Da li znate da u vašoj zgradi neko ima Nobelovu nagradu? To pitanje je reporter RSE postavio prvom susedu Nade Marinković koja stanuje u centru Beograda.
„Nobelova nagrada u našoj zgradi? A ko to može biti?“
Na petom spratu živi Nada Marinković, nekadašnji saradnik Instituta za nuklearne nauke Vinča. No, za ovu priču svakako je važniji njen sedmogodišnji rad u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju u Beču:
„Radila sam u službi koja se zove „Knowledge preservation“ (Čuvanje znanja) - pravljenje baze podataka o bibliografiji svega što se publikuje u vezi sa nuklearnom energijom u svetu. To je jedna velika sjajna baza podataka koja ima više od 2,5 miliona odrednica od čega više od 0,5 miliona je direktno preko interneta dostupno kao celoviti tekst.“
2005. godine Agencija za atomsku energiju i njen direktor Mohamed Elbaradi dobijaju Nobelovu nagradu za mir. Nada Marinković i ne sluti da je ovo priznanje stiglo i na njenu adresu:
„Posle nekog vremena meni zvoni telefon... Moja prijateljica iz Beča kaže: Hej, dobila si Nobelovu nagradu! Da li je to neka kinta?“ Rekoh: „Nemam pojma a i nije nikakva kinta.“ Prođe par meseci, dođem kući i nađem jednu cedulju iz pošte da dođem po preporučeno pismo iz Beča. Pomislila sam da me zove neka birokratija, osiguranje, auto, ... ko zna šta je? Odem ja po nekoj kiši u poštu i dobijem ovu ogromnu kovertu. Gospodin Baradejev je bio tako ljubazan da je svim saradnicima Agencije, ima ih više od hiljadu, dao ovu povelju kao priznanje jer je smatrao da su svi svojim radom doprineli toj nagradi. Eto, to vam je cela priča. Naravno, ne kintu jer je celi novac koji je Agencija dobila poklonjen svetskom programu za hranu. Gospodin Baradej koji je dobio pola novca, odmah ga je poklonio nezbrinutoj deci u Egiptu zato što je on iz Egipta.“
Dakle, Nobelova nagrada je zaista stigla u Beograd:
„Lepo piše na norveškom – Alfred Nobel, Nobelov komitet, Norveška, 27. novembra osnovan itd, dodeljuje nagradu Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju za 2005. Ovde piše – Presented to Nada Marinković, da označi dodeljivanje Nobelove nagrade Međunarodnij agenciji za 2005. godinu.“
Nada Marinković kaže da je ovu povelju dobilo nekoliko naših ljudi koji još uvek rade u Agenciji. Ona je, sticajem okolnosti, tu a tu je i Nobelova nagrada za koju malo ko zna. Doduše, država ovde i nije imala naročitog sluha za eksperte:
„Mene nije ova država delegirala da budem u Agenciji za atomsku energiju nego sam ja konkurisala kao službenik i dobila taj posao.“
„Nobelova nagrada u našoj zgradi? A ko to može biti?“
Na petom spratu živi Nada Marinković, nekadašnji saradnik Instituta za nuklearne nauke Vinča. No, za ovu priču svakako je važniji njen sedmogodišnji rad u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju u Beču:
„Radila sam u službi koja se zove „Knowledge preservation“ (Čuvanje znanja) - pravljenje baze podataka o bibliografiji svega što se publikuje u vezi sa nuklearnom energijom u svetu. To je jedna velika sjajna baza podataka koja ima više od 2,5 miliona odrednica od čega više od 0,5 miliona je direktno preko interneta dostupno kao celoviti tekst.“
2005. godine Agencija za atomsku energiju i njen direktor Mohamed Elbaradi dobijaju Nobelovu nagradu za mir. Nada Marinković i ne sluti da je ovo priznanje stiglo i na njenu adresu:
„Posle nekog vremena meni zvoni telefon... Moja prijateljica iz Beča kaže: Hej, dobila si Nobelovu nagradu! Da li je to neka kinta?“ Rekoh: „Nemam pojma a i nije nikakva kinta.“ Prođe par meseci, dođem kući i nađem jednu cedulju iz pošte da dođem po preporučeno pismo iz Beča. Pomislila sam da me zove neka birokratija, osiguranje, auto, ... ko zna šta je? Odem ja po nekoj kiši u poštu i dobijem ovu ogromnu kovertu. Gospodin Baradejev je bio tako ljubazan da je svim saradnicima Agencije, ima ih više od hiljadu, dao ovu povelju kao priznanje jer je smatrao da su svi svojim radom doprineli toj nagradi. Eto, to vam je cela priča. Naravno, ne kintu jer je celi novac koji je Agencija dobila poklonjen svetskom programu za hranu. Gospodin Baradej koji je dobio pola novca, odmah ga je poklonio nezbrinutoj deci u Egiptu zato što je on iz Egipta.“
Dakle, Nobelova nagrada je zaista stigla u Beograd:
„Lepo piše na norveškom – Alfred Nobel, Nobelov komitet, Norveška, 27. novembra osnovan itd, dodeljuje nagradu Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju za 2005. Ovde piše – Presented to Nada Marinković, da označi dodeljivanje Nobelove nagrade Međunarodnij agenciji za 2005. godinu.“
Nada Marinković kaže da je ovu povelju dobilo nekoliko naših ljudi koji još uvek rade u Agenciji. Ona je, sticajem okolnosti, tu a tu je i Nobelova nagrada za koju malo ko zna. Doduše, država ovde i nije imala naročitog sluha za eksperte:
„Mene nije ova država delegirala da budem u Agenciji za atomsku energiju nego sam ja konkurisala kao službenik i dobila taj posao.“
