Dostupni linkovi

logo-print

Vox populi – jad i tuga u Srbiji


RSE
Kakvu biste budućnost za Srbiju poželeli?
GRAĐANI BEOGRADA
Da bude približna kao i druge zemlje u Zapadnoj Evropi.
- Pa na primer, eto, da imam para da studiram, pošto nemam, ako radim neki posao da od plate mogu da živim normalno, a ne da se štekam, kao, danas ću moći da izađem, sutra neću.
- Biće bolje, biće bolje. Mislim da će biti bolje.
- Pre svega normalno, srećno, ali ovo je tuga i jad ovde.
- Želeo bih mladima mnogo sreće, da što više završe fakultete i da nađu sebi posao u ovoj zemlji.
RSE
Od svih, baš ova želja poslednje slučajne sagovornice teško da će se ostvariti. Naime, istraživanje sprovedeno uz podršku Ujedinjenih nacija a u junu prošle godine pokazalo je da 18 odsto visokoobrazovanih mladih ljudi planira da ode iz Srbije, dok je njih 46 odsto izjavilo da će to učiniti čim im se pruži prilika. Nezaploslenost i nemogućnost pronalaženja dobrog posla na vrhu je problema koji opterećuje svakodnevicu i to Srbije kao zemlje u kojoj 75 odsto građana veruje da je Evropska unija model kojem treba težiti dok istovremeno 65 procenata ispitanika svoj život opisuje kao nepodnošljiv. U takvim okolnostima građani Srbije većinom dele sumorni pogled na budućnost. Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić:
NIKOLIĆ
Kad smo ih pitali po čemu će Srbija biti poznata kroz pet godina mi vidimo da je na prvom mestu masovno siromaštvo. Na drugom mestu velika korupcija i kriminal. Na trećem mestu imamo element nade, brzi ekonomski rast, na četvrtom mestu je političke krize i nestabilnost. Na pitanje da li će uskoro doći do masovnijih protesta 37 posto kaže da hoće. Samo 24 kaže da neće. Mislim da raste potencijal nekih protesta koji se baziraju na ekonomskoj i socijalnoj situaciji. I rekao bih ako postoji nešto što je pretnja stabilnosti društva u Srbiji da je to osnovni izvor. Ne više nacionalizam.
RSE
Snažno proevropsko raspoloženje građana Srbije ne poklapa se sa potezima političke elite koja se ne pokazuje kao sposobna da to raspoloženje i pretvori u relnost, jedan je od zaključaka istraživanja koje pokazuje da je 41 odsto ispitanika u Srbiji ravnodušno prema strankama, dok ih 21 procenat jednostavno ne podnosi. U Crnoj Gori je nešto drugačiji odnos: 25 odsto je ravnodušnih a 24 odsto ne podnosi nijednu partiju. Regionalni direktor Fridrih Ebert fondacije Hajnrik Sasenfeld navodi da bi rezultati istraživanja trebalo političarima da daju smernice za njihovo buduće delovanje. On precizira da se ne sme zanemariti jaka želja zemalja Zapadne Evrope da se države Balkana uključe u procese integracije.
SUSENFELD
Uvažavajući različite poteze koje sam video i posebno uvažavajući napore koje ste učinili, vi morate učiniti sve kako bi naciju doveli do tog cilja. Ali ja sam potpuno siguran da će politička volja biti osnovni faktor od koga će zavisiti vaša perspektiva iako nije jasno kada će se to dogoditi jasno je da je vaša perspektiva da postanete punopravan član Evropske unije.
GRAĐANI BEOGRADA
- Po prirodi sam optimista ali za Srbiju ne vidim da će se bilo šta promeniti u ovom gradu.
- Što se tiče politike ko god da dođe na vlast ako ne odgovara Zapadu biće sankcija.
- Mislim da će dugo još biti nezaposlenih i ljudi koji čak ne mogu da žive od svoga rada.
- Stvarno je tuga i jad. Još za sto godina ovo neće da bude kako treba.
- Da se uskladimo sa Evropom, sa evropskim standardima, jer povratka unazad nam nema, ali kako stvari stoje na današnji dan, mislim da nam se ne piše dobro.
RSE
Građani Srbije žele u Evropu ali ne shvataju koliko je proces prihvatanja evropskih vrednosti bolan i pun odricanja. Ovo podvlači srpski ministar za rad i boračka pitanja Slobodan Lalović, što je i objasnio na konkretnim primerima.
LALOVIĆ
Većina ljudi vezuje za Haški tribunal. Kaže, izručićemo ova četiri generala, zažmurićemo, još ponekoga i eto nas u Evropi. To uopšte nije priča. Prvo nije tačna. Znači to sa Hagom i ostale stvari je neko daleko pretpitanje, predaktivnost. Ono što zapravo mi treba da uradimo jeste da promenimo sistem. A promena sistema je nešto što mora da boli. Mi imamo situaciju da na primer u Kragujevcu kada ponudite varijantu da ljudi se prijave da idu da rade, da se osposobe da odu kod poslodavaca da rade, vama se na primer javi 30 ili 40 ljudi od 500 ljudi. Koji su tu zapravo mogitivi? Moguć odgovor jeste da oni već rade na crno negde, a da im je ovde zgodno što ovamo primaju od države neke naknade i teče im staž.
XS
SM
MD
LG