Izraelski kabinet je odobrio odmrzavanje sredstava. Na sastanku sa palestinskim predsednikom Abasom premijer će razmotriti prebacivanje tog novca novoj palestinskoj vladi. To je velika promena. Čin Hamasovog zauzimanja Pojasa Gaze, ironično, otvorio je put bliskoistočnom mirovnom procesu odnosno putu ka novom koraku na smirivanju višedecenijskog izraelsko-palestinskog sukoba.
Predsednik Palestinske Samouprave Mahmud Abas je isključio Hamas iz vlade koju je formirao na Zapadnoj obali nakon što je taj radikalni pokret zauzeo Pojas Gaze gde je sedište palestinskih institucija. Abas je tim činom otvorio put da zapadne zemlje obnove pomoć Palestincima koju su suspendovali nakon što je Hamas pobedio na parlamentarnim izborima i formirao vladu. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija odbijale su da imaju bilo kakve veze sa Hamasom, ali vide prostor za saradnju sa umerenim predsednikom Abasom i njegovim Fatahom. Fatah je, potpunim distanciranjem od Hamasa štaviše zavredio i pomoć Izraela. Pre samo godinu dana bilo je nezamislivo da bi jevrejska država mogla pomagati palestinsku vlast Mahmuda Abasa. Kada je na scenu stupio Hamas i to je postalo moguće.
Portparolka premijera Olmerta Miri Eisin kaže da su koraci već preduzeti.
Izraelski kabinet je odobrio odmrzavanje sredstava. Na sastanku sa palestinskim predsednikom Abasom premijer će razmotriti prebacivanje tog novca novoj palestinskoj vladi. To je velika promena.
Sastanak izraelskog premijera i palestinskog predsednika u egipatskom letovalištu Šarm el Šeiku, prema rečima samog premijera Olmerta, ne bi međutim trebalo posmatrati samo kao sastanak na kojem će biti izdvojena pomoć umerenim palestinskim političarima.
"Moramo biti čvrsti prema najfundamentalnijim pitanjima i smatramo da nema kompromisa sa terorom. To vam obećavam i to važi pod bilo kojim okolnostima. Ali tamo gde mi možemo biti fleksibilni bićemo, tamo gde budemo mogli da pokažemo stepen velikodušnosti, gde možemo da stvorimo atmosferu dobre volje – mislim da to moramo učiniti i to su dve osnove na kojima nameravamo da se krećemo napred".
Prema izraelskoj strani ovaj sastanak tek je početak. Stvara se okvir za naredne pregovore. Cilj Izraela je da ojača Mahmuda Abasa pre početka pravih mirovnih pregovora. Zato, kaže premijer Olmert, na ovom sastanku ne treba ni očekivati neke radikalne preokrete.
Sa druge strane Palestinci nemaju razloga za odugovlačenje. Predsednikov savetnik Abed Rabo kaže da će njegova strana pokušati da iskoristi upravo ovu situaciju da otvori široke pregovore sa Izraelom.
"Uspeh samita zavisi od odluke izraelske strane da nastavi sa političkim pregovorima kako bi bio postignut sporazum o svim pitanjima zaključno sa konačnim statusom tako da mi možemo da stvorimo nezavisnu palestinsku državu u granicama iz 1967. i Jerusalimom kao glavnim gradom.
Izraelska strana se slaže sa ovim pristupom.
Bliskoistočni kvartet posrednika koji čine Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Rusija i Ujedinjene nacije namerava da se sastane sa izraelskim i palestinskim zvaničnicima u utorak i sredu, dakle neposredno nakon pregovora.
Hamas koji gubi pozicije objavljuje u ponedeljak snimak jednog izraelskog vojnika zarobljenog pre godinu dana u Pojasu Gaze. Vojnik kaže da mu se stanje pogoršava i da je indisponiran što u Izraelu nema interesovanja za njegov slučaj. Izrael se međutim bavi važnijim stvarima – strateškim odnosima sa Palestincima.
Bliski istok međutim ne bi bio to područje kada bi sve išlo dobro. Dok se utanačuju poslednji potezi pred do sada neviđeno izraelsko-palestinsko približavanje u Libanu se rasplamsavaju borbe.
Sukobi libanske vojske i pobunjenika preneli su se tokom vikenda iz izbegličkog logora Nagra al Bared u lučki grad Tripoli. U nedelju je poginulo najmanje 14 pobunjenika. Na drugoj strani stradali su jedan vojnik i jedan policajac čiju su i kćerku likvidirali pobunjenici u zgradi u kojoj su se zabarikadirali.
Istog dana su na jugu zemlje stradala tri španska i tri kolumbijka vojnika iz kontigenta Ujedinjenih nacija. Savet bezbednosti je osudio incidente, a libanska vlada traži podršku da spreči izbijanje haosa.
Pomoći nema, a u ponedeljak pobunjenički snajperi ubijaju još dva libanska vojnika.
Predsednik Palestinske Samouprave Mahmud Abas je isključio Hamas iz vlade koju je formirao na Zapadnoj obali nakon što je taj radikalni pokret zauzeo Pojas Gaze gde je sedište palestinskih institucija. Abas je tim činom otvorio put da zapadne zemlje obnove pomoć Palestincima koju su suspendovali nakon što je Hamas pobedio na parlamentarnim izborima i formirao vladu. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija odbijale su da imaju bilo kakve veze sa Hamasom, ali vide prostor za saradnju sa umerenim predsednikom Abasom i njegovim Fatahom. Fatah je, potpunim distanciranjem od Hamasa štaviše zavredio i pomoć Izraela. Pre samo godinu dana bilo je nezamislivo da bi jevrejska država mogla pomagati palestinsku vlast Mahmuda Abasa. Kada je na scenu stupio Hamas i to je postalo moguće.
Portparolka premijera Olmerta Miri Eisin kaže da su koraci već preduzeti.
Izraelski kabinet je odobrio odmrzavanje sredstava. Na sastanku sa palestinskim predsednikom Abasom premijer će razmotriti prebacivanje tog novca novoj palestinskoj vladi. To je velika promena.
Sastanak izraelskog premijera i palestinskog predsednika u egipatskom letovalištu Šarm el Šeiku, prema rečima samog premijera Olmerta, ne bi međutim trebalo posmatrati samo kao sastanak na kojem će biti izdvojena pomoć umerenim palestinskim političarima.
"Moramo biti čvrsti prema najfundamentalnijim pitanjima i smatramo da nema kompromisa sa terorom. To vam obećavam i to važi pod bilo kojim okolnostima. Ali tamo gde mi možemo biti fleksibilni bićemo, tamo gde budemo mogli da pokažemo stepen velikodušnosti, gde možemo da stvorimo atmosferu dobre volje – mislim da to moramo učiniti i to su dve osnove na kojima nameravamo da se krećemo napred".
Prema izraelskoj strani ovaj sastanak tek je početak. Stvara se okvir za naredne pregovore. Cilj Izraela je da ojača Mahmuda Abasa pre početka pravih mirovnih pregovora. Zato, kaže premijer Olmert, na ovom sastanku ne treba ni očekivati neke radikalne preokrete.
Sa druge strane Palestinci nemaju razloga za odugovlačenje. Predsednikov savetnik Abed Rabo kaže da će njegova strana pokušati da iskoristi upravo ovu situaciju da otvori široke pregovore sa Izraelom.
"Uspeh samita zavisi od odluke izraelske strane da nastavi sa političkim pregovorima kako bi bio postignut sporazum o svim pitanjima zaključno sa konačnim statusom tako da mi možemo da stvorimo nezavisnu palestinsku državu u granicama iz 1967. i Jerusalimom kao glavnim gradom.
Izraelska strana se slaže sa ovim pristupom.
Bliskoistočni kvartet posrednika koji čine Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Rusija i Ujedinjene nacije namerava da se sastane sa izraelskim i palestinskim zvaničnicima u utorak i sredu, dakle neposredno nakon pregovora.
Hamas koji gubi pozicije objavljuje u ponedeljak snimak jednog izraelskog vojnika zarobljenog pre godinu dana u Pojasu Gaze. Vojnik kaže da mu se stanje pogoršava i da je indisponiran što u Izraelu nema interesovanja za njegov slučaj. Izrael se međutim bavi važnijim stvarima – strateškim odnosima sa Palestincima.
Bliski istok međutim ne bi bio to područje kada bi sve išlo dobro. Dok se utanačuju poslednji potezi pred do sada neviđeno izraelsko-palestinsko približavanje u Libanu se rasplamsavaju borbe.
Sukobi libanske vojske i pobunjenika preneli su se tokom vikenda iz izbegličkog logora Nagra al Bared u lučki grad Tripoli. U nedelju je poginulo najmanje 14 pobunjenika. Na drugoj strani stradali su jedan vojnik i jedan policajac čiju su i kćerku likvidirali pobunjenici u zgradi u kojoj su se zabarikadirali.
Istog dana su na jugu zemlje stradala tri španska i tri kolumbijka vojnika iz kontigenta Ujedinjenih nacija. Savet bezbednosti je osudio incidente, a libanska vlada traži podršku da spreči izbijanje haosa.
Pomoći nema, a u ponedeljak pobunjenički snajperi ubijaju još dva libanska vojnika.
