Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo u optici Zapada


Zapad je predložio odlaganje rešenja statusa Kosova, procenjujući da će Rusija odustati od svoje čvrste pozicije suočena sa neminovnošću da će ono biti nezavisno, kao i u slučaju proširenja NATO-a pre nekoliko godina, kaže za RSE Ted Galen Karpenter (Carpenter), potpredsednik Instituta Kato (Cato) u Vašingtonu. Po njegovom mišljenju, nezavisnost Kosova bi stvorila negativan presedan koji bi uticao na pogoršanje pre svega prilika na Balkanu. Karpenter ističe da se američki zvaničnici ne uzbuđuju previše zbog upozorenja Koštunice oko njihovog stava o Kosovu, jer dobri odnosi sa Srbijom nisu na listi prioriteta Bele kuće. Zapad neće pristati na podelu Kosova, kaže Karpenter, dodajući da Srbija ne može da računa da će kao kompenzacija za nezavisnost Kosova istovremeno biti primljena u Evropsku uniju.


KARPENTER:
Realnost je takva da će bilo sada ili za četiri meseca, SAD i njeni saveznici predložiti Savetu bezbednosti dodeljivanje uslovne nezavisnosti Kosovu. Ukoliko Rusija bude uložila veto, tada će zapadne zemlje priznati nezavisnost Kosova izvan okvira Ujedinjenih nacija. Ako Moskva nagovesti da je spremna da popusti, Zapad će čekati 4 meseca koliko je predložio u poslednjoj Rezoluciji. U slučaju da Kremlj ostane na sadašnjim pozicijama, tada će SAD i Evropska Unija doneti odluku i pre isteka ovog roka.

RFE: Da li Zapad očekuje da može ubediti Rusiju, na primer tokom predstojećeg susreta Buša i Putina. Ili se procenjuje da Moskva neće ni po koju cenu odstupiti od svog stava. U tom slučaju se postavlja pitanje u čemu je uopšte svrha odlaganja rešenja za 4 meseca.

KARPENTER: Stiče se utisak da kreatori zapadne politike pretpostavljaju da će Rusija na kraju popustiti i biti uzdržana prilikom glasanja u Savetu bezbednosti o Rezoluciji o nezavisnosti Kosova. Ja nisam siguran da li je to tačna procena. Naravno, moguće je da Rusija odustane od veta u zamenu za ekonomske podsticaje Zapada. Međutim, veća je verovatnoća da Moskva ostane ukopana na sadašnjim pozicijama, uloži veto, što će voditi daljem zaoštravanju njenih odnosa sa Zapadom imajući u vidu i druga sporna pitanja.

RFE : Znači, vi procenjujete da će Rusija najverovatnije uložiti veto i da neće biti približeni stavovi tokom predstojećeg susreta Buša i Putina.

KARPENTER: Ne bih se iznenadio ako Rusija u stvari na kraju odustane od svog tvrdog stava. Treba podsetiti da je ona popustila prilikom oba kruga proširenja NATO-a. Moskva je i oko tih pitanja zauzela veoma čvrstu poziciju ali se na kraju povukla, kada je uvidela da ne može da spreči ulazak novih zemalja u Severnoatlantsku alijansu.

RFE :Kako ocenjujete stavove ne malog broja analitičara da je čvrst stav Rusije zapravo samo njeno diplomatsko manevrisanje da bi dobila ustupke na drugim stranama, kao na primer oko tzv. zamrznutih sukoba na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.

KARPENTER: To je svakako moguće. Rusija je jasno definisala svoju poziciju i sada nije jednostavno da od nje odustane, odnosno da ne uloži veto na Rezoluciju o nezavisnosti Kosova. Međutim, ukoliko podsticaji Zapada Moskvi budu veoma atraktivni, neće biti iznenađenje ukoliko ona na kraju promeni svoj stav. Rusija nije toliko vezana za Srbiju da ne bi mogla da promeni svoju poziciju.

RFE: Ali niko ne tvrdi da je Rusija zauzela čvrstu poziciju i zaoštrila svoju retoriku da bi pomogla Srbiji već pre svega zbog sopstvenih interesa.
Kakve podsticaje Rusija može da traži od Zapada da bi pristala na ustupke oko Kosova.

KARPENTER: Rusija će verovatno tražiti od Zapada ukidanje restrikcija na investicije i trgovinu, mnogo veće razumevanje za njenu poziciju u sukobima sa Gruzijom kao i da Zapad odustane od namere da uključi Ukrajinu u svoju interesnu sferu.

RFE: Ako sam vas dobro razumeo, najverovatniji scenario je da će kosovske institucije unilateralno proglasiti nezavisnost koju bi priznao Zapad, pre svega SAD i deo evropskih zemalja. Kakve bi bile u tom slučaju međunarodne posledice kao i u samom regionu.

KARPENTER: Posledice bi bile veoma negativne na oba nivoa. Na međunarodnom planu stvorio bi se veoma loš presedan, da međunarodna zajednica, kako god je definisali, može da amputira deo teritorije jedne demokratske zemlje, i dodeli nezavisnost nezadovoljnoj nacionalnoj manjini. Mnogi smatraju da bi se time otvorio put i za slične zahteve Abkhazije i Južne Osetije u Gruziji, rusku grupaciju na Krimu u Ukrajini i mnogim drugim delovima sveta. SAD i evorpske zemlje tvrde da nezavisnost Kosova neće stvoriti presedan, ali to što oni govore ne znači da u stvarnosti to neće biti presedan. Kada je reč o balkanskom regionu, nezavisnost Kosova ojačala bi poziciju radikala u Srbiji. Dakle, to nije povoljan ambijent za razvoj demokratije u Srbiji i njenih odnosa sa Evropskom Unijom. Zatim, bili bi ohrabreni albanski nacionalisti koje teže stvaranju Velike Albanije, posezanjem za delovima teritorije Makedonije, Crne Gore i Srbije. To bi sveukupno izazvalo razna nacionalna nezadovoljstva na prostoru bivše Jugoslavije, što svakako nije dobro za stabilizaciju Balkana.

RFE: Mislite u slučaju da nezavisnost Kosova bude priznata van okvira Ujedinjenih nacija.

KARPENTER: Ja mislim da će u bilo kojoj varijanti nezavisnost Kosova izazvati velike probleme, svakako više ako bude proglašena unilateralno.

RFE: Ove sedmice srpski premijer Koštunica upozorio je SAD da ukoliko nastave da insistiraju na nezavisnosti Kosova to će uticati na dalje pogoršavanje njenih odnosa sa Srbijom. Istovremeno, predsednik Tadić je predočio balkanskim susedima da bi nezavisnost Kosova destabilizovala čitav region i podrila njegov ekonomski razvoj. Američki zvaničnici su odgovorili da je to preterivanje.

KARPENTER: Ja ne mislim da je to preterivanje, već je u velikoj meri tačno. Međutim, stvarnost je takva da Srbija nema na raspolaganju snažne instumente kojima bi uticala na rešenje kosovskog pitanja. Kada je reč o odnosima Srbije sa SAD-om, pomenute izjave beogradskih zvaničnika neće previše uzbuditi kreatore politike u Vašingtonu. Oni smatraju da eventualna destabilizacija prilika na Balkanu može da se kontroliše. Možda je to pogrešna procena ali oni na toj pretpostavci zasnivaju svoju politiku prema Balkanu.

RFE: Kako komentarišete Koštuničino upozorenje da ukoliko SAD nastave da insistiraju na nezavisnosti Kosova to će uticati na pogoršanje odnosa Beograda i Vašingtona.

KARPENTER: Sumnjam da će se zbog njegove izjave bilo ko u Vašingtonu previše uzbuditi. Dobri odnosi sa Srbijom nisu na listi prioriteta SAD.

RFE: Kada govorimo o nezavisnosti Kosova koja bi bila proglašena unilateralno, da li bi to predstavljalo problem i za Evropsku Uniju koja bi trebalo da pošalje svoju misiju bez Rezolucije Saveta bezbednosti.

KARPENTER: To svakako može da stvori teškoće, ali da podsetim da su SAD i njeni zapadni saveznici već jednom zaobišli Savet bezbednosti 1999. godine intervencijom NATO-a protiv tadašnje Jugoslavije. Dakle, već je ustanovljen presedan za situacije kada nema saglasnosti u Savetu bezbednosti. Za SAD je tipično da nastoje da nametnu svoj stav Savetu bezbednosti. Ukoliko ne mogu, jednostavno igrnorišu svetsku organizaciju, kao što su to uradile u slučaju Kosova 1999. i Iraka 2003. godine.

RFE: Zapad tvrdi da će nezavisnost Kosova konačno omogučiti stabilnost Balkana, dok Srbija i Rusija smatraju da će to izazvati lančanu reakciju, odnosno nestabilnost Balkana. Da li je moguće rešenje koje bi na neki način zadovoljilo Srbe. Tako je nedavno bivši britanski ambasador u Beogradu Ajvor Roberts pomenuo mogućnost podele Kosova, tako što bi delovi u kojima su Srbi u većini, pre svega na severu, pripali Srbiji. Da li bi Zapad prihvatio takav dil.

KARPENTER: Nažalost, Zapad neće prihvatiti takvu opciju. Svakao postoje bolja rešenja. I dalje smatram da bi amputiranje Kosova od demokratske Srbije stvorilo negativan presedan. Ako se to desi, podela Kosova tako da se delovi sa većinskim srpskim stanovništvom pridruže Srbiji, umanjila bi štetu. Međutim, da ponovim, zapadne vlade nisu zainteresovane za tu opciju.

RFE: Međutim, mnogi smatraju da u trenutku proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbi sa severa pokrajine će proglasiti otcepljenje i priključiće se Srbiji. Kakva bi u tom slučaju bila reakcija Zapada.

KARPENTER: Zapad bi to ignorisao, a vlasti u Prištini iskoristile kao izgovor da završe etničko čišćenje svih nealbanaca. Naravno, moraće da sačekaju nekoliko godina zbog prisustva međunarodnih snaga, ali pošto NATO neće večito ostati, Kosovo će pre ili kasnije postati monolitan albanski entitet.

RFE: Na koji način Zapad može da umanji nezadovoljstvo Srbije u slučaju nezavisnosti Kosova. Ako isključimo teritorijalne ustupke, kao najbolji način pominje se prijem Srbije u Evropsku Uniju istoga dana sa proglašenjem nezavisnosti Kosova. Pri tom se pravi paralela sa prijemom Grčke, Španije i Portugalije pre 30 godina iako nisu ispunile sve kriterijume. Da li je to realistično.

KARPENTER: Nema šansi da Srbija sada bude primljena u Evropsku Uniju. Najviše što Beograd može da očekuje jeste da Brisel možda zbog osećanja griže savesti nakom amputacije dela teritorije Srbije, ubrza njen ulazak u evropsku porodicu. Međutim, imajući u vidu teškoće sa kojima se suočava Unija oko dogovora o daljem proširenju, nema garancija da će evropska 27-orka pružiti garancije Srbije da će uopšte biti primljena a kamoli u skoroj budućnosti.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG