde jeste to kako naša sredina shvata čitav ovaj problem, jer je to osoba koja je bila povezana s tom jednom veoma problematičnom ličnošću kao što je bio njen pokojni suprug, zatim osoba koja je bila optužena za saučesništvo u nekim ozbiljnim stvarima…
RSE
Ja sam o svemu tome razgovarao s ovim devojkama, ali nemam osećaj da one te stvari o kojima vi govorite, koje su momenti iz biografije Svetlane Ražnatović i njenog pokojnog supruga, ne smatraju posebno bitnim, dakle ne vide to kao nešto što bi ih donekle sprečilo da nju ne smatraju nekim na koga bi se trebalo ugledati.
KRONJA
Problem ove sredine je što ona još uvek u većini slučajeva nije u stanju da razlikuje patriotizam od zločina. U prethodnom režimu je došlo do jedne fuzije ideje patriotizma sa zločinima čije je opravdanje nekakvo pozivanje na patriotizam; to se pojavljuje i u ovom slučaju.
RSE
Znate šta su one meni odgovarale kad sam im navodio te argumente? Odgovarale su da pre svega vole njene pesme i da to nema nikakve veze s onim što je radio njen suprug.
KRONJA
Ljudima je u percepciji masovne kulture u ovom slučaju mnogo važnija ta čitava bajka i harizma tog pop idola, Cece Ražnatović, ali takav stav ima i svoj politički bekgraund, zato što ovde još uvek vlada politički populizam i nerazgraničavanje ovih problema. Znači ta veza između patriotizma i zločina je još uvek vrlo jaka, tako da ljudi ne smatraju da je problem to što je neko bio umešan u takve stvari, smatraju to delom njegovog patriotizma, smatraju to opravdanim, a o tome da li je to opravdano ili ne naravno ne trebamo ni govoriti.
RSE
Predlažem da uključimo i našu sagovornicu iz Zagreba. Suzana, zašto se deo devojaka lepi za bogate muškarce? Da li iz čisto materijalnih razloga, dakle praktičnih, ili takav muškarac, koji je očigledno sposoban da napravi bogatstvo, uliva sigurnost kod žena, pobuđuje neku vrstu emocija, uzbuđenja?
JAŠIĆ
Ja na to stvarno ne bih znala odgovoriti, budući da čak ni u svom širem krugu nemam osoba s kojima bih mogla o toj temi razgovarati. Ali pretpostavljam da je to tako, da su uspješni ljudi uvijek primamljiviji drugim ljudima od onih neuspješnih, a znamo da se za uspješne ljude sve češće vezuju simboli poput novca, materijalnih vrijednosti i tako dalje. Naime uspješan čovjek može biti i onaj tko nema nikakve materijalne vrijednosti, ali je činjenica da mediji nameću sliku uspješne osobe tako što je pokazuju na domjencima, po jahtama, pokazuju njen stan, otvaraju ormare s cipelama, pišu reportaže o osobama koje su na godišnjem odmoru na drugom kraju svijeta i tako dalje. Ta slika se jednostavno nameće kao nekakav poželjan uspjeh za ostale i pretpostavljam da se potom žene lijepe za takve muškarce; ali i obrnuto, isto tako bih rekla da se muškarci lijepe za takve žene.
RSE
Kako se u Hrvatskoj gleda na fenomen Cece?
JAŠIĆ
Ovisi. Naime Ceca je, koliko je meni poznato, popularna i među jednim dijelom stanovnika Hrvatske koji odlazi u predgrađa većih gradova na narodnjake i sluša između ostalog i Cecu. A ponekad se i iz nekog automobila u gradu mogu čuti zvuci narodne muzike. Tako da to možda i jeste trenutno nekakva subkultura manjeg broja ljudi koji u tome vide isto to što i naši susjedi u Srbiji, ali mi imamo neke druge, svoje fenomene, Ceca nije glavni.
RSE
Anabela, imate li vi utisak da je Beograd zaista preplavljen sponzorušama?
BASALO
Nemam. Na to pitanje ne mogu tačno da odgovorim, pošto ih ja viđam samo u prolazu, ne družim se s njima. Ova devojka je malopre pitala da li je ona sponzoruša ako bi joj muškarac kupio pantalone koje ona sebi ne može da priušti, međutim mislim da to ide daleko dublje. To da žena nije sposobna sama da izgradi nešto, znači da napravi sebi karijeru i da sebi nešto priušti, to se dešava, to nije ništa čudno, pogotovo ne na našim prostorima…
RSE
Moram da vas prekinem. Vi se u poslednjih nekoliko godina napravili karijeru koja je svakako specifična; radili ste kao promoter jednog „hotlajna“, pisali ste priče za taj „hotlajn“, slikali ste se za „Plejboj“ (Playboy), napisali ste roman za koji sam rekao da je trenutno izuzetno popularan… Da li biste se uvredili kad bih rekao da je to lako štivo?
BASALO
Ne bih naravno.
RSE
Imate veliki broj osobina i poteza u onome što ste činili u poslendjih nekoliko godina koji bi vas mogli dovesti na liniju da vas neko shvati kao sponzorušu. Da li ste se vi u bilo kom trenutku uplašili da biste mogli poneti taj epitet?
BASALO
Ne, nisam nikada, zato što sam sve ono što imam sama stvorila. Znači od najmanje moje krpice pa do nekih većih stvari, sve to sam ja sama sebi stvorila, sama sebi kupila. Tako da nisam ni mamina, ni tatina kćerka i verovatno ću tako do kraja života. Obično si kažem – kad ne budem bila sposobna sama sebi nešto da priuštim, onda treba da crknem. Ja bar tako razmišljam. Ne odobravam taj način razmišljanja da ono što ja sebi ne mogu da stvorim mora da mi stvori muškarac. Kad budem bila u braku, to će verovatno biti drugačije, ali to je onda nešto što je zajedničko. Međutim ovako kako današnje devojke razmišljaju, to je linija manjeg otpora.
RSE
A ko je bio vaš uzor?
BASALO
Moj uzor nisu bile ni pevačice, ni glumice i tako dalje. Recimo meni je uzor za moje pisanje bio Bukovski (Bukowski), ali to je vezano za moje pisanje. Nemam uzor što se tiče nekog oblačenja ili tako nečeg, već samo u onome čime se bavim i u onome što volim da radim.
KRONJA
Ja bih samo dodala, vezano za ovu prethodnu temu, ne znam da li je Beograd preplavljen sponzorušama, ali one se u svakom slučaju bolje vide, prosto se primećuju i onda postoji taj utisak da one dominiraju gradom, što ipak nije slučaj, jer ja radim s mladima, predajem na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu i mogu da kažem da zaista u toj studentskoj populaciji nema takvih devojaka. Također se družim sa devojkama koje nisu studenti, znači koje rade neke obične poslove, ako tako mogu da kažem, ni one nisu takvog opredeljenja. Osim toga je važno reći, što je inače tipično za društvo, prisutan je i taj fenomen mizogini, odnosno mržnje prema ženama i stalnog traženja problema u ženama. Takvo ponašanje žena je samo simptom drugih procesa koji su se dogodili u društvu, kao što su kriminalizacija društva, opšta pljačka naroda, izolacija društva, činjenica da smo društvo bede i tako dalje i onda je ideja obezbeđivanja sebe na neki način ustvari prvo psihološka potreba, a tek onda materijalna. Dakle to je posledica procesa u društvu, a naše društvo je nekako uvek sklono da optuži žene za sve što je loše u njemu, da su žene pokazatelj neke korupcije, neke pokvarenosti društva, pa u ovom slučaju mi nešto kao pljujemo sponzoruše, jer su one pokazatelj šta nevalja u našem društvu. Treba razmišljati o tome ko je stvorio taj fenomen i gde je tu muška strana.
RSE
Evo da prebacimo priču na mušku stranu. Šta mislite da li je gospodin Miodrag Kostić idealan muškarac?
KRONJA
Ja sam slabo upućena u to ko je gospodin.
RSE
On je vlasnik „MK komerca“ i umešan je u jednu od najvećih privrednih afera, u aferu prepakivanja šećera, zbog koje je zemlja izgubila olakšice Evropske unije na izvoz. Anabela, mislite li vi da je on muškarac kakvog bi prosečna Srpkinja itekako poželela pored sebe?
BASALO
Pa ja pretpostavljam da jeste. Za mene iskreno nije, ali koliko znam iz ovako neke priče pretpostavljam da jeste, prvenstveno zbog toga što ima novca. Za mene nije, baš zato što je umešan u neku aferu, a iskreno, ni ne deluje mi kao neki baš jako privlačan muškarac. Ali za prosečnu Srpkinju verovatno jeste.
RSE
Sad ćemo čuti šta o svemu ovome ima da kaže sam Miodrag Kostić, koji u prilogu koji sledi neće pričati o aferama koje se vezuju za njega, već o popularnosti koja je bazirana na velikom bogatstvu koje ima i onome što o njemu piše žuta štampa.
KOSTIĆ
Svojevremeno, kad sam se opredeljivao da upišem ekonomiju, moj uzor je bio neki Kole. Bilo bi mi jako drago da i ja nekome mogu da budem uzor.
RSE
Kako se dolazi do pozicije na kojoj ste vi sada?
KOSTIĆ
Morate da zasučete rukave. Nesporno je da morate da imate talenta, ali devedeset i devet posto je radi, rad, rad i to uporan.
RSE
Da li je to samo rad ili je i spremnost na poslovne rizike ili, kako to mnogi tumače, velika bliskost sa određenim krugovima koji omogućavaju ovakvo bogatstvo, prije svega političkim ili čak nekim drugim?
KOSTIĆ
Ne verujem da je politika bitna. Ona može da bude bitna, međutim u određenom momentu, ako se budete služili politikom da dođete do bogatstva, s promenom te politike će doći do spora.
RSE
Ali vi se niste držali baš puno daleko od politike?
KOSTIĆ
Da, ali pre 1994., 1995., 1996. godine ste imali dve mogućnosti, jedna je bila da budete uz ondašnji režim koji je danas osudio ceo svet, a druga je bila da se iselite iz zemlje. Ja sam se opredelio za treću varijantu, uprkos tome što imam veliku firmu, aktivno sam se uključio u tadašnji opozicioni pokret samo sa jednim ciljem – da smenimo ondašnji režim i to smo uspeli u oktobru. Malo ko hoće da prihvati za zdravo činjenicu da posle oktobra 2000. godine ja nemam nikakve veze sa politikom.

Ja lično ne volim da me zovu bogatašem zato što ne smatram baš toliko velikom privilegijom to da imate tri hiljade zaposlenih. Svaki onaj privatnik koji ovo sluša i koji ima dvoje, troje ili četvero zaposlenih, zna kolika je odgovornost nositi tri-četiri familije na svojim leđima, a možete zamisliti kolika je odgovornost nositi tri hiljade familija.
RSE
Žene se na vas dosta lepe. Ima li ste lepu ženu i imate decu s njom, imate i Natašu Bekvalac koja važi za lepu i zgodnu devojku. Da li su žene s vama zbog vašeg bogatstva ili zbog vas, kako vi to gledate?
KOSTIĆ
Pa ja ne vidim da je moja bivša žena, da krenem od nje, nešto profitirala u braku sa mnom, osim ako profitom smatrate da je videla mnogo sveta. Ono što mene veže za tu ženu, to je troje naše zlatne dece. To isto važi i za moju devojku. Ja ne verujem da je ona vezana za mene zbog toga, a i ne vidim zašto bi. Ona je samostalna osoba. Ona se bori, radi svoj posao i mislim da je to pre pitanje sličnosti mentalnog sklopa osoba.
RSE
Kada mislite da će u Srbiji doći vreme da to što vozite motorne skije, što idete više puta na skijanje ili više puta na more, što imate jahtu ili vozite avion neće biti sramota?
KOSTIĆ
Ako ste svoj novac stekli pošteno to nije sramota i svakog onog ko ima sto radnika ne treba da bude sramota da to radi. Ja zaista uživam u svemu tome i to mi je način relaksacije posle napornog rada, dakle to ne radim zato da bi drugi gledali nego radim zbog sebe lično jer mi je takav stil života.
* * * * *
RSE
Suzana, da li su biznismeni neko na koga se ugledaju mladi ljudi u Hrvatskoj?
JAŠIĆ
Mislim da jesu. Zapravo postoji nekoliko modela uloga koje su ocjenjene kao poželjne i svakako biznismeni, menadžeri, dakle ljudi sa aktovkama i nekakvim odijelima koji nekamo važno putuju ili dogovaraju nekakve bitne poslove su već više od nekoliko godina poželjan svijet u koji želi ući jako puno mladih.
RSE
A da li su oni tema žute štampe zbog svojih veza sa popularnim licima sa estrade, kao što je to slučaj u Srbiji?
JAŠIĆ
Ne bih rekla da su tema u toj mjeri. Mislim da se žuta štampa ipak ne bavi toliko njima, iako ima onih koji žele da se žuta štampa bavi njima pa tome daju povoda, ali nekako generalno mislim da ipak nisu. Još uvijek su u žutoj štampi najviše prisutni sportaši, pjevači, nekakvi različiti estradnjaci i političari.
RSE
Sada ponovo idemo u Novi Sad. Dakle, Miodrag Kostić je iz Novog Sada, vrlo je popularan u tom gradu kao i u samoj Srbiji, on je čovek o kome se govori. Evo šta mladi Novosađani kažu o njemu i njegovoj, kako on sam kaže, devojci:

MLADI NOVOSAĐANI
Čula sam za Kostića prvi put kao za momka Nataše Bekvalac. Svaku devojku koju pogledate ovde u Novom Sadu je plavuša ispeglane kose.
RSE
Zašto žele da budu kao Nataša Bekvalac?

Pa ona je recimo lepa, verovatno zbog toga. Možda i zbog nekog uspeha koji je ona postigla, što je meni jako glupo. To je kompleks niže vrednosti. Status u Srbiji je takav da svi teže ka tome da izgledaju bogato, a nemaju od prilike šta da jedu.
* * * * *
RSE
Čuli smo da je Miodrag Kostić, i pored toga što je vezan za mnoge privredne afere i što je po svom imenu pre svega biznismen, u Novom Sadu, u svom rodnom gradu, izgleda ipak poznatiji po Nataši Bekvalac. Ivana, čudi li vas to?
KRONJA
Pa ne čudi me, zato što je uticaj masovne kulture veoma veliki i zbog uopšte prirode i načina na koji se prave sadržaji masovne kulture i načina na koji ljudi na njih reaguju. Mediji sadrže tu vrstu narativa, te priče koje u krajnjoj liniji odgovaraju bajkama, znači onim primarnim, osnovnim vrstama priča. Ima recimo jedna teorija da se čovek možda ne bi trebao zvati homo sapiens nego homo narans, znači onaj koji priča priče. Prve priče s kojima se susrećemo jesu upravo bajke u našem detinjstvu, a sadržaji masovne kulture baš u svojoj suštini imaju tu matricu, tu šemu bajki, a neki od njihovih osnovnih sadržaja jesu sreća, romansa, neko blagostanje i tako dalje.
RSE
A mislite li da je Nataša Bekvalac u ovoj priči odigrala ulogu, možda ću malo preterati, ali da to ipak izgovorimo, uspešne sponzoruše?
KRONJA
Ne znam šta da vam kažem. Čini mi se da se ona ne uklapa u to u potpunosti, odnosno ona bi bila neka sponzoruša, ali vrlo senzibilna i nežna. Znači ona je malo urbanija od ovih uobičajenih, dosta agresivnih pevačica koje su bile veoma popularne i pre njene pojave. A što se tiče ove veze, pošto je jedna od intrigantnijih stvari ta da je gospodin Kostić dosta stariji od Nataše Bekvalac, rekla bih da je to jedan uobičajeni psihološki i društveni kliše, da jedna mlada žena kao što je Nataša Bekvalac – koja na neki način deluje i starmalo, znači dosta zrelo i fizički, dakle kao žena, i vrlo je atraktivna, a pri tome je ipak jedno biće za koje se vidi da oseća, da misli, znači nije baš svedena na te neke primarne porive kao neke druge pevačice – ima potrebu da nađe utočište, neku vrstu oslonca u zrelom muškarcu.
RSE
Anabela, šta vi mislite? Kada mladi ljudi u Srbiji razmišljaju o gospodinu Kostiću ili Nataši Bekvalac kao o mogućim uzorima, na šta bi se zapravo koncentrišu? Šta privlači njihovu pažnju?
BASALO
Ja želim prvo da kažem da se ne slažem da Nataša Bekvalac ikako može da bude sponzoruša. To što je Miodrag Kostić stariji od nje, to je neka druga stvar. To je isto ono pitanje koje je meni postavljeno malopre. Znači žena koja ima svoj posao, koja dovoljno zarađuje svojim poslom, ne razumem zašto bi bila sponzoruša.
KRONJA
Ali pitanje je kako je napravila tu karijeru, kako je uopšte ušla u taj posao. Verovatno zahvaljujući podršci jednog uticajnog muškarca, kao i mnoge druge žene koje su uspele na estradi.
BASALO
To je već pitanje. Ja sam ušla sama u svoj posao, nijedan muškarac nije stajao iza mene.
KRONJA
Pa i ja također.
BASALO
Onda bih to ostavila po strani. Za mene ona nije sponzoruša. Što se tiče toga da li mladi u njoj ili u Miodragu Kostiću mogu da imaju neki uzor, naravno da bi svaka devojka koja ima taj neki gen sponzoruše volela da nađe nekog kao što je Miodrag Kostić, znači jednog biznismena koji ima novca i tako dalje; a što se tiče muškaraca, svaki muškarac bi hteo da bude na njegovom mestu da bi mogao da ima nekoga kao što je Nataša Bekvalac. Na žalost to ide u krug.
RSE
Pričamo o ženama, možda smo pomalo nepravedni, možda su i muškarci neka vrsta sponzoruša, ali generalno, koliko su mladi danas uslovno rečeno racionalniji u smislu da su im važnije materijalne vrednosti od onoga što baš i nije direktno vezano sa nekom visokom dobiti? Koliko su mladi danas manje romantični, manje senzitivni na neke stvari?
JAŠIĆ
Jesu u nekoj mjeri. Radi se o dva razloga. Prvi je što se zapravo u posljednjih petnaestak godina, a pogotovo na ovim područjima, iz kolektivne zajednice prelazi u tu neku individualnu, osobnu svijest; znači mladi ljudi postaju svjesni da su oni ti koji moraju prvenstveno razmišljati o samim sebi, zbog raspada sustava vrijednosti, zbog prelaska iz jednog ekonomskog sistema u drugi, iz jednog političkog sistema u drugi i tako dalje. Dakle nastala je ta individualizacija ljudi. S druge strane su se dogodili veliki ekonomski poremećaji. Dakle generacija ljudi o kojima mi sada pričamo, sjeća se svog djetinjstva i jednog različitog materijalnog položaja u kome je odrasla i zapravo sada u ovom trenutku može uspoređivati sebe i svoje roditelje od prije petnaest-dvadeset godina i shvatiti da se nešto promijenilo. Ta generacija je u tom ekonomskom smislu s jedne strane deprivilegirana, a s druge strane je možda čak i u prednosti upravo zbog te individualizacije koja se dogodila. Onda opet dolazimo do toga tko se pojavljuje kao model u medijima. To su uvijek nekakve ekstra priče uspješnih, lijepih, bogatih, šarmantnih i tako dalje i naravno da se većina ljudi počinje poistovjećivati odnosno želi za sebe ono što vidi kao nešto poželjno.
RSE
A šta je osnovni kriterijum na osnovu kojeg mladi biraju uzore? Da li težnja da budu jednog dana to što je i njihov idol, da ostvare to isto što je ostvario on ili se radi o projekciji neostvarenih želja?
JAŠIĆ
Mislim da tu postoje dvije razine. Neki dan sam razgovarala s jednom novinarkom koja zapravo shvaća i osuđuje ono što su uradili mediji. Oni su nepotrebno dali jako puno prostora ljudima koji to uopće ni po čemu ne zaslužuju. Ti ljudi su postali medijski eksponirane osobe koje su sada zapravo netko i nešto u zemlji upravo zbog tih silnih članaka o njihovom životu, o njihovim novim haljinama, o njihovom novom autu i tako dalje. Dakle, ako vam se dovoljno dugo i često nameću priče, vi jednostavno počinjete vjerovati u te priče i zapravo počinjete težiti tim pričama. To je ta prva razina. Druga razina je prioritet u vrijednostima. Svatko od nas želi, naravno, biti uspješan, lijep, pametan, obrazovan i tako dalje. Svi mi želimo oko sebe imati lijepe, uspješne, pametne ljude i tako dalje. To je u ljudskoj prirodi. Međutim, poanta je u prioritetima; što vi vrednujete kao nešto bez čega ne možete, a što je ono što biste vi zapravo voljeli ali nije prioritet. Dakle kod nekih ljudi prioriteti su novac i ljepota, kod nekih vjerojatno nekakva obrazovanost, isti mentalni sklop, mogućnost da se razgovara i komunicira s tom osobom ili društvom u kome se krećete. Bitno je dakle što je kome važno i tu se zapravo sukobljava nekoliko svjetova.
RSE
Ja bih se nadovezao na ovo što smo čuli od Suzane koja je govorila o uticaju medija i konstatovaću ono što je pokazalo istraživanje Instituta za psihologiju po kojem mediji više presudno ne utiču na formiranje stavova mladih na način na koji su to činili devedesetih godina kada su zvezde bili političari i opasni ljudi. Danas su to ipak ljudi iz sveta sporta i estrade. To će nam reći Dragan Popadić, socijalni psiholog i jedan od onih koji su radili na ovom istraživanju:
POPADIĆ
Poslednje istraživanje pokazuje da mladi najveću pažnju posvećuju zvezdama estrade, dakle glumcima, pevačima, pevačicama, manekenkama, sportistima… Svet politike je za njih ostao krajnje neinteresantan, prosto pokazuju odbojnost prema njemu, što je značajno ako se uzme u obzir da su ranije, krajem osamdesetih i ranih devedesetih bili fascinirani upravo domaćim političarima. Ličnosti iz visoke kulture koje im nudi škola, dakle umetnici, književnici, naučnici i slično, također ne izazivaju neko preterano zanimanje mladih. Najuspešniji u promovisanju nekih uzora i zvezda su ubedljivo mediji.
RSE
Ivana, imate li vi utisak da su ti modeli, koji su se odnosili na promociju kriminalaca i opasnih ljudi, danas ipak donekle živi i da i dalje u Srbiji postoje njihove manifestacije?
KRONJA
Postoje, naročito u tabloidima, i to je vezano pre svega za estradu. Jako mi je drago da čujem kolegicu iz Zagreba. Jako volim tu sredinu, mislim da ima sjajne intelektualce, mlade ljude i umetnike. Jedan od mojih novih uzora je fantastični hrvatski umetnik Kristijan Kožul, koji je radio neke izvanredne radove koji su kritika istovremeno lažnog glamura, potrošačke kulture i ratne kulture devedesetih, koja je bila zahvatila i Hrvatsku.
RSE
Imate li utisak da je u Hrvatskoj napravljena jasnija ograda od te kulture nego u Srbiji?
KRONJA
U Hrvatskoj postoji malo više kulture javnog dijaloga; način na koji se političari obraćaju je daleko mudriji, smireniji i više su raspoloženi da se dogovaraju u ime zajedničkih interesa. Ali što se tiče svakodnevnog života u Hrvatskoj, ljudi su jako osiromašeni, užasno su nezadovoljni i smatraju da su sve pokupili kriminalci.
RSE
Kada govorimo o toj javnoj kulturi i odnosu političara, imate li utisak da u Srbiji ne stavljaju jasnu ogradu i da se jasno ne distanciraju od ljudi koji su bili vrlo popularni protekle decenije a sada su pod raznim optužbama?
KRONJA
U Srbiji postoji ta konfuzija vrednosti. Znači uporedo postojanje starih i novih ideologija, gde ova nova ideologija liberalizma, demokratije i tako dalje još nije zaživela i ima dosta otpora u smislu da se ona satanizuje. Naravno, ona ima svojih mana, ali je primerenija našem društvu od nekakvog ratnički orijentisanog, totalitarnog društva kakvo smo imali. Tako da se ovaj proces individualizacije o kome je govorila koleginica u Hrvatskoj mnogo manje dogodio u Srbiji. Mi još uvek imamo tu situaciju predgrađanskog, predmodernog društva, te jedne populističke kolektivne svesti koja onda i ne pravi razliku između mita i realnosti.
RSE
Mislite li vi, da vam postavim konkretno pitanje, da je Milorad Luković zvani Legija, koji je optužen za ubistvo Zorana Đinđića, vrlo popularan u Srbiji?
KRONJA
Pa popularan jeste i to je jedan od sindroma upravo ovoga o čemu govorim. Ja sam bila užasnuta – kada se on predao vlastima, što je isto jedna naravno igra – kada je krenula jedna pozitivna propaganda u mnogim medijima, pa čak i na televiziji.
RSE
Čućemo izjavu ministra policije Dragana Jočića nakon trenutka kada su se Lukovićevi saborci pojavili u Specijalnom sudu u majicama na kojima su bile glave pobesnelih vukova, pa ćete mi onda reći da li to smatrate pozitivnom propagandom:
JOČIĆ
Što se tiče majica, u svakom slučaju je to neki odnos prema toj jedinici, prema načinu na koji je ona radila. To je ipak ratna jedinica i ja bih to shvatio kao odnos tih mladih ljudi prema jedinici koja je nosila neki pijetet nesalomljive jedinice.
KRONJA
Šta je to tako fascinantno u ratu? Zašto bi se neko ponosio učešćem u ratu, stvarno ne znam. Šta je to tako fascinantno biti u jednoj ratnoj jedinici? Ono što je mene negativno fasciniralo jeste način na koji je predstavljan ovaj dotični Legija u medijima. Predstavljan je kao rok zvezda, znači kao neki seks simbol, čak i na B-92 koji je sebi dopustio da prikaže njegove „najlepše“ slike, gde je on prikazan sa ofarbanom kosom ili čak kao neko ko zgodno izgleda, ne toliko meni lično, ali onako za prosečan ukus. Znači prikazan je negde između pop idola, rok zvezde i tog nekog navodnog ratnika ili heroja, umesto da se prikažu fotografije njegovih žrtava odnosno ono za šta je optužen.
RSE
Suzana, znamo da je Ante Gotovina također u bekstvu kao jedan od optuženih za ratne zločine, imali smo i slučaj pevača Tompsona (Thompson) koji je privukao mnoštvo ljudi. Koliko su ti takozvani ratni heroji popularni u ovom trenutku u Hrvatskoj?
JAŠIĆ
Mislim da nisu. Ne mogu sada govoriti ovako uopćeno, trebalo bi naravno provesti neka istraživanja, ali ne vidim da je to nešto previše popularno, pogotovo ne među mladim ljudima. Ima naravno sredina koje nisu toliko urbane i u njima mladih koji, podržavajući Gotovinu i slične likove i odlazeći na Tompsonove koncerte, daju poruku cijelom društvu i politički se određuju. Recimo prije dvije godine je bio Tompsonov koncert u Splitu i novinar je uhvatio dvojicu mladića koji su nosili ustaške kape i pitao ih je da li znaju što je bila Crna legija. Nisu znali. Nisu znali zapravo ni što su ta obilježja koja nose. Nisu imali elementarno znanje iz povijesti, ali su znali jedno – da oni nošenjem toga upućuju određenu političku poruku, izražavaju svoj bunt i svrstavaju se i pripadaju određenoj skupini ljudi. Sve im je to nejasno, sve im je u magli, ali oni su jednostavno željeli, kao i većina mladih ljudi, sebe svrstati negdje i uputiti nekakvu poruku. Međutim, mislim da većina mladih u Hrvatskoj nema takve uzore, zapravo mislim da većina ni nema konkretne uzore s imenom i prezimenom. Tompson je nešto što se u Hrvatskoj događalo u zadnjih nekoliko godina, međutim mislim da mu je pobjedom HDZ-a karijera ipak u opadanju, jer to više nije slučaj koji se provlači kroz medije. Bio je jako popularan u vrijeme kad je zapravo posjet njegovom koncertu značio podršku nekoj drugačijoj politici.
MLADA BEOGRAĐANKA
Nekim mojim drugaricama se ili dopada ili ne dopada, a ja generalno nemam nikakav stav o njemu. Dečko je prosto na glasu zbog celokupne situacije, priče o njemu i tako dalje. Ne dopada mi se nešto posebno kako izgleda, ali eto na glasu je možda zato što je nešto postigao u životu. Neko ga ceni, neko ga pljuje. Nema nekog srednjeg mišljenja o njemu – ili ga vole ili ga totalno pljuju.
RSE
A šta misliš da je postigao u životu?
MLADA BEOGRAĐANKA
Pa bije ga glas, čuje se za njega. Generalno gledam po drugaricama, nekoj se ili ekstra dopada ili joj se totalno ne dopada.
* * * * *
KRONJA
Ovo je stvarno fascinantno, da ga „bije glas“, znači da je to postigao. Čime je to postigao? Ako je dostignuće u životu biti optužen za jedan od najgorih zločina u državi, za ubistvo premijera, onda mi zaista imamo velikih problem sa sistemom vrednosti. Veoma je tužno da prosto postoji medijska blokada na sve što pripada civilnom društvu, znači što ne pripada kriminalu, što ne pripada ratu, ubijaju, uništavanju… Ima toliko ljudi koje bije glas i koji su toliko toga postigli, a za koje naša sagovornica sigurno nikad nije čula. Na primer jedan od mojih uzora je oksfordski profesor doktor Martin Kemp koji je najveći zapadni stručnjak za Leonarda da Vinčija (Leonardo da Vinci) i talijansku renesansu. To kako taj čovek govori o Leonardu i značaju renesanse čak do današnjih dana, o tome kako su crteži Leonarda i Pijera dela Frančeske (Piero della Francesca) bili uvod u kompjuterske jezike i trodimenzionalnu animaciju na kompjuterima na primjer.
RSE
To zaista zvuči kao dobar uzor. Još bih samo pitao Anabelu kakav to glas, po vama, bije Legiju?
BASALO
Za mene je Legija kriminalac i tu nema nikakve priče. Ali kako otvorite novine tako vidite Legiju, tako da nije čudo da ova devojka o njemu govori ovako kako govori. S druge strane ljudi misle da će im Legija otkriti neku istinu o Srbiji za koju ne znaju, da će dakle saznati nešto što ne znaju i to je ono zbog čega je Legija, na žalost, popularan. Ivana je upravu, postoji toliko ljudi koji imaju neka svoja dostignuća, naučna, književna, umetnička i tako dalje, a koji će zauvek ostati senci.
RSE
Dakle mislim da bi se sve tri naše sagovornice složile da ovde postoji stav i da postoji promocija onoga što su negativni uzori. To smo zabeležili i u centru Beograda s jednim gospodinom koji prodaje „nacionalističku opremu“, kako on kaže, između ostalog i majice sa likom Radovana Karadžića i Ratka Mladića:

Ja prodajem audio i video kasete, kompaktne diskove, gusle, šubare, šajkače, zastave, čaše, flaše, tanjiriće sa srpskim nacionalnim obeležjem.
RSE
Je li se dobro prodaje?

Ide.
RSE
Ipak su najprodavaniji artikli majice sa likom Radovana Karadžića i Ratka Mladića:

Prodajem Radovana i Mladića i Dražu i Pavla Đurišića i sve srpske četnike. Mladi najviše kupuju. Ja lično nosim tu majicu jer smatram da je to najveći srpski junak. Oni ne samo da su uzor mladima nego treba da budu uzor i starijima, a pre svega treba da budu uzor ovim našim političarima koji se prodaju. To je inače majica kratkih rukava i ispod Radovanove slike je napisano „svaki Srbin je Radovan“. Mislim da je poruka jasna. Nosim je otkako sam ujutro ovde, nosim je čitav dan.
RSE
Inače zagledanu u sliku Radovana Karadžića smo zatekli, sasvim slučajno, i studentkinju iz Nemačke koja je u prolazi kroz Beograd:

Nisam još videla dovoljno, ali moram priznati da sam iznenađena. O Radovanu Karadžiću znam da je bio lider vojske koja je počinila masakr u Srebrenici, ali znam i to da je on ovde i dalje veoma popularan. Ne mislim da je loše što se prodaju majice s njegovim likom, to je demokratija, ali bih bila iznenađena ako je on ovde nečiji idol. Za mlade u Nemačkoj su to glumci, pevači, a ovde ratnici.
RSE
Sad ćemo otići u Prištinu. Po logici stvari bi se očekivalo da su „ratni heroji“ i tamo vrlo popularni.

Dok s u nekim susednim sredinama idoli nekadašnji vojnici i „oslobodioci“, poput Arkana ili Legije u Srbiji, na Kosovu je nešto drugačija situacija. Zašto je to tako, objašnjava profesor-doktor Ismail Hasani:
HASANI
Nesreća cele jugoistočne Evrope je oslanjanje na lažne mitove, odnosno na ljude koji su donosili nesreću ljudima. U tom kontekstu najeklatantniji primer je Srbija. Na Kosovu je situacija nešto drugačija. Odmah nakon završetka rata je bilo pokušaja da se kopiraju ličnosti koje su vodile rat i te ličnosti su izvesno vreme bile vrlo blizu tome da postanu idoli. Međutim, to je počelo da bledi. Na to su između ostalog uticala neke stvari koje su se dogodile na posleratnom Kosovu i koje su ostala enigme, kao što su ubistva.
RSE
Da li su ratni komadanti idoli za mlade na Kosovu? „Ne, oni nisu moji idoli“, kaže osamnaestogodišnja devojka. „Ljudi odnosno ,heroji‘ kojima je ime dovedeno u pitanje nimalo nisu moji idoli“, kaže njena drugarica.
* * * * *
RSE
Predlažem da nakon Srbije i Kosova čujemo ko su idoli na Zapadu, a nakon toga u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Ko su idoli na Zapadu i uopšte u svetu za naš program govori Anđela MekŠejn Džouns (Angela McShane Jones), profesor istorije na britanskom Univerzitetu Varvik (The University of Warwick).
DŽOUNS
Da bi nekoga doživljavali kao idola, potrebno je da poseduje pet osobina. Najpre mora biti u trendu, dakle moderan, da čini stvari koje mladi ljudi smatraju važnima, zatim uspešan, uz šta ide i materijalna dobit. Međutim, nije dovoljno da samo neko ima dosta novca, već to mora biti i javno vidljivo. Uzmimo na primer Bila Gejtsa (Bill Gates). On je veoma uspešan, ali nije u trendu jer ne prikazuje javnosti na bilo koji način svoje bogststvo, kao što ni političari nisu u situaciji da pokažu svoje bogatstvo, na primer Toni Bler (Tony Blair). Oni to ne smeju da čine jer bi se odmah protumačilo da su stekli novac koristeći funkciju. Veoma je važan i moralni integritet ličnosti. Integritet političara u Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama često je pod znakom pitanja. Popularnost Tonija Blera je u prililčnoj meri opala upravo jer je njegov kredibilitet doveden u pitanje. Jedan od razloga zašto političari nisu popularni u Britaniji je i što njihovi programi često nisu u skladu sa onim što mladi smatraju važnim. Sve dok su na vlasti nisu baš u stanju da govore istinu, a mladi cene upravo istinu i zato su oduševljeni sa javnim ličnostima, pop zvezdama koje se usude da progovore o lažima u društvu. Ja sam proučavala slučaj vojvode od Monmauta (Monmouth), vanbračnog sina engleskog kralja Čarlsa Drugog iz 17. veka. U tadašnjim baladama veličan je kao omiljena, uspešna ličnost, koja se moderno oblači, kao ratni heroj. U tim pesmama bio je opevan kao veran svojoj supruzi, iako ju je u stvarnosti skoro mrzeo, živeli su odvojeno i bio je prava opasnost po druge žene. Muževi su maltene moraju da sklanjaju svoje supruge od vojvode.
RSE
Kako objašnjavate fenomen popularnosti fudbalera Dejvida Bekama?
DŽOUNS
On poseduje svih ovih pet osobina koje sam pomenula. Uspešan je, ima integritet, novine ga opisuju kao privrženog porodici i supruzi. Čak pojedini mediji optužuju njegovu suprugu da je neverna. Dakle, on je kapiten tima koji motiviše druge, uspešan je, u trendu je, moderan. Javnosti je vidljivo njegovo bogatstvo, čini stvari koje se smatraju pozitivnim, nastupa opušteno, prijateljski, pristupačan je mladima.
RSE
Pomenuli ste vojvodu od Monmauta i Dejvida Bekama, koje je javnost obožavala i zato što je smatrala da su verni svojim suprugama. Međutim, postoje potpuno suprotni slučajevi, recimo Džejms Din (James Dean), koji su bili neverni prema svojim partnerkama, ali su dalje smatrani idolima.
DŽOUNS
Ta osobina se ne može posmatrati šematizovano. Pitanje vernosti je jednostavno deo Bekamove ličnosti, taj njegov imidž porodičnog čoveka i života. S druge strane, publika je obožavala Džejmsa Dina kao pobunjenika protiv tadašnjih normi, u tom smislu on je bio doživljavan i kao antiheroj, zar ne.
RSE
Ako su vojvoda od Monmauta i Dejvid Bekam doživljavani kao verni svojim partnerkama, zašto su onda žene opsednute njima, ako znaju da nemaju mnogo šansi da ih privuku?
DŽOUNS
Zbog odličnog izgleda, lepo građenog, atletskog tela, uspešnosti. Jednostavno su privlačni ženama i nije presudno da li su oni verni svojim suprugama ili ne. Žene žude za divnim muškarcima.
RSE
U kojoj meri materijalne vrednosti imaju sada važnost za mlade generacije? Da li im je bitnije da rade nešto suštinski važno što nije uvek u direktnoj vezi sa visokom materijalnom dobiti?
DŽOUNS
Jasno je da nisu svi mladi ljudi motivisani na isti način. Jednom delu je mnogo važniji moralni integritet i duhovna vrednost toga čime se bave. Drugima je pak najvažnije da poseduju najmodernije stvari, da se sa njima pojave na prestižnim mestima da bi pokazali svoje bogatstvo.
RSE
Da li se taj kulturni model dramatično promenio? Pomenuli ste neke od zajednčkih uzora mladima, kao što su Džejms Din, zatim Bitlsi (Beatles), koji su obožovani širom sveta, ne od svih ljudi, ali od značajnog dela.
DŽOUNS
Treba imati u vidu da proces globalizacije podrazumeva da su mediji premrežili ceo svet, što definitivno omogućava i stvaranje tako da kažem globalnih idola, bez obzira na kulturni model kome pripadaju, rušeći na taj način civilizacijske barijere. Tako da sada idoli imaju priliku da postanu univerzalniji nego ikada u prošlosti.
RSE
U prošlosti su postojali heroji kao što su pomenuti vojvoda od Monmauta, zatim vođe Francuske revolucije, Okotobarske revolucije, Če Gevara (Che Guevara), dakle ljudi koji su na neki način pomerali granice društva u kojem su živeli. Sada, međutim, nema takvih uzora. Stiče se utisak da su mladi racionalniji u pristupu.
DŽOUNS
Ko je to ko bio sada mogao da promeni svet, pa da bi ga mladi obožavali? Nelson Mendela (Mandela) je smatran ličnošću koja je na neki način menjala svet. Razmišljam o Bobu Geldofu, koga mladi vole kao uspešnog pevača, ličnost od velikog integriteta, u trendu. Otkada se posvetio borbi protiv gladi u svetu, on je na neki način manje uspešan kao muzičar, ali ga mladi i dalje obožavaju kao osobu koja pokušava da pomeri granice, da učini svet boljim. Drugi primer je princeza Dajana (Diana), koja je bila deo vladajućeg establišmenta, ali se itekako angažovala u akcijama neutralisanja minskih polja u svetu, zatim u borbi proti side.
* * * * *
RSE
Svuda postoje idoli, i u svetu i na Zapadu, kao i na Balkanu. Mi sve vreme govorimo o domaćim idolima na Balkanu; u kojoj meri su neki strani idoli – bilo Bekam kao sportista ili neke estradne zvezde – interesantnije od domaćih poznatih ličnosti?
KRONJA
Sigurno je da postoji taj fenomen globalizacije i da je naravno zahvatio i Srbiju kao i sve ostale zemlje zapadne civilizacije i ne samo zapadne, mediji grade jedno globalno selo i onda su i najpoznatije zvezde poznate u svakom kutku planete. Tako da su i našim mladima neke veoma poznate pop zvezde ili sportisti veliki idoli. Na primer mladi ljudi u Srbiji stalno govore o pevačima kao što su Britni Spirs (Britney Spears) ili Madona ili na primer grupa Metalika (Metallica) i tako dalje, kao o svojim velikim idolima, što je razumljivo s obzirom na globalnu kulturu koja se prosto širi jednim internacionalnim jezikom kao što je engleski i tom pokretnom slikom, ustvari umnožavanjem idola. Na primer muzički video spot je specifičan žanr televizijske estetike zato što je jedna od njegovih glavnih osobina forsiranje krupnog plana; znači da bi se istakla zvezda jednostavno se forsira njen krupni plan. To je sistem i u modnim časopisima. Naravno živimo i u vremenu vizelne kulture, gde se slika stavlja na prvo mesto ispred reči.
RSE
Anabela, u čemu vi vidite razliku između ljudi koje pominje Ivana, koji su globalno popularni, i onih zvezda koje su popularne u zemlji i o kojima večeras raspravljamo kao o uzorima mladih u Srbiji?
BASALO
Pa ako bismo govorili o tome da li je bolje da je nekom idol Britni Spirs ili Legija, sigurno da je daleko bolje da to bude Britni Spirs ili Bekam. Tu je razlika, u tome što mi ovde u Srbiji imamo negativce za idole.
RSE
Suzana, u kojoj meri su u Hrvatskoj strane ličnosti čak veći idoli nego pojedine domaće estradne zvezde i druge ličnosti?
JAŠIĆ
Nemam ništa za dodati ovome što su rekle sugovornice. Postoje ljudi koji su poznati u bilo kojem kutku Hrvatske i koje mladi ljudi poznaju, vole i dive im se, neovisno o kome se radi. Domaća estrada i domaći uzori i sve domaće teme su uvijek zapravo zanimljive za razgovor na kavi i za tračanje. Mislim da je to u nekoj podjednakoj mjeri. Ono što bih samo htjela dodati, a što je jedna od djevojaka s kojima ste razgovarali spomenula kad je opisivala Legiju i kad je rekla da se za njega čuje, mi smo u Hrvatskoj u posljednjih nekoliko dana bili svjedoci rušenja skupih kuća koje su nelegalno sagrađene prije nekoliko godina na obronku Parka prirode kraj Zagreba. Jedan od aktera cijele priče, Ljubo Ćesić Rojs, odlučio je napraviti medijski spektakl od toga i svoju kuću je počeo rušiti sam. Pet dana za redom mediji su bili gore i pet dana za redom on je punio novinske stupce, medije i tako dalje, pekao janjetinu, najavljivao da će sagraditi svoj kontejner u koji će ugraditi klimu i plazma ekran i tako dalje. Iako su mediji osudili cijelu priču u smislu da je nelegalno sagradio kuću i što sad hoće, njegovo prisustvo u medijima iz dana u dan, navelo je ljude da o njemu počnu pričati kao o simpatičnom momku koji eto ima para da sruši svoju kuću, da krene negdje graditi novu i da se sprda sa svima. On je na kraju ispao pozitivan samo zbog medijske pažnje koju je dobio. Tako da mislim da je problem cijele naše regije još uvijek ta „estradizacija“ medija koja kreira modele ponašanja i uzore na koje mladi nisu imuni.
RSE
Predlažem da sada čujemo iskustva iz Zagreba.
MLADI ZAGREPČANI
Tko su nam uzori? Pa nemamo uzora.

Niko nije vrijedan toga da bi bio uzor.

„Severina“.

Trebamo biti onakvi kakvi jesmo i nitko nam ne treba biti uzor.

Bez para nema ničega.

Danas su sve djevojke uglavnom sponzoruše i padaju na novac, tako da bih ja htio imati puno novaca.

Previše ulažu u svoj izgled, a uopće ne vode računa o tome kakve su osobe.
RSE
Bivša hrvatska manekenka Tihana Harapin Zalepugin potvrđuje da je glamur i materijalno većini djevojaka koje pokucaju na vrata njezine agencije na prvom mjestu:
HARAPIN ZALEPUGIN
Njihovo prvo pitanje je – koliko? Dakle važno je koliki će biti iznos honorara, naravno kada će biti isplaćen, da li odmah, da li u kešu i tako dalje. A ja se sjećam kad sam bila manekenka da sam prvo pitala – gdje moram doći, kako moram doći, šta moram ponijeti sa sobom. Naravno da je honorar uvijek bio važan, ali jednostavno mislim da se današnja generacija previše izmaterijalizirala.
RSE
Materijalne vrijednosti su definitivno na visokoj cijeni, ističe i doktorica psihologije Mirjana Krizmanić:
KRIZMANIĆ
Uzori su ovi koji se na brzinu bogate – estradni umjetnici, nogometaši… Rijetko ćete koga čuti da mu je uzor recimo naš profesor Radman, koji bi mogao biti uzor, koji je osim toga jedna krasna, privlačna ličnost, jedan normalan, vedar čovjek, pun životne radosti, uspješan znanstvenik… To traži rad. Malo toga je vezano za uzor u radu, u odgovornosti, sve je na brzinu. Svi ti mladi dobivaju iz društva, iz cjeline, povratne informacije koje su grozne. Na primjer onaj mladić koji je zgazio dvije curice u Makarskoj ode van studirati; to je strašna poruka. To je poruka – možeš sve učiniti, neće ti se ništa dogoditi. I kud ću ja onda sa svojim poštenim vrijednostima ako se takve stvari toleriraju?
RSE
Dvadeset-trogodišnju studenticu i manekenku Oliveru Slavicu smo dosta loše čuli kad nam se javila na mobitel:
SLAVICA
U autobusu sam za Zagreb.
RSE
Otkud putujete?
SLAVICA
Iz Šibenika.
RSE
Gdje ste sada?
SLAVICA
Nemam pojma. Taman smo prošli Benkovac ili tako nešto.
RSE
Olivera je 1998. godine bila Mis Dalmacije i Mis fotogeničnosti Hrvatske. Mnogim je djevojkama danas sigurno uzor.
SLAVICA
Kad sam bila mala i ja sam mislila da su svi ti koji šetaju po pistama super obučeni, da imaju prekrasnu šminku… To na neki način može biti uzor, sve to izgleda glamurozno i super, međutim to nije baš tako.
RSE
Doktor Mirjana Krizmanić – hrvatsko društvo mora hitno početi uspostavljati sustav vrijednosti za koje bi se mladi mogli uhvatiti:
KRIZMANIĆ
Ne znam da li ste čuli da je najnovija igra u Zagrebu – što je strašno i ja sam se stvarno sinoć pet puta probudila od tog užasa – da se voze brzim autima u suprotnom smjeru po zelenom valu. Jedan mi je student rekao da se više ne usuđuje po noći voziti, jer ga je strah da ga netko ne ubije. Ugrožavaju sebe i ugrožavaju druge. To su djeca bez vrijednosnog sustava.
* * * * *
RSE
Bila je to storija iz Zagreba i za sam kraj – da li se promenio tradicionalni mačo mentalitet u Crnoj Gori?

Darko iz Podgorice ima dvadeset i tri godine, treća je godina fakulteta i kaže da nema uzora koga bi mogao imenovati, ali da njegovi vršnjaci, pa možda i on sam, iako to sebi često ne žele da priznaju, otvorenih usta gledaju u ljude koji su u proteklih petnaestak godina stvorili ogroman novac i sebi praktično preko noći obezbijedili lagodan život:
DARKO
Uzmite američke filmove, tamo momak nađe djevojku, opljačka banku i ode u Meksiko. Ima i ovih koji lunjaju po parkovima, nose majice s rok zvijezdama ili glumcima. Ima i onih koji nose majice s likom Karadžića, Staljina, kako ko voli. Mislim da je dobro dok se ne poraste, a poslije nastaju problemi.
RSE
Mladima je, kaže Darko, najbitnije da su vidljivi rezultati – dobra kola, firmirana garderoba, dobar sat, najnoviji model mobilnog telefona… Manje je bitno na koji su način ljudi u koje gledaju kao u bogove, došli do para:
DARKO
Pa koliko vidim to nije ni starijima nešto posebno bitno, niti se tome ulazi u trag. A mladi puno o tome ni ne razmišljaju – ko ima para ima. Neko zavidi, neko hoće to da postigne, neko na to pljuje.
RSE
Statusni simboli su veoma važni u crnogorskom društvu, potvrđuje dvadesetogodišnji Ivan, koji je tek započeo studije. On i njegovi drugovi su, kaže, često obeshrabreni kada praznih džepova gledaju svoje vršnjake kojima su roditelji oni koji su prethodnih godina novac sticali u raznim sumnjivim poslovima:
IVAN
Kad vidiš momčića od dvadeset i jednu- dvadeset i dvije godine u Mercedesu koji košta sto hiljada eura, koji ima para da uradi što god hoće, koji ima lijepu djevojku sa sobom, ipak se osjećaš nekako indisponirano, na neki način želiš to da imaš.
RSE
A šta djevojke cijene kod mlađih momaka? Da li cijene njihov intelekt, šarm ili su to opet neke materijalne stvari?
IVAN
Pa poznata je ona klasa sponzoruša kojima je važno koje auto voziš, znači odlučuje bolje auto. Ima i normalnih djevojaka, ali i one dosta cijene novac. Svugdje u svijetu, ne samo kod nas, pare predstavljaju neku moć.
RSE
Žene u Crnoj Gori su se izborile za svoja prava i oslobodile se stega koje su ih godinama vezale isključivo za kuću. Sticanjem te samosvijesti, žene u Crnoj Gori su, prema riječima dvadeset-trogodišnje Maje, preuzele inicijativu i postale puno jače od muškaraca koji su, kako tvrdi, iskompleksirani i frustrirani raznim socijalnim dešavanjima i nepravilnostima. U takvom ambijentu, kaže Maja, uloge su se praktično zamijenile:
MAJA
Muškarci su postali žene, a žene su postali muškarci, što meni lično nikako ne odgovara, s obzirom da ja od mog muškarca tražim prije svega da bude jak, onako kao što muškarac treba da bude.
RSE
Maja tvrdi da je priča o sponzorušama klasično muški izgovor i zamjena teza nastala u jednom društvu u kome je budućnost postala neizvjesna i u kome podjednako muški i ženski pol očekuje od svojih partnera u vezi da im pruži sigurnost koja je sve manje izgledna:
MAJA
Ne mislim da je spozoruša sad neka pojava koja prijeti. Mislim da su takve žene odnosno takve djevojke u manjini. Mi jednostavno živimo u takvom vremenu i strašno me nervira zašto niko ne priča o muškarcima koji neće da se zabavljaju sa djevojkama kojima otac prije toga nije kupio kola i stan. Ima i toga.
* * * * *
JAŠIĆ
Ne slažem se u cjelini sa gospođom Krizmanić koja generalizira mlade ljude. Ja sam u zadnjih nekoliko godina upoznala na stotine mladih ljudi koji su došli volontirati, koji su došli raditi za nekakvo opće dobro, koji imaju izgrađen sustav vrijednosti i koji zapravo nisu sve ono o čemu smo mi danas pričali. Žao mi je što smo u ovih sat i pol pričali uglavnom negativno o mladim ljudima, budući da se, evo konkretno za Hrvatsku, može reći da se stvari mijenjaju. Što potkrepljujem nedavnim istraživanjem koje je objavio UNDEP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj), u kojem se iščitava da se među mladim ljudima dogodilo nešto ključno, a to je da je preko sedamdeset i pet posto njih optimistično prema svojoj budućnosti i budućnosti zemlje u kojoj živi. Također manje od deset posto mladih želi napustiti zemlju, a samo 1998. godine ih je bilo preko sedamdeset i pet posto.
RSE
Dobre stvari se uglavnom podrazumevaju, ali mediji obično potenciraju neke stvari koje su ili atraktivne ili intrigantne ili negativne. Na kraju bih pitao naše gošće iz Beograda, kako bi cela ova priča imala i edukativnu ulogu, koga bi danas sa javne scene mladima preporučili kao uzor?
KRONJA
Pa možda novog predsednika Srbije Borisa Tadića. Zbog toga što je to očigledno jedan dobar čovek, otvoren, obrazovan, koji je veoma humanistički i pozitivno govorio i najavio neke svoje vrednosti. Osim toga on je uveo nešto što za sada u Srbiji deluje nadrealno, jer u Srbiji većina ljudi još uvek hoće da napusti zemlju, a to je ideal porodice. To može da zvuči malo konzervativno, ali nam je potrebno. Prema istraživanju koje su podržale Ujedinjene nacije, četrdeset i pet odsto mladih želi da ode iz Srbije.
RSE
Anabela, koga biste vi preporučili kao uzor?
BASALO
Ja iskreno ne bih preporučivala nikoga, prvenstveno što ni ja nemam u sadašnjosti neki uzor da bih ga mogla preporučiti, osim što se tiče mog posla. Htela bih da se vrati neko vreme kada sam ja imala nekih dvadeset-dvadeset i pet godina, kada je daleko manje ljudi bilo popularno; bilo je nekoliko ljudi koji su bili popularni, a ne kao sad kada je javna scena prepuna. Htela bih da malo manje gledamo te negativce kao uzore i da se vrate neki sistemi vrednosti.
KRONJA
Ja bih volela da i umetnici i umetnice, intelektualke i intelektualci postanu uzori, dakle da se ponovo vrati obrazovanje u sistem vrednosti. Na Zapadu, kao što znamo, upravo je obrazovanje vezano za viši status, a ne nelegalne aktivnosti.
RSE
Možda je najbolje da svako fura svoj fazon i da sam sebi bude na neki način uzor.
XS
SM
MD
LG