Dostupni linkovi

logo-print

Traganja za identitetom jednog vremena


LEKSIKON YU-MITOLOGIJE GOVORI O STVARIMA KOJE SU ČINILE BIT ZAJEDNIČKOG ŽIVOTA U NEKADAŠNJOJ ZAJEDNIČKOJ DRŽAVI JUŽNOSLOVENSKIH NARODA. REČ JE O POPULARNOJ KULTURI I ONOME ŠTO JE PROŽIMALO SVAKODNEVNICU. I KADA JE OD ODLUKA AVNOJ-A, KARDELJEVIH REFORMI, TITOVIH GOVORA IZ SAMOUPRAVNOG SOCIJALIZMA PREOSTAO SAMO PRAH, OSTALI SU TRAGOVI U VIDU ARGO JUHE, BOROSANE, MODRE LASTE, PLAVOG RADIONA, HAŠIMA KUČUKA, BROJNIH FILMOVA, PESAMA I KNJIGA KOJE JOŠ UVEK NEGDE ŽIVE

Saradnja: Ljudmila CVETKOVIĆ

RSE
Već odavno počivša država južnoslovenskih naroda ponovo je ovih dana oživela u sećanju njenih bivših stanovnika zahvaljujući Leksikonu YU mitologije, povećoj knjizi koja je upravo izašla iz štampe. Time je ovaj projekat, koji je iniciran krajem osamdesetih godina u Hrvatskoj, uprkos svim kašnjenjima i neizvesnostima koje su pratile njegov nastanak, pokazao mnogo veću otpornost od države o kojoj je trebalo da govori. Za to nije teško naći objašnjenje. Za razliku od zajednice koja je nestala u vlastitom pepelu pre nego što je uspela da dođe do ustrojstva koje bi zadovoljilo one koji su je stvorili, Leksikon yu-mitologije govori o stvarima koje su činile bit tog zajedničkog života. Reč je o popularnoj kulturi i onome što je prožimalo svakodnevnicu. I kada je od odluka AVNOJ-a, Kardeljevih reformi, Titovih govora iz samoupravnog socijalizma preostao samo prah, ostali su tragovi u vidu Argo juhe, Borosane, modre Laste, plavog Radiona, Hašima Kučuka, brojnih filmova, pesama i knjiga koje još uvek negde žive. Da li je sakupljanje ovakvih odrednica samo još jedan jugonostalgičarski relikt ili pokušaj da se napokon otkrije ono što je činilo jugoslovenski identitet, tema je razgovora u kojem učestvuju urednik Leksikona yu-mitologije iz Zagreba Đorđe Matić, istoričar Radoš Ljušić iz Beograda, jedan od političkih zatvorenika bivše Jugoslavije, hrvatski kritičar Branimir Donat i srpski književnik Vladimir Arsenijević, koji je učestvovao u nastanku Leksikona yu-mitologije.
* * * * *
Ko su Mujo i Haso, otkud “Mirko pazi metak” i “Vozi Miško”, te kako je to mala moja kada ljubi Bosanac, otkrićete, ili se podsetiti, u Leksikonu YU mitologije. Bogato ilustrovana knjiga, kao napor kolektivnog autorstva, pokušaj je da se sakupe opšta mesta jugoslovenske popularne kulture preko koje se artikuliše kolektivno jugo pamćenje.
GASTARBAJTERI, TEKST DEJANA NOVAČIĆA: “Leksikon yu-mitologije definira ih kao Jugoslovene na privremenom radu u inostranstvu. Početkom šezdesetih dobar deo naroda odlazi u Švedsku, a ostali deo u Zapadnu Nemačku, jer im je kod kuće bilo lepo. Naši se uglavnom zapošljavaju kao neurohirurzi, advokati i profesori nemačke književnosti pa ih lokalno stanovništvo prima srdačno i s poštovanjem. Uprkos tome, gastarbajteri stalno tuguju za zavičajem. Tugu suzbijaju alkoholom i nečim što dopire sa kaseta na kojima nesigurnim slovima piše Šaban, Jašar i Zorica. Jedino što ih stalno teši jeste san o povratku kući, a pošto san ima garažu, regal i traktor, gastarbajteri štede, nemački šparaju, deponuju život u neko bolje vreme koje samo što nije nastupilo.”
