Pegi Hiks je istakla kako se strategija UNMIKa u procesu povratka sada koncentrise na uspostavljanju bezbednosti, na cemu najvise treba da radi kosovsko drustvo: “Nazalost ova godina je pocela veoma lose i mi smo daleko iza planova i zato nismo zadovoljni. Iako je uopsteno gledano bilo napretka u procesu povratka raseljenih lica na Kosovo, nasilni incidenti u martu predstavljaju veliki korak nazad. Puno projekata je odlozeno zbog nepostojanja bezbednosti. Najveci problem je taj sto je u martovskom nasilju dodatnih 2.600 ljudi raseljeno. I sada cemo mi sada morati da vratimo te raseljene pa da onda radimo na povratku onih ljudi koji su napustili Kosovo 1999. godine”, kaze Pegi Hiks.
Prema njenim recima nakon martovskog nasilja UNMIK je promenio strategiju na razlicite nacine: “Slazemo se da je sustina politike povratka prava, ali pristupi tom pitanju moraju biti razmotreni. Moramo utvrditi koji su to nacini da povratak bude odrziv, a posle marta postavlja se pitanje kako uspostaviti bezbedno okruzenje”.
Hiks istice vaznost uloge kosovske strane: “Moramo se koncentrisati na to da bezbednost ne zavisi samo od prisustva policijskih i vojnih snaga, vec je neophodno stvoriti bezbedno okruzenje, a kosovsko drustvo i lideri imaju vaznu ulogu u tome. Nakon martovskog nasilja kosovska strana mora vise da uradi kako bi nam pomogla da stvorimo bezbednost. Na tome moramo vise raditi.
Ona istice da, iako je povratak rezervisana vlast UNMIKa, privremene institucije imaju odgovornost da zastite prava svih gradjana i da raseljeni dobiju pravo na povratak. Sef UNMIKove kancelarije za povratak i zajednice ocenjuje da je u cilju pruzanja bezbednosti neophodno da kosovska vlada radi sa srpskom zajednicom: “Kada ima manje konflikta a vise dijaloga, onda su ljudi sigurniji i to su neke stvari koje vlada pocinje da radi, ali je potrebno vece angazovanje.
Premijer Redzepi ide i posecuje zajednicu, ali mi moramo osigurati da to nije samo poseta vec da postoji program za dijalog izmedju zajednica, te da se rezultati tih razgovora realizuju”, istice Pegi Hiks.
Prema njenim recima odnos prema manjinskim zajednicama je najvazniji standard koji ce se posebno procenjivati, s obzirom da su medjuetnicke tenzije jedan od politickih faktora za resenje problema: “Standardi koji utvrdjuju koliko jedna zajednica zivi bezbedno i dali je doslo do povratka, bice pazljivo praceni. Zato su i Kontakt grupa i Visoki predstavnik EU Havijer Solana postavili pitanje vladi dali ima napretka u toj oblasti, jer nakon marta glavni prioriteti su povratak i bezbednost manjina”.
Ona ocenjuje da ce obaveza Vlade da obnovi unistene srpske kuce pomoci da se uspostave bolji medjuetnicki odnosi: “Mislim da ce biti tesko obnoviti sve do septembra. Ali, vazno je da do tada barem pocne obnova na svim kucama i da se veliki broj obnovi. To je vazna poruka manjinama, jer pokazuje da se vlada Kosova zalaze za bolje Kosovo od onog koje smo videli sredinom marta”, kaze Pegi Hiks.
Prema njenim recima nakon martovskog nasilja UNMIK je promenio strategiju na razlicite nacine: “Slazemo se da je sustina politike povratka prava, ali pristupi tom pitanju moraju biti razmotreni. Moramo utvrditi koji su to nacini da povratak bude odrziv, a posle marta postavlja se pitanje kako uspostaviti bezbedno okruzenje”.
Hiks istice vaznost uloge kosovske strane: “Moramo se koncentrisati na to da bezbednost ne zavisi samo od prisustva policijskih i vojnih snaga, vec je neophodno stvoriti bezbedno okruzenje, a kosovsko drustvo i lideri imaju vaznu ulogu u tome. Nakon martovskog nasilja kosovska strana mora vise da uradi kako bi nam pomogla da stvorimo bezbednost. Na tome moramo vise raditi.
Ona istice da, iako je povratak rezervisana vlast UNMIKa, privremene institucije imaju odgovornost da zastite prava svih gradjana i da raseljeni dobiju pravo na povratak. Sef UNMIKove kancelarije za povratak i zajednice ocenjuje da je u cilju pruzanja bezbednosti neophodno da kosovska vlada radi sa srpskom zajednicom: “Kada ima manje konflikta a vise dijaloga, onda su ljudi sigurniji i to su neke stvari koje vlada pocinje da radi, ali je potrebno vece angazovanje.
Premijer Redzepi ide i posecuje zajednicu, ali mi moramo osigurati da to nije samo poseta vec da postoji program za dijalog izmedju zajednica, te da se rezultati tih razgovora realizuju”, istice Pegi Hiks.
Prema njenim recima odnos prema manjinskim zajednicama je najvazniji standard koji ce se posebno procenjivati, s obzirom da su medjuetnicke tenzije jedan od politickih faktora za resenje problema: “Standardi koji utvrdjuju koliko jedna zajednica zivi bezbedno i dali je doslo do povratka, bice pazljivo praceni. Zato su i Kontakt grupa i Visoki predstavnik EU Havijer Solana postavili pitanje vladi dali ima napretka u toj oblasti, jer nakon marta glavni prioriteti su povratak i bezbednost manjina”.
Ona ocenjuje da ce obaveza Vlade da obnovi unistene srpske kuce pomoci da se uspostave bolji medjuetnicki odnosi: “Mislim da ce biti tesko obnoviti sve do septembra. Ali, vazno je da do tada barem pocne obnova na svim kucama i da se veliki broj obnovi. To je vazna poruka manjinama, jer pokazuje da se vlada Kosova zalaze za bolje Kosovo od onog koje smo videli sredinom marta”, kaze Pegi Hiks.
