Dostupni linkovi

logo-print

Sporazum o sukcesiji SFRJ stupa na snagu 3. juna


RSE
Generalni direktor “Geneksa” Miodrag Savićević u izjavi za naš radio kaže da pozitivno gleda na odluku da se krene u proces sukcesije što će, veruje, privrednici sa obe strane znati da iskoristite. On ističe da sporazumom o sukcesiji nisu obuhvaćene sve vrste štete nanete preduzećima zbog sukoba na ovim prostorima.
SAVIĆEVIĆ
Da ne govorimo o izgubljenoj dobiti ovih godina, već sama imovina je jako vredna imovina na prelepim mestima na Jadranu i u centru Zagreba i po drugim mestima Hrvatske. Rekli smo da je ona dosta oblika, dosta vlasnika promenila u okviru nekakvih specifičnih propisa Hrvatske kako je ona bila omogućila to da krene ta naša imovina u pravni promet. Sada će se, nadamo se, pravno u procedurama koje budemo mi ili naši kupci primenjivali, da će tu biti olakšica. Neće tu biti sada pravni procesi koji traju desetine godina nego da će ići po jednom uprošćenom postupku.
RSE
Od preduzeća u Srbiji najviše nekretnina, pored “Geneksa”, traže “Jugobanka” i “Centrotekstil”, ali i Naftna industrija Srbije. Milisav Đurica, predsednik Nadzornog odbora zadužen za pitanja imovine ovog javnog preduzeća u bivšim jugo-republikama, kaže za naš program da nije dosad bilo kontakata srpske i hrvstske strane po ovom pitanju. Vrednost imovine NIS u Hrvatskoj procenjuje se na oko 450 miliona evra, ističe Đurica.
ĐURICA
Ta imovina se prije svega odnosi na benzinske pumpe, zatim na instalacije koje su postojale i određena roba koja je postojala i na tim pumpama i u tim instalacijama, kao i dio nafte koji se zatekao u JANAF-u momentu početka raspada Jugoslavije. Znači osim ovoga djela, mi imamo i dio vlasništva koji bi morao da se utvrdi u jadranskom naftovod JANAF-u. Negde ukupna potraživanja su bila znači na nivou juna prošle godine oko 450 miliona evra.
RSE
Kao jedno od mogućih rešenja u procesu vraćanja ili naplate imovine, generalni direktor “Geneksa” Savićević vidi interes drugih preduzeća da preuzmu finansijska prava što bi moglo, kaže, biti završeno kroz privredne aranžmane sa zainteresovanim firmama koje bi od “Geneksa” kasnije mogle otkupiti imovinska prava.
SAVIĆEVIĆ
Najbolje bi bilo kada bi kupci bili ti koji drže to, kad bi oni mogli to da pristojno nadoknade, da se dogovoramo o tome kao privrednici. Korak je dobar za početak, ostaje da vidimo realizaciju. Kao i uvek u privredi. Tako da mi gajimo dobre nade. Nadam se da će isto tako i hrvatske kuće proći u Srbiji. Recimo “Atlas”, naš veliki partner, je imao hotel na Kopaoniku pored naših “Konaka” i on je taj hotel izgubio slično kao što smo i mi izgubili kompleks “Rašica” na Lapadu. Ja mislim da ima raznog interesa pred ovim preduzećem u čijem je to posedu drugih preduzeća i banaka iz Hrvatske, možda i nekih stranaca. Samo je važno da procedura bude brza, efikasna i pravična.
ĐURICA
U svakom slučaju sigurno je da treba na određeni način izvršiti valorizaciju ovoga jer, za razliku od načina na koji je to u Srbiji riješeno formiranjem posebnog preduzeća, to u Hrvatskoj nije urađeno. Znači imovina NIS je preuzeta direktno od strane INE i nije izdvajana niti je bilo nekog institucionalnog načina na koji je ta imovina kasnije izdvojena.
RSE
Prema sporazumu država naslednica bivše SFRJ, građani i preduzeća imaju pravo na vraćanje imovine bez obzira na nacionalnost i državljanstvo vlasnika, što znači da danom stupanja na snagu 3. juna Hrvatska mora da počne isplaćivanje odštete Srbiji i Crnoj Gori za oduzeta odmarališta na Jadranu i drugu oduzetu imovinu. Sudeći prema izjavi minsitra vanjskih poslova u Vladi Republike Hrvatske, Miomira Žužula, koji je krajem nedelje bio u službenoj poseti Beogradu, sprovođenje Sporazuma o sukcesiji biće rešeno na obostranu korist. Žužul je međutim tom prilikom pomenuo samo diplomatsku zaostavštinu bivše države koju treba podeliti.
ŽUŽUL
Isto tako smo se dogovorili da u pitanjima sukcesije sada kad formalno nema nikakvih prepreka, jer nakon ratifikacije u hrvatskom parlamentu ugovor o sukcesiji stupa potpuno na snagu 2. lipnja, da nakon toga ubrzamo stvarno rješavanje tih konkretnih problema. Evo jedan, naizgled mali ali ne tako mali problem - po svijetu imamo zgrade koje propadaju. To je problem i Srbiji i Crnoj Gori i Hrvatskoj a nikome ne doprinosi. Znači čim prije to rješavamo to bolje.
XS
SM
MD
LG