RSE
Branislav Tapušković, advokat koji je odlukom Tribunala bio imenovan za prijatelja suda u procesu protiv Slobodana Miloševića, za naš program kaže da prema dosada dostupnim informacijama kazna od 13 godina Milanu Babiću u najmanju ruku zbunjujuća.
TAPUŠKOVIĆ
Koji su to kriterijumi koji odlučuju o takvim stvarima kao što je pitanje kazne koja trebala biti izrečena Babiću, obzirom na to da je on priznao odgovornost za određene radnje koje su mu stavljene na teret. S jedne strane Tužilaštvo je tražilo 11 godina, sud kaže 13 godina. Odbrana uopšte nije dala konkretan predlog u vezi toga. Ja jednostavno nemam u ovom momentu konkretan odnos prema toj presudi. Prosto sam zatečen i u velikoj meri ne shvatam uopšte ovu presudu. O čemu je tu ovde reč? Šta je to što dominira kriterijumima koji u takvim stvarima bivaju odlučujući. Trinaest godina je jaka i velika kazna.
RSE
Za direktora Dokumentacionog centra Veritas Savu Štrpca presuda nekadašnjem lideru hrvatskih Srba je očekivana, ali istovremeno iznenađujuća, jer je rezultat nagodbe donete bez utvrđivanja stvarne odgovornosti, bez izvođenja dokaza i svedoka, ističe Štrbac.
ŠTRBAC
Koliko je sporazum o priznanju o priznanju krivice Milana Babića i Tužilaštva bio očekivan još od onog vremena kada se pojavio kao zaštićeni svjedok u slučaju Milošević, toliko je bio neočekivan onaj njegov govor pred sudskim vijećem koji je svojim sadržajem iznenadio, rekao bih uvredio i ponizio većinu njegovih sunarodnika. Takva Babićeva izjava je na hrvatskoj strani dočekana sa osjećajem trijumfalizma, a na srpskoj strani pored uvjerenja da su dobili još jednog izdajnika iz sopstvenih redova i osjećaj gađenja i prezira prema njemu i revolta prema Tribunalu. Moj lični utisak je, bez obzira na ovu kaznu, da Babićevo priznanje krivice bez suđenja i izvođenja svih relevantnih dokaza nije nikakav doprinos u utvrđivanju istine i da je pomirenje dalje nego što je bilo prije toga, pa i normalno, poslije izricanja ove kazne.
RSE
A povodom izveštaja koji će predstavnici Haškog tribunala podneti Savetu bezbednosti o saradnji Srbije i Crne Gore sa tom institucijom, ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić kaže da će državna zajednica nastaviti u punom obimu saradnju sa Haškim tribunalom, istovremeno ocenjujući i netačnim tvrdnje predstavnika Tribunala da je Srbija i Crna Gora potpuno prekinula saradnju sa tim sudom.
LJAJIĆ
Dakle, saradnja postoji u domenu oslobađanja svedoka, saradnja postoji u domenu dostave određenih dokumenata koje potražuje Tribunal. Mi smo imali, to je naprosto činjenica, prekid saradnje kada su u pitanju izručenja iz prostog razloga što smo imali seriju izbornih ciklusa. Ali nakon održanih predsedničkih izbora nesumnjivo da će se saradnja nastaviti i to saradnja koja podrazumeva i izručenja optuženih, zapravo predstavlja izvršavanje naših međunarodno preuzetih obaveza.
RSE
Potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus veruje da će saradnja sa Haškim tribunalom biti ubrzana nakon što bude izabran predsednik komisije za saradnju sa tim međunarodnim sudom.
LABUS
Sada je na partijama, na vladi, ali i na ovim ljudima koji su izabrani u komisiju da oforme komisiju i da počnu da primenjuju zakon. Jer tu ne znači samo da se govori o izručenju ljudi koji su optuženi, nego mnogo važnije pitanje jeste šta da se radi sa dokumentima koje potražuje Hag, koje potražuju oni koji se brane u Hagu, kakav će biti tretman tih dokumenata. Jer neka od tih dokumenata zaista imaju veliki značaj za nacionalnu bezbednost i mi moramo na odgovarajući način da se odnosimo prema njima.
Branislav Tapušković, advokat koji je odlukom Tribunala bio imenovan za prijatelja suda u procesu protiv Slobodana Miloševića, za naš program kaže da prema dosada dostupnim informacijama kazna od 13 godina Milanu Babiću u najmanju ruku zbunjujuća.
TAPUŠKOVIĆ
Koji su to kriterijumi koji odlučuju o takvim stvarima kao što je pitanje kazne koja trebala biti izrečena Babiću, obzirom na to da je on priznao odgovornost za određene radnje koje su mu stavljene na teret. S jedne strane Tužilaštvo je tražilo 11 godina, sud kaže 13 godina. Odbrana uopšte nije dala konkretan predlog u vezi toga. Ja jednostavno nemam u ovom momentu konkretan odnos prema toj presudi. Prosto sam zatečen i u velikoj meri ne shvatam uopšte ovu presudu. O čemu je tu ovde reč? Šta je to što dominira kriterijumima koji u takvim stvarima bivaju odlučujući. Trinaest godina je jaka i velika kazna.
RSE
Za direktora Dokumentacionog centra Veritas Savu Štrpca presuda nekadašnjem lideru hrvatskih Srba je očekivana, ali istovremeno iznenađujuća, jer je rezultat nagodbe donete bez utvrđivanja stvarne odgovornosti, bez izvođenja dokaza i svedoka, ističe Štrbac.
ŠTRBAC
Koliko je sporazum o priznanju o priznanju krivice Milana Babića i Tužilaštva bio očekivan još od onog vremena kada se pojavio kao zaštićeni svjedok u slučaju Milošević, toliko je bio neočekivan onaj njegov govor pred sudskim vijećem koji je svojim sadržajem iznenadio, rekao bih uvredio i ponizio većinu njegovih sunarodnika. Takva Babićeva izjava je na hrvatskoj strani dočekana sa osjećajem trijumfalizma, a na srpskoj strani pored uvjerenja da su dobili još jednog izdajnika iz sopstvenih redova i osjećaj gađenja i prezira prema njemu i revolta prema Tribunalu. Moj lični utisak je, bez obzira na ovu kaznu, da Babićevo priznanje krivice bez suđenja i izvođenja svih relevantnih dokaza nije nikakav doprinos u utvrđivanju istine i da je pomirenje dalje nego što je bilo prije toga, pa i normalno, poslije izricanja ove kazne.
RSE
A povodom izveštaja koji će predstavnici Haškog tribunala podneti Savetu bezbednosti o saradnji Srbije i Crne Gore sa tom institucijom, ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić kaže da će državna zajednica nastaviti u punom obimu saradnju sa Haškim tribunalom, istovremeno ocenjujući i netačnim tvrdnje predstavnika Tribunala da je Srbija i Crna Gora potpuno prekinula saradnju sa tim sudom.
LJAJIĆ
Dakle, saradnja postoji u domenu oslobađanja svedoka, saradnja postoji u domenu dostave određenih dokumenata koje potražuje Tribunal. Mi smo imali, to je naprosto činjenica, prekid saradnje kada su u pitanju izručenja iz prostog razloga što smo imali seriju izbornih ciklusa. Ali nakon održanih predsedničkih izbora nesumnjivo da će se saradnja nastaviti i to saradnja koja podrazumeva i izručenja optuženih, zapravo predstavlja izvršavanje naših međunarodno preuzetih obaveza.
RSE
Potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus veruje da će saradnja sa Haškim tribunalom biti ubrzana nakon što bude izabran predsednik komisije za saradnju sa tim međunarodnim sudom.
LABUS
Sada je na partijama, na vladi, ali i na ovim ljudima koji su izabrani u komisiju da oforme komisiju i da počnu da primenjuju zakon. Jer tu ne znači samo da se govori o izručenju ljudi koji su optuženi, nego mnogo važnije pitanje jeste šta da se radi sa dokumentima koje potražuje Hag, koje potražuju oni koji se brane u Hagu, kakav će biti tretman tih dokumenata. Jer neka od tih dokumenata zaista imaju veliki značaj za nacionalnu bezbednost i mi moramo na odgovarajući način da se odnosimo prema njima.
