Dostupni linkovi

logo-print

Politička pozadina ubistva


Sa jedne strane su sumnje Đinđićevih saradnika da je politički kišobran za to ubistvo bio kabinet Vojislava Koštunice bivšeg predsednika Jugoslavije a sadašnjeg premijera Srbije, sa druge su optužbe da odgovornost za ubistvo snose Đinđićevi saradnici, navodno povezani sa kriminalcima. I ovih dana, 4 godine posle ubistva, Srbija se ljulja između ove dve interpretacije ubistva a ujedno i dve političke opcije.

Polemika iza koje su se manje ili više krile optužbe o saučesništvu za ubistvo premijera ponovo su izbile u javnost povodom afere “duvanska mafija” i poternice za Stankom Subotićem Canetom, osumnjičenim da je organizovao šverc duvana 90-ih a koji se smatra bliskim Đinđićevom kabinetu.
Koštuničina Demokratska stranka Srbije poručila je preko svog portparola Andreje Mladenovića da je neosporna veza nekadašnjih Đinđićevih saradnika Čedomira Jovanovića i Vladimira Popovića sa atentatorima:

“Nesporna višestruka povezanost Čedomira Jovanovića i Bebe Popovića sa ključnim učesnicima ubistva premijera Đinđića mora biti do kraja rasvetljena kako bi se utvrdila politička pozadina ubistva premijera. Javnost Srbije ni do danas nije saznala gde se Čedomir Jovanović nalazio kada je ubijen Zoran Đinđić osim da je bio van Srbije. Ništa takođe ne znamo o tome ko je tužiocu Terziću naredio da se iz zatvora puste ubice premijera.”

Raspisivanje međunarodne poternice za biznismenom Stankom Subotićem Goran Petrović, šef Državne bezbednosti u vreme Đinđićeve vlade vidi kao perfidne igre da se svi koji su nasuprot Vojislavu Koštunici predstave kao loši momci, a čime Koštunica zamenjuje teme koje njemu ne odgovaraju:

“Činjenica da je predsednik najmoćnije sile sveta Buš bio u Albaniji a ne u Srbiji i da je tamo rekao da je Amerika donela odluku da Kosovo bude nezavisno, onda ta lakrdija sa hapšenjem Tolimira i sve to ostalo što ne odgovara vladi se stavlja u drugi plan tako što se vade nekakve priče. Opšte poznato je da je gospodin Subotić bio finansijer i DOS-a u vreme borbe za svrgavanje Miloševića i da je on pomagao jednu veliku stranku koja naravno nije DSS i na prethodnim izborima.”

Najžešća polemika je izbila između nekadašnjih Đinđićevih saradnika bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića i nekadašnjeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Popovića:

Dušan Mihajlović: Cane Subotić je kolateralna šteta Vladimira Bebe Popovića kao što je Đinđić kolateralna šteta. Da on uvuče premijera u to da on miri Legiju i Caneta Subotića zato što Subotić hoće da ubije Legiju, što je razgovarao o tome sa Legijom da Bracanovićem bude načelnik DB-a. Ko je omogućio da Bebini dojučerašnji prijatelji ubiju premijera?”

Vladimir Popović: Bivši ministar policije očigledno preplašen i ucenjen najgnusnijim lažima i napamet naučenim klevetama, pokušao je da se dodvori Koštunici i Jočiću, verujući da će se na taj način zaštititi od svih dokaza koje oni imaju protiv njega.”

Bivši šef Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimir Popović, čovek iz senke koji se smatrao veoma moćnim nakon petooktobarskih promena, optužio je još 2005. vojsku i službe bezbednosti u umešanost u ubistvo premijera a za stvaranje političkog kišobrana za atentat označio Vojislava Koštunicu. Nakon presude za ubistvo premijera i Čedomir Jovanović je tražio rasvetljavanje političke pozadine atentata:

“Zbog krivičnog dela oružane pobune što je ugrožavanje ustavnog poretka i bezbednosti zemlje, i to su pored pripadnika JSO, na žalost, izvršili tadašnji predsednik SRJ današnji premijer Vojislav Koštunica, tadašnji načelnik genelaštaba VJ general Pavković i prvi čovek VB general Tomić odbijanjem da postupaju u skladu sa svojim obavezama. Drugi pravac našeg delovanja je krivična prijava protiv Koštunice, Jočića, Bulatovića, Stojkovića, Nikitovića i Tijanića zbog prikrivanja okolnosti i sprečavanja utvrđivanja potpune istine o načinu na koji se predao prvooptuženi za ubistvo predsednika vlade i ko su bili njegovi pomagači.”

Na utvrđivanju političke pozadine insistirao je na samom suđenju i advokat Đinđićeve udovice Srđa Popović. On je smatrao da je ključni momenat u toj istrazi pobuna crvenih beretki na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom kasnije organizatorom atentata. Pobune koju je Koštunica podržao:

“Tužilac je to tada odbio, kaže da je to kasno u postupku, da moraju da budu obuhvaćena i druga lica koja sada nisu na optuženičkoj klupi ali da će oni to učiniti čim se završi ovo suđenje.”

Popović je tražio i da sud pozove na saslušanje premijera Vojislava Koštunicu, ministra policije Dragana Jočića, bivšeg šefa Uprave vojne bezbednosti generala Aca Tomića, direktora BIA Radeta Bulatovića i još nekoliko osoba, što sud nije prihvatio.

I na kraju, kao što je evidentno da postoji politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića, jasno je i da su pojedini zahtevi za rasvetljavanjem te pozadine - takođe politički motivisani. Sledeći potezi tuzilaštva će pokazati koliko će ono ostati politički nepristrasno u istraživanju i da li će to dovesti do podizanja optužnice, kaže za naš program novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijević:

“Ono što je nesporno je da je ubistvu premijera prethodio čitav niz događaja koji jesu bili kršenje zakona, počevši od pobune JSO koja nikada nije procesuirana, pa do očigledno nezakonitog puštanja iz pritvora Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma i Dejana Milenkovića Bagzija posle pokušaja ubistva. Videćemo koliko će daleko to otići u istraživanju političke pozadine.”
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG