Dostupni linkovi

logo-print

Vojna saradnja Srbije i Crne Gore


Saradnja u oblasti odbrane i vojske može doprineti da se odnosi na relaciji Beograd – Podgorica poprave, da će se onda oni odraziti pozitivno na sveukupne političke odnose, ako budemo čekali da se politički odnosi, na relaciji određeni političari u Srbiji prema određenim političarima u Crnoj Gori poprave, trpeće ne samo vojna saradnja, nego i sve ostalo, kaže Zoran Dragišić, vojni analitičar iz Beograda.


RSE:
Gospodine Dragišiću, ovih dana napravljeni su prvi koraci u oblasti vojne saradnje Podgorice i Beograda. U kojim domenima bi se ta saradnja mogla ostvarivati, da li očekujete da ona bude bilateralna ili kroz Partnerstvo za mir?

DRAGIŠIĆ: Ovo je sporazum koji se, koliko sam ja razumeo, najviše odnosi na bilateralnu saradnju između Srbije i Crne Gore. Smatram da činjenica da su Srbija i Crna Gora do prošle godine bile u sastavu iste države i da smo imali jedinstvene oružane snage i jedinstve sistem odbrane, pokazuje da imamo mogućnosti da sve ono što se pokazalo kao dobro u toj oblasti ne bi trebalo prekidati, već to predstavlja jednu sasvim dobru osnovu da se naprave odlični odnosi u oblasti odbrambene i vojne saradnje između dve države.

RSE: Da li iz najave saradnje možemo zaključiti da je dogovorena i podjela pokretne vojne imovine? Prije par mjeseci je bilo izvjesnih nesporazuma oko podjele aviona, s obzirom da je u Crnoj Gori ostalo preko četrdeset letjelica nakon razdruživanja, a da je Srbija bila zainteresovana za njih:

DRAGIŠIĆ: Ja mislim da se stvaraju uslovi da se to uradi. Ukoliko postoji dobra volja sa jedne i druge strane, a ja mislim da ona postoji, da je taj problem relativno lako rešiv, tim pre što Crnoj Gori avijacija nije potrebna, Crnoj Gori su potrebni helikopteri i to bi se moglo na taj način rešiti da, recimo, Crnoj Gori pripadne više helikoptera, a da Srbija uzme sve avione i onda bi se mogao napraviti nekakav sporazum da srpska avijacija pokriva i crnogorsko nebo, tako da bi onda i Crna Gora mogla da ima opet benefite od te avijacije. Mislim da je to relativno lako rešiv problem.

RSE: Ali imamo relativno loš odnos vladajućih elita Srbije i Crne Gore. Koliko je ova mogućnost realna, s obzirom na to? Vidjeli smo i sad jednu čitavu bujicu optužbi na račun zvanične Podgorice povodom hapšenja Đorđevića i slično. Da li Vam se čini da su ti odnosi zreli za ovu vrstu saradnje o kojoj govorite?

DRAGIŠIĆ: Mislim da ne postoje ...mislim da postoje loši odnosi na relaciji Demokratska stranka Srbije i SDP Crne Gore. Čini mi se da tu, čak i na nekom ličnom planu da neke stvari ne funkcionišu kako treba, međutim, treba imati u vidu da vladajuću koaliciju u Srbiji čini nekoliko stranaka, da je G 17 izrazito podržavao nezavisnost Crne Gore, jedini koji su se oštro tome suprotstavljali su bili ljudi iz Demokratske stranke Srbije. Međutim, mislim da kroz razgovore između Srbije i Crne Gore, mislim da su ljudi iz DSS-a svesni toga da je Crna Gora postala nezavisna država i da se taj proces više ne može vratiti unazad, jedino što sada preostaje je da se naprave dobri odnosi. Međutim, na nivou Ministarstva odbrane mislim da tih problema nema. Na nivou vojske, na nivou vojnih profesionalaca, takođe, mislim da tih problema nema, tim pre što su to bile dojučerašnje kolege iz iste vojske. Saradnja u oblasti odbrane i vojske može doprineti da se odnosi na relaciji Beograd – Podgorica poprave, da će se onda oni odraziti pozitivno na sveukupne političke odnose, ako budemo čekali da se politički odnose na relaciji određeni političari u Srbiji prema određenim političarima u Crnoj Gori poprave, trpeće ne samo vojna saradnja, nego i sve ostalo. Ja, ipak, verujem da se odnosi između Srbije i Crne Gore mogu unapređivati, uslovno govoreći odozdo prema gore, kroz konkretne projekte, kroz konkretnu saradnju. Ono što je najvažnije su odnosi između građana Srbije i Crne Gore , mislim da u Srbiji niko ne doživljava Crnu Goru kao neprijatelja i obrnuto, bar ja to nisam doživeo u Crnoj Gori. Tako da mislim da su to samo prolazni problemi koji će vrlo brzo biti rešeni.

RSE: Nakon razdvajanja Srbija i Crna Gora su se opredijelile za različite strategije kada je u pitanju vojna organizacija. Jesu li razlozi bezbijednosti bili odlučujući za to ili veličina države?

DRAGIŠIĆ: Razlozi su pre svega bili u veličini države u strateškom položaju. Ne mogu Crna Gora i Srbija da razvijaju istovrstan koncept bezbednosti, s obzirom na to da je Crna Gora više puta manja po teritoriji i ima višestruko manji broj stanovnika nego Srbija, a i geostrateški položaj Crne Gore je drugačiji nego položaj Srbije. Treba imati u vidu da u NATO-u postoje veoma različite zemlje sa veoma različitim unutrašnjim konceptima, ali postoje one strateške tačke vezivanja, tako da što se tiče kompatibilnosti sistema bezbednosti Crne Gore i sistema bezbednosti Srbije on postoji i postoje mnoge tačke na kojima se ta saradnja može graditi, tako da različiti koncepti nisu nikakva prepreka za dobru saradnju.

RSE: Kako gledate na činjenicu da se vlasti u Podgorici zalažu za što brži ulazak Crne Gore u NATO, dok su u Beogradu relativno rezervisani po tom pitanju?

DRAGIŠIĆ: Mislim da je razlika u političkom gledištu. Mislim da ni u Srbiji ne postoji rezervisanost u tom pogledu, bar ne kada je ova Vlada u pitanju, s obzirom da G 17 Plus i Demokratska stranka čine većinu u Vladi i da su to stranke koje nemaju apsolutno nikakvu rezervu kada je u pitanju ulazak u NATO. DSS, takođe, se zalaže za ulazak u evroatlantske integracije, međutim, njihov koncept pristupanja tim asocijacijama je nešto drugačiji. Naravno, Crnoj Gori je što hitniji ulazak u NATO veoma važan zbog njene unutrašnje stabilnosti, važan je zbog njenog međunarodnog položaja s obzirom na njenu veličinu i na njen položaj. Crna Gora, ja bih se usudio da kažem u ovom trenutku i nema drugi koncept bezbednosti na raspolaganju osim kooperativni. Ono što je važno, vlasti u Crnoj Gori su prepoznale tu činjenicu i mislim da u ovom trenutku Crna Gora vuče, što se gradnje sistema nacionalne bezbednosti tiče, veoma dobre poteze i da je to koncept koji jedini može Crnoj Gori da obezbedi stabilnost.
  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG