Dostupni linkovi

logo-print

Kralj persona non grata u novoj državnoj himni


Čelnici Srbije i Crne Gore u načelu su se saglasili da se napravi nova himna koja će se sastojati od dva dela - stare srpske himne „Bože pravde“ i tradicionalne crnogorske pesme „Oj, svijetla majska zoro“. Ova po mnogo čemu u svetu jedinstvena i retka zamisao, tema je o kojoj za naš program govore Žarko Mirković, Slobodan Marković, Zoran Žižić i Milivoje Pavlović.

Saradnja: Radovan BOROVIĆ

RSE
Malo je zemalja na svetu u kojima njihovi žitelji nisu sigurni oko naziva države, granica do kojih se ona proteže ili imena jezika koji se govori, gde su ozvanične različite valute, a unutrašnje barijere između pojedinih delova tvrđe od onih koje trenutno dele većinu evropskih zemalja. To što su retki oni koji su u stanju da nabroje i prepoznaju državne simbole te zajednice, mnogo je manje važno od toga što su još malobrojniji oni koji veruju da će ta država potrajati neko duže vreme. Ali s obzirom da se neumitno približava početak Olimpijskih igara u Grčkoj i da sportski timovi, za razliku od drugih stvari u toj zajednici, funkcionišu i postižu zavidne rezultate, neko se u poslednjem trenutku dosetio, da bi sportisti možda mogli osvojiti i neku medalju na predstojećem takmičenju. A s obzirom da bi nekako bilo neugodno da se stadionom ponovo prolamaju zvižudici dok bi se izvodila himna počivše Jugoslavije „Hej, Sloveni“, valjalo je na brzinu smisliti nešto novo. Vremena je dakako bilo manje nego što je potrebno, pa su se državni čelnici Srbije i Crne Gore u načelu saglasili, da se napravi nova himna koja će se sastojati od dva dela - stare srpske himne „Bože pravde“ i tradicionalne crnogorske pesme „Oj, svijetla majska zoro“.

Ova po mnogo čemu u svetu jedinstvena i retka zamisao, tema je i naše emisije, u kojoj između ostalih učestvuju: kompozitor i profesor na cetinjskoj Muzičkoj akademiji Žarko Mirković iz Podgorice, autor radne verzije himne Srbije i Crne Gore Slobodan Marković iz Beograda, potpredsednik Socijalističke narodne partije Zoran Žižić iz Podgorice, autor više radova i knjiga o himnama, publicista Milivoje Pavlović koji živi u Beogradu.
* * * * *
Reč „himna“ je grčkog porekla od reči „hymnos“ što znači pohvalna pesma, pesma divljenja u čast bogova ili heroja. Prva himna Srbije bila je crkvena svetosavska himna „Uskliknimo s ljubavlju“. Ova himna je delo srpskog prote iz Segedina, a prvi put je izvedena na Svetog Savu 27. januara 1839. godine.

Knez Mihajlo Obrenović 1865. godine pokušava da stvori srpsku nacionalnu himnu. Naručio je od Jove Jovanovića Zmaja da napiše himnu i Zmaj je to učinio, napisavši pesmu koja je nazvana „Narodna himna“. Muziku je napisao poznati kompozitor Kornelije Stanković, ali himna nikad nije usvojena, ni izvedena.

Srpska himna „Bože pravde“ bila je državna himna u vreme vladanja dveju monarhija – Obrenovića i Karađorđevića. Pesma je delo Jovana Đorđevića, a muzika Davorina Jenka. „Bože pravde“ je bila himna sve do 1903. godine, do pada dinastije Obrenovića.

Godine 1918. novostvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Prva Jugoslavija, za himnu je uzela sve tri himne - „Bože pravde“, „Lijepa naša domovino“ i „Naprej zastave slave“. Bila je to jezička i melodijska kombinacija, koja se pevala istim redom kao i imena naroda u imenu države.

Socijalistička, Druga Jugoslavija zvanično je imala za himnu „Hej, Sloveni“. Južni Sloveni su se razišli 1991. godine, a „Hej, Sloveni“ je ostala kao privremena himna Savezne Republike Jugoslavije i sadašnje državne tvorevine Srbije i Crne Gore.
* * * * *
RSE
Prethodne države srpskog i crnogorskog naroda, bilo one samostalne ili zajedničke, zajedno sa himnama koje su se izvodile u srećnim i manje srećnim prilikama, sada su samo deo kolektivnog sećanja. Valjalo se okrenuti vremenu sadašnjem, s obzirom da Ustavna povelja Srbije i Crne Gore predviđa da ta zajednica mora da ima zastavu, himnu i grb. Grb se neće menjati u odnosu na onaj iz SR Jugoslavije, dok će zastava najverovatnije biti sastavljena od iste kombinacije boja, s tim što će središnjem plavom polju biti pomešene nijanse srpske i crnogorske zastave. Po istome receptu, spajanjem dve melodije: stare himne „Bože pravde“ i tradicionalne pesme „Oj, svijetla majska zoro“, doći se i do nove himne. Kako ovu ideju vide autor radne verzije nove himne Slobodan Marković i crnogorski kompozitor i profesor Žarko Mirković:
MARKOVIĆ
Zadatak je da se prilagode te dve muzičke numere i da se spoje u jedno. Zamisao kao zamisao je jako dobra. Logična je, poizilazi iz nekih logičnih činjenica i iz nekih logičnih shvatanja.
MIRKOVIĆ
Meni se čini da je takav projektni zadatak unaprijed osuđen na neuspjeh. Sama ideja ne garantuje da kompletan rezultat može odgovarati namjeni i da se na taj način može doći do himne koja bi bila himna svih građana ovog što se naziva državna zajednica. Radi se o projektnom zadatku, što mislim da je u startu loše definisano. Onda je napravljen korak koji mnogo ne obećava, koji ne daje šansu ljudima da u tom smislu naprave nešto što će imati odluke himne.
RSE
A šta o ovom jedinstvenom putu da se dođe do nove državne himne misle potpredsednik Socijalističke narodne partije Zoran Žižić i autor više radova o himnama, publicista Milivoje Pavlović:
PAVLOVIĆ
Ovde se vezuje grubo, mehanički, spoljnom intervencijom, takoreći makazama, i kad je reč o tekstu i kad je reč o melodiji. Ne verujem da će iko normalan, a pritom mislim i na poslanike Saveznog parlamenta, glasati za jednu tvorevinu koja je u samom startu mrtvorođenče.

Ja bih bio spreman da glasam za jedno takvo rješenje i da ga prihvatim kao takvo. Mislim da je to u ovom momentu jedno sasvim solidno rješenje, rekao bih prije svega praktično i pragmatično rješenje koje je zadovoljavajuće i koje bi u ovom trenutku moglo da bude prihvaćeno kao himna državne zajednice Srbije i Crne Gore.
RSE
Mada politički predstavnici Crne Gore još uvek oklevaju oko uključenja Predloga Zakona o državnim znamenjima u skupštinsku proceduru, već je postignuta načelna politička saglasnost oko predloženih rešenja. Prema Zakonu o sprovođenju Ustavne povelje, zastava je trebalo da bude ozvaničena još pre tačno godinu dana, dok je o grbu i himni trebalo da se odluči do kraja prošle godine, tako da su već uveliko probijeni svi rokovi. Zoran Žižić i Žarko Mirković:
ŽIŽIĆ
Jeste, probijeni su. Mislim da iza toga stoje neke prepreke koje su više fiktivne i koje se više prikazuju kao prepreke nego što su ustvari prepreke.
MIRKOVIĆ
Meni se čini da je ova državna zajednica probila i mnogo važnije rokove, pa se taj nekako lakše prihvata. Jednostavno, moja je procjena da u ovom trenutku, bez obzira na ono što je prihvaćeno kao obaveza ili što je nametnuto kao zadatak, vrijeme za rađanje nove himne nije najpovoljnije. Jer, imam utisak da je puno mnogo bitnijih stvari, vezano za državnu zajednicu odnosno za budućnost te zajednice, još uvek nedefinisano i da je u tom vremenskom smislu himna nešto što bi moglo i da sačeka.
RSE
No bez obzira što zajednica Srbije i Crne Gore u ovom trenutku više liči na neki nametnuti provizorijum sa kojim ne znaju šta da rade ni oni zbog kojih je on sklopljen, nego na monolitnu državu, nova himna će poslati u istoriju pesmu „Hej, Sloveni“ koja se, sa više ili manje žara, pevala na ovim prostorima skoro šest decenija. No poslednjih godina nekako je iznenada ponestalo inspiracije za ovu melodiju, čiji je tekst napisao jedan Slovak, a muziku poljski kompozitor, pa je ova sveslovenska budnica postala predmetom svakojakih poniženja, a pre svega povod gromkog urlikanja i salvi zvižduka na stadionima. Kompozitor i profesor Žarko Mirković i političar Zoran Žižić:
MIRKOVIĆ
U tome se, po mom mišljenju, uvijek gleda nužnost da se ta himna na neki način supstituiše, jer to zviždanje toj himni je motivisano onim najprimitivnijim političkim nagonima, bolje rečeno svim onim što je u tom smislu obilježavalo naš život u proteklih 15-20 godina. Niko nema razloga da zviždi himni, ali ljudi zvižde – svjesno ili nesvjesno, znajući šta rade ili ne – nekom vremenu u kome misle da nisu živeli onako kako su trebali i nekom čovjeku kojeg je ta himna simbolisala, nekom poretku i tako dalje. Ali mi se čini da sa raspadom Jugoslavije, koja jeste ipak bila zajednica nekih Južnih Slovena, i ta himna, u onom smislu u kojem je pjevana dok je država trajala, danas više nema tu aktuelnost, nema ono značenje koje je imala onda i možda je – pa i zbog himne same i zbog istorije koja će i ovu državu smjestiti u nekakav kontekst objektivnije nego što mi to danas možemo – došlo vrijeme da se ti simboli, uključujući i himnu mijenjaju.
ŽIŽIĆ
Poznajem dosta ljudi koji tu himnu doživljavaju na jedan način koji znači privrženost toj pjesmi. Uostalom, i mnoge druge himne, znači himne drugih naroda, također su stare i one imaju neke poruke koje nisu savremene, koje nisu potpuno nove, pa je ipak privrženost tim pjesmama ostala do današnjih dana. Jedan dio stanovništva, i u Crnoj Gori, a sigurno i u Srbiji, i dalje ostaje privržen toj himni „Hej, Sloveni“, međutim ipak se osjeća da jedan dobar dio naših građana tu himnu više ne doživljava kao nešto što bi trebalo da reprezentuje državu u kojoj mi živimo.
RSE
Da li je himni „Hej, Sloveni“ zaista istekao rok trajanja, zato što su njene poruke, pa i duh vremena za koji se ona asocijativno vezuje, postali potpuno deplasirani. Publicista Milivoje Pavlović i kompozitor Slobodan Marković:
PAVLOVIĆ
Himna „Hej, Sloveni“ se drži sasvim dobro u odnosu na druge pesme. Ona je mnogo bolja od nekih slavnih himni. Njen tekst i njena melodija su bolji čak i od čuvene „Marseljeze“ koju neki smatraju najboljom himnom na svetu. Ne bi se moglo tako lako zaključiti da je u novim, društveno-istorijskim, političkim i ekonomskim uslovima u novoj državi funkcionalnost ove pesme do kraja iscrpljena. Vrednosti na kojima ona insistira nisu sasvim prošlost. Ona izražava jedan sveslavenski, a time znači i srpski san o slobodi. Ona veliča rodoljublje, a ne govori loše o drugima, ne spominje druge, osim što kaže „proklet bio izdajica svoje domovine“, a nadam se da to nije sporno.
MARKOVIĆ
Ja ne znam kako je došlo do toga da ljudi budu emotivno vezani za himnu „Hej, Sloveni“. Ta himna, bar po tekstu, nigde ne pominje naciju nego pominje panslavizam. Himnu „Hej, Sloveni“ su povezivali sa društvenim uređenjem, sa totalitarnom vlašću, sa jednopartijskim sistemom. Da kažem metaforično, hiljadu puta ponovljena laž može da postane istina. Hiljadu puta ponovljena pesma može da „uđe u srca“ naroda i da se tako ponavljana uvreži, dakle da postane nešto na šta će patriote da ustanu, da stave ruku na srce i da stoje mirno dok se ta himna izvodi.
RSE
Bilo kako bilo, beogradski aranžer i kompozitor Slobodan Marković, koji je sarađivao bezmalo sa svima koji nešto znače u popularnoj muzici na ovim prostorima, našao se pred nimalo lakim zadatkom, da spoji dve stare pesme u novu himnu Srbije i Crne Gore. Dok se ovaj muzičar prihvatao poverenog mu zadatka, ideju da se na ovaj način dođe do himne, stručna javnost dočekala je sa upadljivom skepsom. Autor radne verzije nove himne Slobodan Marković iz Beograda i podgorički kompozitor i profesor Žarko Mirković:
MARKOVIĆ
Zadatak je veoma težak, jer se numere drastično razlikuju. To je jedan od najtežih izazova s kojim sam do sada imao prilike da se susretnem. Naime pesma „Bože pravde“ je namenjena kao završna, finalna ili ne znam kakva pesma u predstavi „Rodoljupci“, koju je Davorin Jenko tom prilikom komponovao. Znači možemo uslovno da kažemo da je to već rađeno kao neka himna, ali za pozorišnu predstavu. Kod drugog dela himne, a to je crnogorska narodna pesma „Oj, svijetla majska zoro“, bilo je malo većih problema, jer ta pesma praktično uopšte nema harmonije. Da bih o te pesme dobio adekvatnog parnjaka iz sleda te dve numere, morao sam da postavim harmonije koje nikada nisu postojale u toj pesmi, ne dirajući uopšte u melodiju, jer melodija je svetinja i ne sme da se menja. .
MIRKOVIĆ
Praveći neki koktel od dvije nezavisne, umjetnički i estetski, cjeline od kojih svaka ima svakako svoje dobre karakteristike, svoje istorijski opravdane konotacije, svoju projekciju u današnjem vremenu, to je nešto što je u samom startu, čini mi se, osuđeno na kratko trajanje. Jer, radi se o dvije melodije koje su iz dva različita svijeta, iz dva različita vremena, sa dva različita naboja, sa dva značenja za ljude kojima bi taj spoj trebao da bude himna.
MIRKOVIĆ
Mislim da je sama početna pozicija, da je sama početna ideja veoma diskutabilna, da je to veoma teško uraditi i sa zanatskog aspekta, znači ne samo zbog političkih razloga, nego prvenstveno zbog muzičkih, značenjskih, estetskih i kako god hoćete, da je to jednostavno teško objediniti, da je teško naći nešto što bi moglo biti zajednička rezultanta spajanja te dvije himne.
MARKOVIĆ
Ne treba mene uzimati za krivca što je neko odlučio da te dve pesme treba da se spoje. Ja sam tu samo obrađivač, aranžer, orkestrator. Znači ja sam dobio nešto što je već na neki način gotovo i od čega treba da napravim drugu verziju. Znači nisam ja kriv što ne neko izabrao te dve pesme i praktično ne bih voleo da neko mene napada ili da me hvali ili da me kudi za nešto što nije moja odluka. To je, što se mene tiče, samo zanat.
RSE
Pravi idejni tvorci nove himne Srbije i Crne Gore zapravo su politički predstavnici ove dve zemlje koji trenutno vode državnu zajednicu i ono očigledno predstavlja primer kompromisa, kao i sve druge stvari koje se tiču sudbine ove države. Poslanik u Saveznom parlamentu Zoran Žižić i publicista Milivoje Pavlović:
ŽIŽIĆ
Bilo bi veoma bitno i važno da mi dobijemo državni simbol, prosto kako bismo na određeni način stabilizovali tu državnu zajednicu, kako bi simbolizovali ono što ona predstavlja. Tako da mislim da je u ovom momentu teško naći neko bolje rješenje ili teško da bi neko bolje rješenje bilo na dohvat ruke od ovoga koje se u ovom slučaju nudi.
PAVLOVIĆ
Šta rade naši nedoučeni savezni činovnici? Oni tumače stare pesme kao neke nedovršene celine ili dela ili kao otvoreno polje mogućnosti, izloženo slobodnom izboru ili proizvoljnom intervenisanju u svake, pa i dnevnopolitičke svrhe. To nas odvodi na područje grubog falsifikata. Svaka od ovih pesama, i „Oj, svijetla majska zoro“ i „Bože pravde“, su celina za sebe. One imaju svoju unutrašnju zakonitost i spoljašnju formu. Znači svaka pesma je jedinstvena organska celina. To je jedan neponovljiv skup i značenjskih, znači semantičkih, tekstualnih, i zvučnih realnosti koje zajedno čine jednu originalnu, neponovljivu i autonomnu pojavnost umetničkog dela.
RSE
Osim teškoća da se u melodijskom smislu spoje pesme „Bože pravde“ i „Oj, svijetla majska zoro“, problemi su nastali i kada je trebalo da se dođe do teksta nove himne. Kada su već pesme slepljene jedna na drugu, na sličan način su spojene i njihove početne strofe, ali s obzirom na republikansko uređenje zemlje, nekako se neumesnim pokazalo veličanje kralja iz stare srpske himne „Bože pravde“. Kompozitor Slobodan Marković i publicista Milivoje Pavlović:
MARKOVIĆ
Postoji nekoliko varijanti teksta za „Bože pravde“, gde se pominje kralj, gde se ne pominje kralj, gde se pominje Bog, gde se ne pominje Bog i tako dalje. Monarhija je već imputacija nekog društvenog uređenja, a ova zemlja može da bude monarhija, može da bude parlamentarna monarhija, može da bude i republika. Tako da će verovatno to da se promeni.
PAVLOVIĆ
Vidim da se uzimaju dve strofe iz pesme „Bože pravde“ i to grubo falsifikovane. Ta pesma je napisana u slavu kralja i iz nje se ne može izbaciti kralj, jer je to ključna, noseća ideja pesme „Bože pravde“. Neki anonimni činovnik Savezne vlade je izbacio kralja, a ja ponavljam da se ne može izbaciti nijedan zarez, a kamoli kralj iz jedne dinastičke himne.
RSE
Ne samo da je kralj persona non grata u novoj državnoj himni, nego i sam duh koji izbija iz jedne po mnogo čemu dinastičke pesme, umnogome stoji u nesaglasnosti sa tematskim okvirom i porukama iz „Svijetle majske zore“. Kompozitor i profesor Žarko Mirković i političar Zoran Žižić:
MIRKOVIĆ
Može se govoriti o tom dinastičkom kontekstu koji sadrži „Bože pravde“, o kralju koji se spominje, o odnosu jednog dijela ili većeg dijela stanovništva Crne Gore prema toj dinastiji i toj tradiciji… Svaki spoj te vrste bi bio spoj spolja, a ne spoj iznutra. Ja tu ne vidim mnogo organskog, zajedničkog, ni u muzičkoj ideji, ni u tekstu.
ŽIŽIĆ
Po onim verzijama koje sam ja slušao, taj monarhistički duh i nije toliko naglašen u kombinaciji ove dvije pjesme, tako da to i nije toliko opredjeljujuće i toliko jako naglašeno da bi možda smetalo toj zajedničkoj himni.
RSE
Za mnoge je bilo mnogo logičnije da najpre Srbija i Crna Gora usvoje svoje himne, pa tek onda da se pravi himne državne zajednice. Tim pre što u obe države vlada poprilična ambivalencija oko pesama koje bi trebalo da ih predstavljaju u zajedničkoj himni. Naime „Bože pravde“ nije dobila potrebnu podršku na referendumskom izjašnjavanju u Srbiji, a u samoj Crnoj Gori postoje brojni zagovornici stare crnogorske himne „Onamo, namo“ na koju vlast gleda sa podozrenjem, pre svega zbog jakog naboja srpstva koji postoji u njenim stihovima. Koliko je uopšte pesma „Bože pravde“ prihvaćena u samoj Srbiji? Publicista Milivoje Pavlović i kompozitor Slobodan Marković:
PAVLOVIĆ
Kao pesma se drži jako loše, a i njen autor Jovan Đorđević nije nikakav pesnik; to je jedan slab pesnik, to je jedan poeta minor. Zagovarati jedan tako slabašan tekst, koji nema nikakvu ideju, osim što se tamo navodno Bog pravde moli da podari dobro zdravlje suverenu. Tamo se ne govori o Srbiji, ni o njenim predelima, ni o njenim duhovnim vrednostima, niti o njenim istorijskim ili kulturnim velikanima. Dinastička himna ima izvesnog smisla u dinastijama, u monarhijama. Ovde znači imamo znamenje republike a ne monarhije, ali i da je monarhija, to bi bila jako loša himna.
MARKOVIĆ
„Bože pravde“ kao srpski deo himne Srbije i Crne Gore su neki ljudi, stariji, oduvek znali. Srednje i mlađe generacije nisu, ali otkako je ta himna počela da se izvodi kao pesma na raznim masovnim skupovima, partijskim, stranačkim, mitinzima i tako dalje, naučili su je i mlađe generacije i mislim da su je na neki način prihvatile. Što se tiče „Bože pravde“, mislim da će narod to da prihvati, jer je velika većina naroda za to da himna Srbije bude „Bože pravde“.
RSE
Da li stvari bolje stoje sa tradicionalnom pesmom „Oj, svijetla majska zoro“ u Crnoj Gori? Političar Zoran Žižić i kompozitor Žarko Mirković:
ŽIŽIĆ
Niti „Oj, svijetla majska zoro“, niti „Bože pravde“ nisu zvanične himne niti Srbije, niti Crne Gore. Međutim, mislim da su obadvije pjesme ipak pjesme koje na određeni način simbolišu taj nekakav izražaj pripadnosti.
MIRKOVIĆ
Narodna pjesma „Oj, svijetla majska zoro“ nikada nije bila zvanična crnogorska himna, iako ima puno himničkih elemenata, iako je vezana za ono što je najdublji sloj crnogorskog muzičkog nasleđa. Međutim da bi postala himna Crne Gore, ako sad već o tome govorimo, svakako predstoji puno posla i predstoji nešto što bi trebalo nadgraditi nad tom osnovom, da bi to u muzičkom i u svakom drugom smislu mogla da bude himna.
RSE
Poslanici u Saveznom parlamentu Srbije i Crne Gore ipak će na kraju presuditi o novoj himni državne zajednice, ali je pre svega zanimljivo videti šta o tome misle sami žitelji Srbije i Crne Gore. Idemo najpre u Podgoricu, gde je sa stanovnicima glavnog grada Crne Gore, razgovarala Biljana Jovićević:
GRAĐANI PODGORICE
Ne znam kako će ukomponovati dvije himne, srbijansku „Bože pravde“ i crnogorsku „Oj, svijetla majska zoro“. Teško je naći neki kompromis između ove dvije države. Izvinite što se smijem, ali zbilja izaziva smijeh jedan ovakav konglomerat od ove zajednice u kojoj mi obitavamo.

U potpunosti se ne slažem s tim. Prethodna himna, naša himna „Hej, Sloveni“, za mene je bila mnogo upečatljivija, predstavljala je našu zemlju u potpunosti. Ova sada kombinovana himna mi se ne dopada. Mislim da bi trebala da se sastoji od nečega totalno novog, nečega što će biti obilježje u potpunosti i Srbije i Crne Gore.

Radi se o potpuno različitim melodijama i te dvije melodije su potpuno nespojive u jednoj himni.

Treba da bude samo „Oj, svijetla majska zoro“.

Zar nije moglo da ostane ono što je i bilo? Ja bih najviše voljela da je ostalo. A ako ne može, onda bih voljela „Oj, svijetla majska zoro“.

„Hej, Sloveni“ je bila fina himna. Ali ako sada treba da biram, neka bude „Oj, svijetla majska zoro“.

„Hej, Sloveni“. Ta mi se dopada. Ili onamo „Bože pravde“, a ovamo „Oj, svijetla majska zoro“.

To je sprdačina.
RSE
Kako se o novoj himni razmišlja na ulicama srpske prestonice?
GRAĐANI BEOGRADA
Ne razmišljam o tome. Zaista ne znam. Nemam odgovora. Ne interesuje me politika uopšte. Može da se napravi kombinacija, da se to umiksuje i da lepo ispadne. Evo Šami je rekao da je već bilo takvih primera kroz istoriju, kad je bila Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca sastavljene su tri pesme, pa što sad ne bi mogle dve.

Meni lično se to ne sviđa, mada sam evo sada upravo čula da će to biti neka bolja varijanta, s nekim prelazima, tako da će zvučati bolje. Ali ove dve pesme mi nekako stvarno ne idu zajedno.

Odvratna kombinacija. Ako treba da budemo ujedinjeni samo zbog kombinacije dve himne, onda bolje da ne postojimo.
RSE
Deo otpora prema novoj himni Srbije i Crne gore ne dolazi samo zbog estetskih ili značenjskih problema koji se roje na putu njenog nastanka. Za veliki broj onih koji žive u saveznoj državi, donošenje nove himne je bespotrebno na isti način na koji je neutemeljeno postojanje same te zajednice. Da li su ovoj državi, osim ako to nije zadovoljavanje puke formalnosti, uopšte potrebni bili kakvi državni simboli, a posebno himna. Kompozitor Žarko Mirković i političar Zoran Žižić:
MIRKOVIĆ
Meni se čini da je problem što ova državna zajednica nije prihvaćena onako kako su očekivali. Nije problem napisati himnu, do takve pjesme bi se moglo doći, pod uslovom, čini mi se, da bi onaj koji bi to radio, onaj koji bi to pjevao, pa i neko ko bi to slušao, tu himnu zaista smatrao na neki način odrazom svoje pripadnosti toj državi, što mi se čini da u ovom trenutku možda nije slučaj kod najvećeg ili većeg dijela građana Srbije i Crne Gore.
ŽIŽIĆ
Nisam tog uvjerenja, prije svega zato što mi se ne čini da će ova država biti kratkog daha. Naime Evropa i Evropska unija su već rekle da vide državnu zajednicu Srbije i Crne Gore kao najbolji okvir za evropske integracije. Mislim da je interes i Srbije i Crne Gore da budu u zajedničkoj državi.
RSE
Ako već sama država počiva na klimavim nogama, može li zajednička himna barem u simboličkoj ravni poslužiti kao neka vrsta vezivnog tkiva i motiva integracije? Zoran Žižić i Milivoje Pavlović:
ŽIŽIĆ
Državni simboli su integrativni faktor jedne države, dakle državni simboli ustvari simblizuju tu državu, oni su ime i prezime te države. Pri tome, naravno, najjači integrativni faktor je ustvari himna, to je neki svečani momenat, svečani trenutak kada se himna izvodi.
PAVLOVIĆ
Ni najmodernija društva nemaju zamenu za himnu. Himna ipak uspeva nekako da izrazi da kažemo besmrtne tonove iz kolektivne memorije mnogih pokolenja i da to pretvori u neki jedinstven ritam i zvuk. Ja sam gotovo siguran da će ovo biti jedan u nizu problematičnih i propalih pokušaja da se dođe do himne.
RSE
Kompozitori iz Crne Gore i Srbije Žarko Mirković i Slobodan Marković:
MIRKOVIĆ
Ako svi ljudi treba da pjevaju jednu pjesmu, onda oni tu pjesmu trebaju osjećati svojom i u tom trenutku se osjećaju nekako pripadnici neke veće društvene zajednice. To je prosto jedan trenutak koji je iz različitih razloga drugačiji nego kad se himna ne pjeva. Sve su one smišljene da u jednom trenutku doprinesu koheziji ljudi.
MARKOVIĆ
Ako nema nešto drugo što bi nas integrisalo, teško je da će himna biti ta koja će nas integrisati. Ja bih lično voleo da mi budemo što je moguće više integrisani. Da me Crnogorci ne shvate pogrešno, ja ne želim unitranu državu, ali želim zajedničku državu koja će kao takva da uđe u Evropsku uniju.
RSE
Može li sa druge strane nova himna Srbije i Crne Gore u jednom trenutku stvarno postati patriotska pesma uz koju će njeni državljani, poput stanovnika nekih drugih zemalja, kojima mesta gde žive mnogo više leže na srcu, moći tokom intoniranja nove himne da zastanu i stave ruku na desnu stranu grudi? Autor radne verzije nove himne Slobodan Marković i kompozitor Žarko Mirković:
MARKOVIĆ
Ja ću da dam sve od sebe da muzičkim sredstvima taj naboj napravim. Međutim, stvar je slušaoca, stvar je, uslovno da kažem, korisnika te himne kako će je doživeti. Ja to ne mogu unapred da kažem, jer ja nisam nikakav mag, ja sam samo muzičar.
MIRKOVIĆ
Onaj ko to radi, mora da vjeruje u to što radi. Nisam siguran da postoji jako velik broj ljudi koji vjeruje u ovakvu zajednicu Srbije i Crne Gore, ali ne kažem ni da ih nema. Međutim, trebalo bi im – pod uslovom da se neko prihvati tog posla – dati onu normalnu priliku i normalnu šansu da naprave nešto što bi onda bilo ponuđeno široj javnosti koja bi opet mogla da iskaže i svoj stav, jer se himna na neki način tiče svih i tu bi, pored mišljenja stručnjaka, po mom mišljenju bio jako važan i sud neke najšire javnosti.
RSE
Kada bude završena i usvojena, novoj himni Srbije i Crne Gore predstoji nimalo bezazlen susret sa stanovnicima ove zemlje. Da li će nova himna na bilo koji način zaživeti? Publicista Milivoje Pavlović i aranžer nove himne Slobodan Marković:
PAVLOVIĆ
Ovaj predlog neće zaživeti ovde kao himna; čak i ako bi bila dekretom nametnuta, ona ne bi mogla da pusti dublji koren. Ona bi mogla da bude nametnuta nekom silom i intonirana u nekim službenim prilikama, ali da je narod peva na sav glas kao svoju rodoljubivu i sveopštu pesmu, siguran sam da je to nemoguće. Zato što ovde ne može da se afirmiše kao kulturna vrednost nešto što je doneto na nekulturan i pravno, estetski i moralno sporan način. Imali bismo situaciju još goru od današnje. Ne samo da bi neka grupica zviždala toj himni na stadionu, već bi zviždalo pola stadiona ili bi pola stadiona pevalo jednu verziju, a druga polovina drugu, a to bi već bio malo krupniji problem.
MARKOVIĆ
Šanse postoje, ali je potrebno dugo vremena. Ja se nadam da će himna biti prihvaćena, ai to ne zavisi od mog rada, već od nekih drugih stvari na koje ja, na žalost, uticaja nemam.
RSE
Političar Zoran Žižić i kompozitor Žarko Mirković:
ŽIŽIĆ
Vjerujem da bi imala šanse da zaživi. Vjerujem da bi ta pjesma vremenom, ukoliko se to napravi na pravi način, mogla biti nekakvo početno rješenje, što ne znači da se u nekom periodu koje je pred nama ne bi moglo razmišljati o nekoj novoj kompoziciji ili o nečemu novom.
MIRKOVIĆ
Čini mi se da su sam život državne zajednice i njena budućnost još uvijek pod velikim znakom pitanja iz različitih razloga i dok se to ne stabilizuje, vjerovati da možete stvoriti pjesmu koja bi odražavala nešto što u ovom trenutku još nije definisano, prilično je iluzorno.
RSE
Zbog toga se nad samim pokušajem da se nađe nešto što će simbolisati državnu zajednicu i dalje nadvija senka neizvesnost, da će se ona pocepati po svim šavovima pre nego što svečani gardijski orkestar nauči da svira prve taktove nove himne Srbije i Crne Gore.
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG