Dostupni linkovi

logo-print

Građani ne žive od statistike


RSE
Najrasprostranjeniji način da se preživi na kredit jeste kupovina čekovima sa odloženim plaćenjem. Veliki trgovinski lanci uglavnom nude poček od 30, 60 pa i 90 dana. Kad račun stigne na naplatu izdaju se novi čekovi za sledećih mesec ili dva i tako u krug. Drugi model je kupovina na recku, ali to je moguće samo u manjim privatnim prodavnicama čiji vlasnici u želji da povećaju promet pristaju na ovaj vid kreditiranja. Kupac deponuje ček kod svog prodavca i onda uzima namirnice do iznosa na čeku. Šta kažu građani Kragujevca koji važi za jedan od najsiromašnijih gradova Srbije saznaćemo od dopisnika Radija Slobodna Evropa Branka Vučkovića.

- Nisam u situaciji da imam gotov novac pa kupujem i na čekove.

- Na čekove uzimam uglavnom u supermarketima i to na odloženo dva ili tri meseca samo kada su neke fešte, kada se najave neki gosti i kada su rođendani. Inače ovako – ne.

- Kada nemam dovoljno novca onda kupim čekom.
RSE
Kupovina na recku funkcioniše po vrlo jednostavnom principu: deponujete jedan ček a onda vidite dete kako izlazi da dva litra “koka-kole” i “milka” čokoladom od 200 grama svakodnevno. Čudite se odakle mu pare a onda kroz par dana saznate kako to ide.

- U mom slučaju kupovina na recku nije klasična pošto ja imam sukob između nemaštine i dostojanstva. Kad se “ureckam” u prodavnici trudim se da to ne bude nikada više od 200-300 dinara, a onda pet dana razmišljam gde da nađem te pare da vratim da bi se šestog dana opet “ureckala”.
RSE
O tome šta se najčešće kupuje na kredit i o kojim iznosima je reč Branko Vučković je razgovarao sa poslovođom jedne od najvećih samoposluga u Kragujevcu Milodragom Đuranovićem.
ĐURANOVIĆ
U dnevnu korpu uglavnom ulaze osnovne životne namirnice kao što su hleb, mleko, jogurt i tako te osnovne dnevne stvari. To je otprilike 150 do 200 dinara koji naš prosečn kupac potroši, dok nedeljnu kupovinu ulaze deterdženti, sredstva za higijenu, i ostale stavke. Mislim da je to prosek od 1500 do 2000 dinara. Narod mora da kupuje da jede, to je osnovna stavka. Znate, kad se deli penzija, oseti se taj dan. To je strašno teško kad zavisi cela trgovina od neke penzije ili zavod za tržište rada kad dobije svoju isplatu ili tako nešto drugo. Mi imamo u svom asortimanu i skupljih stvari. Škampe mnogo lošije idu kod nas ovde, oslić ide zato što je jeftiniji. Čajna kobasica mnogo lošije ide od obične posebne salame čija je cena od 115-120 dinara. To je pokazatelj da u ovom gradu nema para.
RSE
Situacija u celoj Srbiji u proseku je nešto drugačija nego u Kragujevcu pokazuju podaci lanca megamarketa “Maxi diskont”. Rajko Mandić, direktor “Maxi diskonta” kaže da u proseku raste učešće gotovine u odnosu na plaćanje čekovima mereno prema istom periodu prošle godine.
MANDIĆ
Tu postoji baš jedan sezonski karakter pri kupovini. Recimo u decembru pred Novu godinu ljudi mnogo više kupuju na odloženo plaćanje. Onda se tu istroše pa već u januaru padne pa više kupuju za gotovo novac. Valjda ne smeju zbog toga što su se istrošili u onom prvom periodu. Tako uglavnom pred neke velike praznike i pred neke veće kupovine veće je učešće odloženog plaćanja nego što je to u ostalim periodima. Nakon toga imate jedan kratak period stagnacije gde se više kupuje za gotov novac, i onda se kasnije dođe do nekog, da kažem normalnog stanja, koje otprilike iznosi oko 55 odsto učešća gotovine, a 45 odsto je učešće na odloženo plaćanje.
RSE
Tačno je da se popravio standard ali ne dovoljno da bi se pokrila standardna potrošačka korpa. Zato ljudi moraju da koriste čekove da nekako razvuku mesec – kaže Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu.
ĐOGOVIĆ
To po meni ne predstavlja nikakvu naviku kupaca, mada se to jednim delom takođe uvrežilo kod nas kao naša lična slika ili zaštitni znak našeg potrošača. Ali to je većim delom jedna prinuda jer sa ovim prosečnim neto zaradama ili prosečnom isplaćenom penzijom zaista prosečno domaćinstvo ne može normalno da preživi ukoliko ne bi koristilo i taj instrumentarij pored eventualno rada na crno ili drugih dopunskih prihoda.
XS
SM
MD
LG