Dostupni linkovi

logo-print

DA LI JE MOGUĆA NAGODBA PRED SUDOM PRAVDE?


RSE
Međunarodni sud pravde isuviše je ozbiljna institucija da bi se mogle očekivati nagodbe o vezanom odustajanju od tužbi Bosne i Hercegovine i Hrvatske protiv Srbije i Crne Gore i Srbije i Crne Gore protiv zemalja NATO, tvrdi profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović.
STOJANOVIĆ
Tu da dođe do nekakvog pogađanja u smislu postavljanja bilo kakvih uslova da ne kažem ultimatuma, mi ćemo povući tužbu protiv NATO ako Bosna i Hercegovina povuče tužbu protiv SRJ, ili Hrvatska takođe povuče svoju tužbu protiv SRJ.
RSE
Da je neka vrsta dogovora u pogledu zajedničkog odustajanja od tužbi pred Međunarodnim sudom pravde ipak moguća, smatra Aleksandar Simić, pravni savetnik premijera Srbije Vojislava Koštunice.
SIMIĆ
Mogu da kažem da je to stvar politike i političkih procena i da one treba da procene. To naravno da je moguće pošto su te tužbe bez obzira što su u pitanju pravne procedure iza njih stoje razne činjenice, ipak stvar politike. Svaka međunarodna tužba je stvar politike dobrim delom. Da li će to tako biti ili ne, to nije na meni to je na diplomatiji da kaže. U tom smislu mogu tako da vam odgovorim.
RSE
Po Radoslavu Stojanoviću neka vrsta džentlmenskog dogovora moguća je ali podrazumeva sasvim drugačiji redosled poteza od onog koji je dosada bio na delu. Najpre Srbija i Crna Gora trebalo bi da povuku svoju tužbu, smatra profesor Stojanović.
STOJANOVIĆ
Potrebno je učiniti akt dobre volje s naše strane i povući tu tužbu a onda diplomatskim putem, kada vi pokažete dobru volju, onda imate osnova da očekujete da će vas podržati u vašim nastojanjima da privolite Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku da povuku svoje tužbe. Da i oni pokažu dobru volju jer i mi treba sa njima takođe da sarađujemo. Bez te saradnje jednostavno neće biti moguća nikakva integracija u evroatlanske organizacije. Isto tako mislim da optužba Bosne i Hercegovine za genocid protiv SRJ ne može takođe biti dokazana. I čak ako znate i u odnosu na samog Miloševića se postavilo ozbiljno pitanje na samom Haškom tribunalu da li Milošević može da bude okrivljen i osuđen za genocid u Bosni i Hercegovini. Hrvatska i nema optužbu za genocid u Hrvatskoj. Prema tome, Bosni i Hercegovina ne može dobiti to, onda se svesti za zločine protiv čovečnosti i naknadu štete.
RSE
Upravo je tu poenta, kaže Radoslav Stojanović.
STOJANOVIĆ
Sve ove tri zemlje – naša zemlja, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, treba da sednu za sto i da kažu: Ljudi, unesrećene su stotine hiljada ljudi, dajte da vidimo ko je to sve unesrećen. Dajte da vidimo kome možemo reparirati delimično štetu koju je preživeo sa ratom bezumnim koji je vođen. Naravno da se životi ne mogu platiti. Naravno da oni koji su povređeni ne može im se platiti. Ali da se pokaže volja da se tim ljudima pomogne da obnove svoja kućišta, da obnove ono što su izgubili. Eto to je moje mišljenje, a postavljati nekakve uslove i igrati neku igru... Znate, ja ne znam na osnovu čega su Miloševićevi pravnici sačinili tu tužbu da je NATO učinio genocid kad se zna da genocid na prvom mestu jeste namera da se jedan narod, jedna etnička grupa, verska, itd. uništi. Ako to neko može da pripiše Francuskoj, Engleskoj, Holandiji, itd. onda je to sasvim po meni jednostavno besmisleno da ne upotrebljavam drugu reč.
XS
SM
MD
LG