Nebojša BUGARINOVIC, Gëzim BAXHAKU
Aleksandar Simić, savetnik premijera Vojislava Koštunice, smatra da će samit na imanju porodice Buš u Mejnu dovesti do nekog otopljavanja međusobnih odnosa dvojice predsednika, ali da se problemi na relaciji Amerika – Rusija, poput kosovskog, neće brzo rešiti:“Ovaj razgovor koji je zakazan na privatnom ranču porodice Buš, u Mejnu, ne može suštinski da reši problem imajući u vidu da su SAD nelegalnom intervencijom NATO pakta ’99. godine zaista utrle put problemu iz koga sada ne mogu lako da izađu. Dok Rusija zastupajući jednu principijelnu poziciju odbrane međunarodnog poretka i povelje UN ima potpuno otvoren manevarski prostor i u situaciji je da sačeka eventualnu grešku drugog partnera. Treba biti realističan i ne treba očekivati da će SAD naglo promeniti svoju poziciju. Međutim, već ovo odlaganje koje postoji skoro godinu dana govori o tome da je realnost drugačija nego što je mnogima izgledala do pre par meseci. Mislim da će politika realizma sve više preovladavati i u politici SAD i EU u celini.”
Najviše što Srbija može očekivati od predstojećeg susreta Buš-Putin, koji bi trebalo da se dogodi 2. jula, jeste da Rusija ostane dosledna i principijelna u stavu da nema promene granica suverenih zemalja. To bi bio najveći poklon Srbiji, kaže u razgovoru sa Nebojšom Bugarinovićem član pregovaračkog tima Beograda Marko Jakšić:
“Upravo se danas vidi da se ne mogu menjati granice jedne države, da svi međunarodni sporovi, naročito tako važna i bitna pitanja kao što je promena granica, moraju da se rešavaju u SB. To je nešto što daje najviše šanse, pre svega Beogradu, Srbiji da može da sačuva svoj iskonski prostor koji se zove KiM.”
Mišljenje da predstojeći susret Buša i Putina neće po pitanju Kosova doneti ništa novo, ali iz drugih razloga, deli i analitičar Foruma za međunarodne odnose Jelena Milić:
“Ne verujem da bi mi mogli dan posle da kažemo da je ovo sad jedan veliki zaokret, pogotovo kada je Kosovo u pitanju. Meni se to jednostavno čini takvim, u trenutku kada zaista svetom dominiraju neke druge teme, od naimenovanja Tonija Blera za specijalnog izaslanika za Bliske istok, s čime se Rusija manje više ne slaže, do stabilizacije i situacije u Iraku, do nastavka pregovora i odluke da li Iran uključiti u međunarodnu zajednicu i onda kroz taj proces smirivati njegove nuklearne ambicije... Jednostavno, i Rusija i Amerika imaju i same niz trgovinskih tema o kojima mogu da razgovaraju. Ne vidim gde bi tu Srbija mogla da se nametne kao tema čak i sa gorućim pitanjem Kosova, čak i sa očitim pogoršanjem diplomatskih odnosa između Srbije i SAD kojem je verovatno donekle doprinelo i čvrsto uveravanje Rusije. Danas vidimo neke spekulacije da se možda reč veto prvi put eksplicitno pomenula. Verujem da će se samo ponoviti sadašnji stavovi.”
A u Prištini oprez
Politički savetnik predsednika Vlade Kosova Arben Qirezi smatra da bi bilo najbolje da se predsednici Buš i Putin dogovore o rešavanju statusa Kosova:
„Dogovor dvojice predsednika o rezoluciji koja bi omogućila Kosovu da se kreće napred kao nezavisna država bilo bi dobro rešenje i za Kosovo i za region i šire.“
Qirezi ističe da bi to razjasnilo mnoge nejasnoće u odnosima između Evropske unije i SAD -a sa jedne strane, i Rusije sa druge strane. To bi istovremeno imalo velikog uticaja i na smirivanje celog regiona, kaže Qirezi.
Politički analitičar Shkelzen Maliqi smatra da se realno od susreta Buš - Putin, kada se radi o statusu Kosova, ne može mnogo očekivati:
„Na osnovu kretanja i izjava koje smo čuli tokom poslednjih meseci i nedelja, od ovog se susreta ne može mnogo očekivati. Međutim, pošto je cilj ovog sastanka da se relaksiraju američko - ruski odnosi, može se dogoditi neko iznenađenje, znači ne isključuje se. No, u slučaju Kosova Rusija je bila vrlo decidina, što ne ostavlja prostora za optimizam, ali je značajno da SAD predvodi proces što bržeg priznavanja nezavisnosti Kosova i to, nezavisno od stava Rusije, može biti mnogo značajnije od blokade koju vrše Rusija i Srbija.“
Ukoliko ne dođe do dogovora o statusu Kosova, Qirezi ističe kako institucije Kosova imaju poverenja u ono što je predsednik Buš rekao u Tirani - da sve ima svoju granicu:
„Mi verujemo u opredelenje SAD-a i drugih demokratskih država da se okončaju pitanja rasformiranja bivše Jugoslavije i nezavisnosti Kosova.“
Qirezi dodaje da veruju da će se ovaj proces, bez obzira na rezultat razgovora između predsednika Buša i Putina, okončati nezavisnošću Kosova, što će se, ubeđeni smo, kaže on, brzo dogoditi.
Maliqi ističe da je stav Sjedinjenih Američkih Država o statusu Kosova poznat, ali se sada priznavanje nezavisnosti bez rezolucije Saveta bezbednosti UN-a razmatra pre svega u Evropskoj uniji:
„Brisel je sada glavna instanca koja treba da odluči da li će biti plana B i kako će on izgledati.“
Maliqi ističe istovremeno da Sjedinjene Američke Države neće oklevati da proces vode napred, da su sve instance u Evropskoj uniji složile da se da još jedna mogućnost za pregovore od 3 do 4 meseca, ali da se posle toga automatizmom prizna nezavisnost Kosova. Međutim, ukoliko Rusija, kako je najavila, bude i protiv ovakvog predloga, onda će, prema Maliqiju, Evropska unija, uprkos problemima koje ima unutar sebe, stati iza predloga Sjedinjenih Američkih Država.