RSE
Ovo je jedan od primera šta vas očekuje u Leksikonu yu-mitologije za koji je inicijativa pokrenuta još 1989. godine, a za koju su zaslužni spisateljica Dubravka Ugrešić i dvojica tadašnjih urednika u Startu, Dejan Kršić i Ivan Molek. Obnova projekta pokrenuta je deset godina kasnije nakon raspada SFRJ. Željko Serdarević koji je radio i na grafičkom delu Leksikona:
SERDAREVIĆ
Kršić je pokrenuo web stranicu koja je predstavljala prostor u kojem se počelo sakupljati gro materijala koji će kasnije sastavljati korpus ove knjige. Pripreme za izradu knjigu počele su unazad godinu i po dana. Period rada na realizaciji grafičkog dela i povezivanja celog slikovnog arhiva, koji predstavlja značajan deo knjige, unutra je oko 650 fotografija sa tekstom koji su pripremili urednici, je trajao oko pola godine.
RSE
Najraznovrsniji izvori su korišćeni za sastavljanje ove knjige, a svuda gde je bilo moguće, postoje i precizni datumi poput sportskih rezultata i dobijanja filmskih nagrada. Neke tekstove su autori potpisali, pojedini su potpisani pseudonimima, a ima i fiktivnih identiteta, pa do anonimnih tekstova. Leksikon je izuzetno heterogen i po tipu pisanja, i po dužini teksta.
SERDAREVIĆ
Nakon što je taj korpus sakupljen, urednici ovog izdanja su ga upotpunili brojnim esejima i dužim literarnim tekstovima različitih autora. Urednici su ga popunili tekstovima koji su se pojavljivali u različitim časopisima a koji su bliski ovim temama. Unutar knjige postoje sve ikone iz perioda socijalističke Jugoslavije, od najznačajnijih sportaša, glumaca, pa i političkih figura i običaja.
RSE
Leksikon yu-mitologije biće sredinom juna u prodaji u svim većim knjižarama u Beogradu, a i u svim većim gradovima u Srbiji. Ana Pejović iz izdavačke kuće RENDE:
PEJOVIĆ
Osmislili smo neki prateći program: Knjigu utisaka u vezi sa Leksikonom, razne zanimljive stvari oko toga kao što su zastave, govornice, biste i slično.
* * * * *
RSE
Leksikon yu-mitologije u svakom slučaju neće nikoga ostaviti ravnodušnim. Dok će jedni sa blagonaklonošću dočekati jednu ovakvu knjigu, otpori će doći sa više strana, kako od onih kojima je zamisao o bilo čemu što ima prefiks “jugoslovenski” potpuno apsurdan, do drugih kojima je količina jugoslovenstva u ovakvom projektu nedovoljna.
ARSENIJEVIĆ
Kako god mi razmišljali o toj zemlji danas, ipak smo u njoj živeli. Ideja je da pišemo o zemlji koja više ne postoji, da pišemo o nečemu o čemu postoji i obaveza, da pišemo kako bi smo se dobro zabavljali prilikom tog sećanja. Bilo je to pitanje osećaja da se nemarno odnosimo prema sopstvenoj popularnoj kulturi, da je lako ostavljamo za sobom, da je zanemarujemo.
DONAT
Čovjek ne može jedan dio svoga života izbrisati. Za neke je prošlost bolja od sadašnjosti. Vjerujem da će i ovi sadašnji nostalgičari vidjeti da ta nostalgija nema nikakvu realnost.
RSE
Šta se o ovom delu može reći iz perspektive vremena u kojem se pojavljuje? Da li je ovo pravi trenutak za svođenje računa o onome šta je predstavljala bivša državna zajednica?
LJUŠIĆ
Mislim da još nije prošlo dovoljno vremena, jer smo do pre nekoliko godina bili u građanskom ratu. Smatram da bi trebalo da prođe još malo vremena da bi se strasti stišale i da bi smo mogli da budemo racionalniji.
MATIĆ
Nakon raspada SFRJ, čak i na kraju njezinog postojanja, shvatilo se da ne postoji nikakva artikulirana ideja kulture. Čini mi se da ovaj Leksikon promišlja kulturu bivše Jugoslavije na način kako se to još nije radilo do sada. Potrebno je vidjeti šta je ta kultura bila. Definicija toga ne postoji.
RSE
Koliko god brojni autori koji su dali svoje priloge za ovu knjigu, od onih anonimnih, do poznatih kulturnih stvaralaca, izbegavali neku vrstu patetike, ovaj projekt je od svoga početka, pre gotovo deceniju i po, bio prožet nekom vrstom sentimenta.
MATIĆ
S jedne strane on je i nostalgičan projekt, u smislu mirenja da toga nečega više nema, ali on nije neko tugaljivo podsjećanje na nešto. Mi nigdje ne plačemo u njemu. Ako se budete bavili kulturom na ovim prostorima u budućnosti, sve to čime ćete se baviti dolazi iz ovoga što je postojalo u 50 godina. Pojmovi iz tog Leksikona će imati svoj život u budućnosti. Oni su prisutni u svakom smislu.
LJUŠIĆ
Ne žalim za ničim što je propalo. Jugonostalgizam potiče od toga što se danas nalazimo u jednoj dubokoj krizi, pa nam se čini da ta kriza ne može tako lako da se prebrodi, da je potrebno uložiti mnogo napora i truda, koliko na ekonomskom, toliko i na duhovnom planu. Ljudima je lakše da se vrate u prošlost kada su imali manje problema i kada su živeli bolje, nego što žive danas. Ako bi se svako od njih ozbiljnije upitao i ozbiljnije setio mnogih drugih događaja i neprijatnosti koje su se dešavale, verujem da ne bi tako razmišljao. Kada prođe neko vreme obično se sećamo samo onoga što je lepo, ono što je loše zaboravimo.
RSE
Nastojeći da izbegnu naglašeni patetični ton, urednici Leksikona yu-mitologije su ovaj posao shvatili, pre svega, kao neku vrstu traganja za identitetom jednog vremena i to kroz kulturu.
DONAT
Ne kažem da čovjek ne traži identitet preko jedne države, preko jednog vremena u kojem je stasao i oblikovao se. Moram priznati da mi je Jugoslavija bila zanimljiva kao jedan veliki prostor između kulturnih ideja i tržišta. Ali Jugoslavija kao jedna federacija u praksi nije funkcionirala i kao federacija ne budi neke lijepe ideje. Tada se stalno nešto tobože novo stvaralo. Sada su mnoge stvari koje su tada stvorene propale dok si rekao britva.
ARSENIJEVIĆ
Nije reč o nekoj bezveznoj nostalgiji koja se često javlja prema bivšoj Jugoslaviji i koja je najčešće ideološki obojena, nego je reč o jednom zdravom odnosu prema sopstvenom sećanju. To je ta vrsta atmosfere koja se sama nametnula u građu Leksikona, taj osećaj bajkovitog, ispunjenog svesnim lepim uspomenama.
RSE
Koliko god opisivanje pojmova koji su bili deo života one bivše zemlje bilo nešto posve specifično u odnosu na sve ostale pokušaje promišljanja tog perioda, za njim se već odavno vuče odrednica jugonostalgije. Da li se i tim terminom već unapred diskredituje sama ideja ovog projekta?
MATIĆ
Jugonostalgija je ideološki termin. Čini mi se da je sakriven u Hrvatskoj, koji je devedesetih bio sredstvo za političko obračunavanje. Jugonostalgiji je oduzeto pravo značenje. Jugoslavija ima pežorativno ideološko djelovanje. To je bila jedna vrlo jednostavna ideološka floskula da se utišate. Ideologija je na tome uspješno radila dosta godina, ali izgleda da nije uspjela do kraja. Govorimo o onom periodu i nikakve ideologije ne mogu nas spriječiti da o tome razgovaramo.
DONAT
Za mene to nije pežorativno. To je jedna činjenica koju ne možemo mimoići, ali je možemo shvatiti, protumačiti i u svakom slučaju demistificirati. Moramo živjeti sada i ovdje. Vjerujem da će jugonostalgija nestati, a ono što nam treba sa drugih entiteta bivše Jugoslavije, to će biti na tržištu, moći ćete o tome kupiti knjigu, moći ćete o tome gledati film, moći ćete o tome normalno komunicirati a da vas zbog toga nitko ne smatra zavjerenikom protiv postojećeg društvenog uređenja.
LJUŠIĆ
Jugonostalgizam je jedna utopija. Smatram da ne treba žaliti za tom državnom zajednicom. Ako nije mogla da opstane, to je dovoljan dokaz da u njoj neke stvari nisu bile kako valja.
ARSENIJEVIĆ
Znamo šta radimo. Nije to neka balava nostalgija, već je to dobar odnos prema onome što predstavlja subkulturno nasleđe ove zemlje koje treba da služi i u sadašnjosti i u budućnosti. To nije besmisleno i kontinuirano okretanje unazad i neko zabijanje glave u pesak.
RSE
Nije li ovo ipak jedna zakašnjela percepcija koja poput Minervine sove koja sleće u suton svih događaja?
DONAT
To je pitanje mentaliteta, rekao bih kasnih sazrijevanja jedne logične depolitizacije, jer se u ovim zemljama svima politika popela na glavu jer je uvijek između kriminala i budalaštine. Zbog toga se bježi u jednu retro projekciju.
MATIĆ
Države nema, ali je kultura apsolutno preživjela. To je jedna spontana potreba koja se dogodila, da ljudi progovore o svome sjećanju pa kroz to i o kulturi bivše Jugoslavije. Imali ste situaciju jednog spontanog odumiranja te kulture zajedno sa umiranjem države. U Hrvatskoj smo imali jednu sistematsku zabranu kulture bivše Jugoslavije.
RSE
Bilo da je nostalgična, ili ne, ova knjiga sa par stotina odrednica najšireg opsega skoncentrisana je pre svega na popularnu kulturu. Ona se ne bavi oficijalnom kulturnom scenom, u njoj nema mesta za pisce poput Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, ili Meše Selimovića, ali se zato može saznati mnogo toga o Bijelom dugmetu, Rokerima s Moravu, ili Opatijskom festivalu.
MATIĆ
Radeći Leksikon zaključili smo da kultura koja nas zanima, i koja nas je zanimala u pravljenju Leksikona, je itekako žilava i dugotrajnija nego ova kultura koja je nastala kasnije. Ljudi se ne sjećaju šta je bilo 1995. ili 1996. godine, ko su tih godina bili pjevači, umjetnici ili književnici. To nije pitanje naše impresije. Dovoljno je da pogledate statistike u diskografskim ili u izdavačkim kućama. Pogledajte šta se čita, kakvi se filmovi gledaju. Bivši Jugoton, današnja Croatia Records, praktično živi od izdanja Azre - Džonija Štulića i Bijelog dugmeta.
DONAT
Zabavna glazba je možda najbliža i najprepoznatljivija. Tu smo se najmanje emancipirali jer tu apsolutno vladaju novčani interesi.
RSE
Kao neka vrsta usuda, projekt sakupljanja termina yu-mitologije pratile su rezerve, pa i otpori, u gotovo svim zemljama bivše Jugoslavije. Podeljene granicama, te države su ostale složne u podozrenju prema jednom ovakvom poslu. To su najbolje na svojoj koži osetili urednici ovog izdanja, bez obzira da li oni žive u Beogradu ili Zagrebu.
ARSENIJEVIĆ
Verujem da smo društvo u kojem uvek postoji prostor za takve reakcije i u kojem se često takve akcije primaju kao dobrodošle. Čak me ne bi ni začudilo da se nešto slično dogodi sa ovom knjigom.
MATIĆ
U Hrvatskoj se nije blagonaklono gledalo na njega, niti će se gledati blagonaklono, što je jasna stvar. To je jedna vrsta premrženosti, gdje jedno počinje, a drugo završava. Svakako se apsolutno negativno gleda na to. Interesantno je da se nakon svega Leksikon pojavljuje u jedno vrlo čudno vrijeme. Bez obzira na negativno ideološko gledanje na ovakav projekt, ili na bilo koju vrstu jugonostalgije, sve statistike govore obrnuto od onoga što zvanična ideologija propisuje. U najgledanijoj emisiji Hrvatske televizije, Latinici, 75 posto ljudi se deklarira kao nostalgično.
RSE
Ko su oni kojima u Hrvatskoj i Srbiji može biti zanimljiva, pa čak i zavodljiva, jedna ovakva knjiga, pa samim tim i zemlja koju gotovo korak po korak otkriva ovo delo?
DONAT
Najsentimentalniji su oni koji o toj tvorevini nemaju pojma. To je današnja mladež koja nije zadovoljna sistemom, niti u Hrvatskoj, niti u Srbiji. Oni projekciju svoga života koji je često neostvariv projektuju u neku prošlost koja je navodno bila bolja. Ta okrenutost prošlosti pokazuje da su u Hrvatskoj i u Srbiji ljudi nezadovoljni sa sadašnjošću. Mladima se mnoge od tih stvari čine, ako ništa drugo, herojski romantične.
MATIĆ
S jedne strane to je post moderna nostalgija za nedoživljenim. To je nešto van nas. Postoji privlačnost nečega na šta se bacalo drvlje i kamenje godinama, tako da je to stvorilo kontra efekte. To stvara jedno zanimanje kod mlade generacije. Izgleda da su stvari koje su se kulturno događale u neko vrijeme imale neku kvalitetu koja je preživjela ideologiju. Čini mi se da je to zračenje koje ta kultura i to vrijeme ima premoglo ovo groznu dobu. Vrijeme koje je došlo nakon toga, to grozno doba, nije uspjelo napraviti takve vrijednosti koje bi negirale vrijednosti ispred njega.
RSE
Može li se onda reći da su kritike koje su od samog početka pratile ideju Leksikona yu-mitologije bile, pre svega, ideološke prirode?
MATIĆ
To je udaranje u prazno. Kako se možete ideološki obračunavati sa nečijim nostalgičnim sjećanjem na fiću, ljetovanjem na Mljetu ili spominjanjem koncerta Bijelog dugmeta. To će više govoriti o njima, nego o samom Leksikonu.
DONAT
Neki ih možda napadaju iz ideoloških razloga. Moje sumnje nisu čisto ideološke. Rekao bih da su one svjetonazorne u smislu pripadnosti nekoj ideji i branjenju interesa svijeta kao zajednice slobodno mislećih ljudi koji uvijek biraju ono što njima najviše odgovara.
RSE
Mada to nije cilj jedne knjige, koja više drži do Zeke Peke ili Zlatnog razvigorčeta nego do preispitivanja svih kontraverzija jugoslovenskog društva, Leksikon yu-mitologije na neki način indirektno otvara pitanje kakva je bila priroda bivše državne zajednice. Može li se reći da je u toj zemlji bilo sve veselo i lagodno, kako to sugeriše ovo delo? Nije li to samo selektivno sećanje koje previđa represije i nedemokratičnost tog društva?
DONAT
Bio sam politički zatvorenik i ne mogu reći da mi je bilo u Staroj Gradišci jako dobro. Kada pogledate to vrijeme vidite da je to bio jedan sistem koji je suviše počivao na represijama i kolektivnom špijuniranju da bi čovjek mogao biti sa njim zadovoljan.
ARSENIJEVIĆ
Jugoslavija frustrira uglavnom nacionaliste. To se vidi po našim disidentima. Oni nisu bili disidenti građanskog liberalnog tipa, kakvi su bili u Češkoj ili Mađarskoj. To je bila gomila nacionalista. Za nacionaliste među nama na svim stranama, Jugoslavija nije predstavljala pravo rešenje. Nisam od onih ljudi koji bi samo i neophodno pozitivno govorili o tom vremenu. To vreme pamtim i po nizu stvari koje mi se ni tada nisu dopadale. Bili smo svesni činjenice da živimo u društvu koje nije integrisano, koje se i danas drži sa karakterističnom mešavinom straha i prezira prema spoljnom svetu, ali koje je bilo daleko otvorenije i daleko prožetije različitim uticajima nego su to društva koja su nakon njega nastala. Nije bilo sjajno, ali je bilo bolje od ovoga što imamo trenutno.
DONAT
Dužnost je da se prošli režim ne mistificira, jer mnoge su stvari izgledale da funkcioniraju, a funkcionirale su zato jer su se primjenjivale nelegalne metode. Sudstvo je bilo efikasnije, policija također, ali kada se pogledaju metode onda se vidi da je ta efikasnost vrlo upitna.
RSE
Ono što se dogodilo proteklih godina dalo je više za pravo onima koji su bili protivnici postojanja jedne takve državne tvorevine, nego što je podržavalo sve druge koji su žalili za njenim nestankom. Čak se i bivši veliki Jugosloveni sada odriču i otvoreno stide svoga jugoslovenstva.
MATIĆ
Čini mi se zato što su tako žestoko i jako pripadali njemu. Dogodile su se strašne ideološke promjene i dogodile su se strašne stvari. Ljudi su se zastidjeli i uplašili bivših sebe i pomislili kako preživjeti danas. Preživjeti se može samo jednom radikalnom promjenom i negacijom svega čime je čovjek bio.
DONAT
Mislim da se toga imaju stidjeti oni koji su bili veliki Jugosloveni kao što su sada veliki Srbi ili Hrvati. Probitak je u takvim procesima uvijek nešto što unosi prljavštinu.
RSE
U skladu sa vetrovima koji duvaju ovim prostorima, nove zemlje bivše Jugoslavije gotovo se utrkuju u tome da dokažu kako su baš one bile najveće žrtve bivše državne zajednice.
MATIĆ
Apsolutno. To je jedna interesantna dinamika koja se tu događa. Kako napreduje ta potištena ljubav sa jedne strane, sa druge strane se negira. Čini mi se da je Srbija u ovom trenutku u nekoj vrsti revizije. Dešavala se neka vrsta kontinuiteta bivše Jugoslavije u Srbiji, dok je u Hrvatskoj bilo apsolutno negiranje da je Hrvatska ikada pripadala Jugoslaviji svojom voljom. Sada u Hrvatskoj imate bujajuću nostalgiju. Po prvi put se otvara jedan dijalog o tome šta je uopšte bila SFRJ.
DONAT
Mislim da to licitiranje nema razloga nastaviti. Ono ne donosi nikakvu prednost, niti neko zbog toga zaostaje. To sada zadovoljava ego i od tog ega se trebamo okrenuti ka kolektivnim interesima, ne u smislu komunističkog kolektivizma, nego u smislu kolektivizma na temelju koga spočiva stabilna država, pravno uređena, zajamčena nekim sigurnostima.
RSE
Kako se vidi ovo takmičenje u odbacivanju i negiranju nečega što se do juče gromoglasno veličalo i slavilo?
LJUŠIĆ
Jugoslovenska državna zajednica je zajednica koja nije imala budućnost. Neću nikada reći da je to bila antisrpska državna zajednica, već da i Srbi, pa i drugi narodi, nisu u toj zajednici našli ono što su od nje očekivali. Danas pripisivati sve što se dešavalo u Jugoslaviji nečemu što je bilo antisrpsko, mislim da nije korektno. I Srbi i ostali narodi u okviru jugolsovenske državne zajednice ostvarili su mnoga prava koja nisu mogli prije toga nikada da ostvare.
ARSENIJEVIĆ
Morao je da bude stvoren zajednički neprijatelj od te Jugoslavije da bi različiti projekti tih nezavisnih država imali nekakav smisao i neku osovinu. Ako bi ona zajednica bila priznata kao logična i normalna, u čemu bi bio smisao formiranja nekih drugačijih? Izuzev tog ideološkog, koji je bio samo deo istorije Jugoslavije, tvrdo verujem da je to jedino i dalje normalno rešenje za ove prostore u nekakvom obliku.
LJUŠIĆ
Jugoslavija je utopija. Budućnost balkanskih naroda jeste u jednonacionalnim državama koje će se jednoga dana kao jednonacionalne ujediniti u okviru, možda jedne, balkanske zajednice slične ujedinjenoj Evropi. Do te ideje se došlo kada se shvatilo da više naroda, sa više vera, sa različitim kulturama ne mogu da opstanu u okviru jedne državne zajednice. Došlo se do ideje da je bolje da postoje jednonacionalne državne zajednice. Nacionalne države traju i večne su. Višenacionalne države su privremene i sve su se jednog dana raspale.
ARSENIJEVIĆ
Ne želim da odlazim u neku mistiku, ali kada se pogleda mapa ovog dela Evrope, geografski je Jugoslavija logična. Ona se nazire i bez iscrtanih državnih granica.
RSE
Kao kesici Argo juhe, ili pakovanju Cipiripija, o čemu se može pročitati u Leksikonu yu-mitologije, bivšoj državnoj zajednici je početkom devedesetih istekao rok trajanja.
DONAT
Urušila se u sebe. Nije mogla više funkcionirati. Reklo bi se za neku životinju da je crkla. Došlo je do zamora materijala. Mnoge ideje se više nisu mogle umjetnim načinom podržavati i nisu se mogle sufinansirati. Država nije mogla biti svakom projektu tata i mama. Malo po malo, došlo je do toga da je jedan mehanizam prestao funkcionirati. Stvari su krenule vrlo nekontrolirano. Tomu je kriv prošli sustav koji nije razvio prave demokratske mehanizme.
MATIĆ
U Hrvatskoj ste devedesetih imali jednu lažnu dijalektiku da je sve moralo završiti ovako kako je završilo pošto smo živjeli u tamnici naroda. U zadnje vrijeme, pogotovo nakon zadnjih izbora, imate neku vrstu dijaloga šta je bila SFRJ. Bitno je da se razbije šutnja, bitno je pregovarati, bitno je diskutirati, bitno je voditi neki dijalog, bitno je sukobljavati se. Najgore od svega je utišavanje, umrtvljenost govora i izražavanja koji su ovdje uspjeli. Zbog toga mislim da će Leksikon odigrati jednu interesantnu ulogu i da će ljudi napokon moći progovoriti o tome čega se sjećaju, a da ih stalno ne udaraju krpom ideologije po glavi.
RSE
Šta je nakon svega, osim tog zazora koji novi susedi i dalje gaje jedni prema drugim, preostalo od tog bivšeg državnog zajedništva? Da li se još uvek negde mogu videti tragovi konture bivše države?
DONAT
Pokazuje se u tada velikim industrijskim pogonima koji su nestali, pa su se sada počeli ponovno obnavljati. U sferi kulture ostale su neke knjige, više klasika nego suvremenih pisaca, ostali su neki utjecaji. Niko se neće pozivati na nekog srpskog pisca kako je na njega jako utjecao. Kada kritika to malo bolje pogleda, vidjet će da je čitanje neke knjige bilo za dotičnog korisno, čak i spasonosno, i da je na toj osnovi stvorio novi hibrid koji funkcionira.
ARSENIJEVIĆ
Preostalo je mnogo toga. Svi smo povukli mnogo od te Jugoslavije kojom se bavi ovaj Leksikon. Poneli smo u novo doba onoliko koliko smo mogli. Niko od nas nije uspio da redefinira sebe kroz devedesete. Puno stvari koje se pominju u Leksikonu postoje i danas. Dosta stvari je unakaženo. Dosta ličnosti je unakaženo, ali postoji puno tragova te Jugoslavije svuda oko nas. Mi ipak ne govorimo o mrtvoj zemlji i mrtvom društvu. Samo govorimo o prošlom dobu.
RSE
Leksikon yu-mitologije ipak je podvukao neku vrstu crte, barem kada je reč o popularnoj kulturi. Pedesetogodišnja prošlost ovim je dobila neku vrstu artikulacije. Da li se iz svega toga može videti kakva će biti neka buduća premišljanja odnosa južnoslovenskih naroda koji žive na ovim prostorima?
LJUŠIĆ
Postojala je ideja. Nekada je ta ideja moćna. Ako se bude u doglednom vremenu ponovo negovala, možda će da vaskrsne u jednu sličnu državnu zajednicu. Ne bih voleo da do toga dođe.
MATIĆ
Razgovora će svakako biti, sve više dijaloga u tom smislu. Ostaje jedan bauk o kojem će se morati progovoriti na bilo koji način.
RSE
Kako izgleda ono što dolazi iz zajedničke prošlosti kao put za neke buduće odnose?
ARSENIJEVIĆ
Mi koji se obraćamo prošlosti smo ljudi kojima je jasno da u njoj ne žive. Ako imaš problem sa prošlosti, i dalje si uronjen u njoj i to je tvoj lični problem. Znamo da je reč o prošlosti. Želimo da imamo emotivan i kritičan odnos prema stvarima sa kojima se nismo slagali, ali da jedno ne isključuje drugo. Mislim da je to problem ovih društava generalno. Suviše je velika i nabusita emotivnost.
DONAT
Možemo čitati srpske knjige, kao i Srbi naše. Moći ćemo trgovati, moći ćemo biti korektni. To moraju biti brakovi iz interesa i veze koje uzimaju od drugog ono što im je potrebno.
RSE
Dok su odnosi između novih zemalja još uvek u previranju, u Pionirskom gradu, jednom od toposa nekadašnje zajednice, koji je smešten u predgrađu Beograda, sada se tiskaju izbegličke porodice zureći tupo ispred sebe u izbledele tragove ideoloških znamenja. Ne samo tu. Gruba postjugoslovenska stvarnost dokrajčila je još jednu u nizu nekadašnjih iluzija.
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG